Reč je o običnim ljudima koji su u velikom broju bili i direktni
učesnici rata, a koji su danas prepušteni sami sebi, istraumirani i
ožalošćeni, gladni i bez perspektive. Međutim, njihove teške životne
okolnosti ne umanjuju odgovornost za netrpeljivost prema bosanskim
Muslimanima, kao ni njihovu kontinuiranu podršku srpskim
nacionalistima, ocenjuje za Danas Miloš Ćirić, politikolog i master
studija kulture i medija iz Beograda, u odgovoru na pitanje na koji
način razume obične građane Republike Srpske (RS), koji su punim
srcem, ponosno i bez ikakve griže savesti i problema slavili Dan RS
u utorak, 9. januara.
Prema rečima sagovornika našeg lista, Dan RS je važan "praznik", jer
svedoči o "neizbrisivoj odgovornosti Srbije za rat u Bosni".
- Uprkos odluci Ustavnog suda BiH da se taj dan ne obeležava, i ove
godine videli smo paradu ponosa Srba u RS čime su opet negirali
državnost BiH. Bilo je bizarno gledati Dodika kako sam korača
ulicama Banjaluke, ali je u tome bilo i nečeg otrežnjujućeg: on
jeste politički gospodar Srpske, i dobro je to jasno videti. Dodik
nije odgovoran samo za otrovni nacionalizam kojim vlada entitetom,
već i za propast građana koje predstavlja, ističe Ćirić.
Na konstataciju da se i u krugovima koji se zalažu za suočavanje sa
ratno zločinačkom odgovornošću sve ređe može čuti pojam "genocidna
tvorevina", u kontekstu govora o tom bosanskohercegovačkom entitetu,
sagovornik Danasa odgovara da je taj termin "iznosan" samo Srbima.
- Takav utisak nemaju bosanski Muslimani i druge žrtve na čijim je
leševima taj entitet nastao. Treba znati elementarne činjenice - RS
je politički i vojni projekat Miloševićeve Srbije preko kog je
Srbija pokušala da stvori etnički čistu Veliku Srbiju na teritoriji
Bosne. Politička i vojna elita RS nastala je u Beogradu - Radovan
Karadžić je izabran za lidera Bosanskih Srba u Sava centru, Ratko
Mladić je srpski vojni penzioner. Konfuziji oko termina "genocidna
tvorevina" doprinosi i to što srpska politička elita i javnost lažno
predstavljaju činjenice o karakteru rata u BiH i zločinima
počinjenim pre genocida u Srebrenici. Serija genocida i etničkih
čišćenja u BiH od strane Vojske RS i uz podršku Beograda počela je
već 1992. godine. Do genocida u Srebrenici 1995, Srbi su već
počinili skoro sve masovne ratne zločine u kampanji "čišćenja" Bosne
od nesrpskog stanovništva. U tom smislu, Srebrenica je samo
kulminacija i paradigma, a uspostavljanje RS je jedino bilo moguće
na zločinima počinjenim pre toga, zato je taj termin važan i zauvek
aktuelan, napominje Ćirić.
Upitan kako razume poruku koju je državni vrh poslao izostankom na
obeležavanju Dana RS u Banjaluci, sagovornik Danasa kaže da to
zapravo nije izostanak.
- Državni vrh nije ni morao da se pojavi u Banjaluci na dan
obeležavanja RS. Oni na uništavanju BiH kao države rade svakodnevno
iz Beograda, pa je sasvim sporedno da li su prisustvovali proslavi
ili ne. Premijerka Brnabić je negirala genocid u Srebrenici,
pokazujući jedinstvo sa predsednikom Vučićem i kontinuitet sa svim
prethodnim vladama Srbije od početka 90-ih do danas. Bivši
predsednik Nikolić je, kao i bivši predsednik Tadić, primio orden od
Dodika i poželeo Republici Srpskoj nezavisnost, što je još jedan u
nizu udaraca celovitoj i funkcionalnoj BiH. Predsednik Vučić je već
decenijama važan akter u proizvođenju nestabilnosti u Bosni. Ovakvo
ponašanje trenutne, ali i bivših srpskih političkih elita pokazuje
da oni nastavljaju ideologiju Slobodana Miloševića, i da nisu
odustali od ideje svih Srba u jednoj državi, koja je već života
koštala stotine hiljada i unesrećila milione ljudi. Zato je
neprimetno prošla vest o donošenju Potočarske deklaracije kojom su
se predstavnici preživelih žrtava genocida sa teritorije RS založili
za demokratiju, mir, pomirenje i ravnopravnost svih u RS i BiH, kaže
Ćirić.
On zaključuje da "ono malo preostalih bosanskih Muslimana u RS danas
živi u još težim uslovima".
- Svakodnevno se suočavaju sa diskriminacijom, isključuju se iz
donošenja odluka sve dok se aktivno podržava i ohrabruje njihovo
napuštanje entiteta. To je još jedan pokazatelj da Srbija rat u
Bosni nije završila, samo ga danas preko rukovodstva u Banjaluci
vodi u mirnodopskim uslovima. Taj rat podrazumeva sistemsko i uporno
kršenje ljudskih prava bosanskih Muslimana i drugih nesrba kojima
Dodik uz podršku Srbije čini njihov život nepodnošljivim, a sve u
cilju "čišćenja" tog prostora od nesrba i stvaranja uslova za neku
novu Veliku Srbiju, kaže Miloš Ćirić. |