|
Insistiranje zvaničnog Beograda na podeli Kosova, protiv čega se
jasno deklarisala Nemačka, moglo bi odvesti Srbiju u izolaciju, kaže
u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) izvršna direktorka
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Izabela Kisić.
Ona naglašava da bi scenario, koji uključuje bilo kakvu promenu
granica na Zapadnom Balkanu, koji zagovaraju pojedini krugovi u
Srbiji, izazvao haos u čitavom regionu. Zbog toga je jasno da ni
Sjedinjene Američke Države, niti Evropska unija, neće stati iza
takvog predloga.
Sa Izabelom Kisić, između ostalog, razgovaramo i o tome šta bi
eventualna podela Kosova značila za srpsku zajednicu južno od Ibra,
da li je Priština mogla da učini više na integraciji kosovskih Srba
u tamošnje institucije, kao i nacionalističkoj atmosferi koja se
baštini na Zapadnom Balkanu.
RSE: U jeku diskusije o "razgraničenju" sa Kosovom, za šta se i sam
založio, predsednik Aleksandar Vučić je targetirao pojedince iz
političkog i društvenog života, kao odgovorne za trenutno stanje. Na
udaru se našla i predsednica Vaše organizacije, Sonja Biserko. Da li
Vas je iznenadila žestina verbalnih prozivki?
Kisić: Nije me iznenadila. To je način obračuna sa onima, koji se ne
slažu sa njim i sa njegovim predlozima. Obično to drugi govore u
njegovo ime. Ovoga puta se i sam izjasnio šta misli o oponentima. To
nije ništa neuobičajeno. Mislim da su mnogo grublje reakcije u
medijima, koje podržavaju predsednika Vučića.
RSE: Ono što do sada nismo gledali jeste stavljanje u isti koš svih
ideoloških opcija. Tako je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić
izjednačio ekstremnog nacionalistu, mitropolita Amfilohija, sa
međunarodno priznatom aktivistkinjom Natašom Kandić. Kakav efekat,
prema Vašem mišljenju, ima izjednačavanje, potpuno različitih
pojedinaca?
Kisić: Na taj način Srpska napredna stranka (SNS) je počela svoj
mandat 2012. godine. Tada su u emisiji "Utisak nedelje" sedeli
tadašnji ministar pravde Nikola Selaković, Sonja Biserko,
predsednica Helsinškog odbora, i vođa jedne ekstremističke stranke.
Tadašnji ministar je rekao da su oni isto. Taj ekstremista je
izjavio da bi ubio svakoga ko kaže da je Kosovo nezavisno. Pošto je
tu sedela Sonja, koja je to rekla, rekao je da bi svakome ko to kaže
odsekao jezik. Na to je ministar ćutao.
To je poznat metod tokom XX i XXI veka, kada je razne zločine
počinila desnica, a onda je to pripisano levici. To su razni vladari
tokom istorije koristili. Mislim da je to metod sadašnje vlasti.
RSE: Neki analitičari, kao na primer spoljnopolitički Dragan
Đukanović, sugerišu da se na ovakav način priprema teren za
pravdanje popuštanja u dijalogu sa Kosovom. Kakav je Vaš stav o
tome?
Kisić: Umesto tih napada, mislim da bi predsednik i vladajuća
stranka trebalo da traže saveznike za racionalno i nemitomansko
rešenje Kosova. U tom smislu prave ogromnu grešku. I pored tih svih
izjava o razgraničenju, ne znamo šta će biti Vladina platforma i
platforma Srbije za rešenje statusa Kosova. Moguće je da se pravi
neka odstupnica, ali se to radi na potpuno pogrešan način. Na taj
način, ne može se dobiti legitimitet za neko buduće rešenje.
Podela bi izazvala haos u regionu
RSE: Kandidat za novog američkog ambasadora na Kosovu Filip Kosnet
izjavio je 17. avgusta u američkom Senatu da se pozicija Sjedinjenih
Država prema Kosovu nije promenila i da je "važno da i Srbija i
Kosovo ponude kreativna rešenja, ali da ta formulacija ne znači
razmenu teritorija". Šta, prema Vašem mišljenju, Vašington
podrazumeva pod "kreativnim rešenjima"?
Kisić: Trebalo bi imati u vidu poslednje dve izjave američkog
ambasadora u Beogradu (Kajl Skat, prim. aut.) i aktualnog američkog
ambasadora na Kosovu (Greg Delavi, prim. aut.). Američki ambasador
na Kosovu izjavio je da Priština i Beograd treba da se dogovore oko
rešenja, ali da nemaju apsolutnu slobodu. Američki ambasador u
Beogradu je gotovo istovremeno izjavio da se mora voditi računa o
fleksibilnim rešenjima, ali da se istovremeno mora imati u vidu i
regionalna politika.
Ono što izvlačim iz toga jeste protivljenje podeli Kosova. Podela
Kosova bi izazvala haos u regionu i to pre svega iz regionalne
perspektive. Danas u regionu, za podelu Kosova, osim vlasti u
Beogradu, zalaže se isključivo Milorad Dodik, koji pravi najveće
probleme u regionu.
Danas je "zvezda" u međunarodnim krugovima Makedonija. Podela Kosova
bi urušila sve ono što je do sada postignuto u Makedoniji. Mislim da
je međunarodna zajednica, bez obzira na sve promene u politici i
Evropske unije i Amerike, vrlo svesna ovih rizika. Posebno je svesna
Amerika.
RSE: Verujete li da je izjava Angele Merkel o nepromenljivosti
granica, bila šamar za one koji se zalažu za podelu Kosova ili
razmenu teritorija? Ili su ljudi u toj vlasti spremni da okrenu leđa
državi i liderima, koji su smatrani njihovim glavnim osloncem u EU?
Kisić: Nemačka je pokazala time jedan konzistentan stav. U odluci
Kontakt grupe, iz 2007. godine – u kojoj je bila i Rusija i najjača
predstavnica Evropske unije i Amerika – je jasno rečeno da nema
podele Kosova. Nova izjava Angele Merkel jeste nešto što smo dugo
čekali. Mislim da je jako važno da zemlje Evropske unije stalno
ponavljaju tu poruku. Aktuelna vlast i neki međunarodni krugovi
stvorili su atmosferu da je podela Kosova moguća. Posledica takvog
rešenja i dalje su vrlo svesni u međunarodnoj zajednici.
Ovo bih nazvala nekim upozorenjem ovdašnjim vlastima. To posebno
treba imati na umu, obzirom da je Nemačka danas jedan od najvećih
prijatelja Srbije u evrointegracijskim procesima, jedan od najvećih
donatora u Srbiji. Ako izgubimo tog prijatelja, mislim da postoje
šanse da veoma duboko potonemo. Bojim se da bi unutrašnje
insistiranje na podeli Kosova moglo da vodi dubokoj izolaciji
Srbije.
RSE: Da li se onda očekuje da se Srbija okrene Moskvi?
Kisić: Stav Moskve oko podele Kosova nije jasan. Pomenula sam da je
u jednom momentu Moskva, Kada je bila u Kontakt grupi, bila protiv
podele Kosova. Mnogi međunarodni analitičari, kao Danijel Server,
upravo ukazuju na geopolitičke okolnosti koje bi odvukle Moskvu od
takvog rešenja.
Imamo niz problema u zemljama OEBS-a (Savet za evropsku bezbednost i
saradnu, prim. aut.), u zemljama Evrope, centralne Azije, u
Ukrajini, Gruziji, Moldaviji i tako dalje. Mislim da bi onda podela
Kosova, ne samo mogla da dovede do posledica u našem regionu, nego
bi bila presedan i za mnoga druga rešenja u svetu.
RSE: Delite li strah igumana manastira Visoki Dečani, Save Janjića,
da bi podela Kosova za posledicu imala egzodus Srba koji žive južno
od Ibra?
Kisić: Ta opasnost, naravno, da postoji. Iguman Sava Janjić je
stalno na Kosovu. On je u direktnom kontaktu sa stanovništvom
Kosova. On vrlo jasno zna šta su namere građana. On je jedan od
najistaknutijih lidera srpske zajednice na Kosovu. Ako i on to kaže,
mislim da takva opasnost postoji i da egzodus Srba predstavlja
veliki rizik.
Srbi u centralnom Kosovu, južno od Ibra, u Mitrovici vide jedan
oslonac. Tu je univerzitetski centar, bolnica. Oni jesu u nekom
smislu okrenuti ka Mitrovici. Ako se to izdvoji, bojim se da Srbi
južno od Ibra ostaju u getu i da je to loše za njih. To jeste jedna
od mogućih posledica. Na to su ranije upozoravali i predstavnici
međunarodne zajednice, kada su razmatrali zašto ne deliti Kosovo, da
je to jedan od rizika.
Veliki rizik jeste humanitarna katastrofa. Svaka podela na Balkanu,
vodila je ka egzodusu stanovništva. Zato su takve podele na Balkanu
veoma opasne. Neki su koristili razne eufemizme, kao „humana
preseljenja“ i slično.
RSE: Ako znamo šta je od početka dijaloga u Briselu urađeno na
integraciji srpske zajednice u kosovski sistem, da li bi okretanje
pregovara u pravcu podele Kosova značilo urušavanje kredibiliteta
EU?
Kisić: U svakom slučaju, kada bi došlo do podele Kosova, sve ono što
je postignuto od 2012. godine, bi se potpuno urušilo. Svi procesi do
sada, bili bi poništeni. Svakako bi to urušilo kredibilitet Evropske
unije.
Sever Kosova je otpočeo procese integracije, što je do pre nekoliko
godina bilo nemoguće. Sever se odupirao integrativnim procesima više
od decenije. Zauzimanje tog dela posle intervencije 1999. godine i
instaliranje paralelnih struktura je bilo u funkciji podele. U tom
smislu je postignut neki napredak, posebno kada je počela
integracija pravosudnog sistema.
U slučaju podele, ne mogu da zamislim koliko energije, novca i
kapaciteta bi bilo potrebno da se sve to vrati unazad. Svakako, oni
koji se zalažu za podelu Kosova, moraju biti veoma svesni posledica,
koje donosi podela Kosova. Šta će to značiti za građane Kosova, šta
će to značiti za region i šta će značiti za međunarodnu scenu.
Kada se radi o Srbima južno od Ibra, pokazalo se koliko su oni
uložili energije da se integrišu u kosovsku društvo, kada to nije
bilo ni malo lako. Ti procesi su krenuli početkom 2000. godine i
odmakli su daleko. Pitanje je šta će se sa tim dešavati, ukoliko
dođe do podele Kosova.
RSE: Da li je vlast na Kosovu mogla više da inspiriše Srbe na Kosovu
da je prihvate? Srpski predstavnici jesu, sada već dovoljno dugo, u
kosovskim institucijama, ali Priština je svoj kredibilitet urušila,
pre svega po pitanju rada Suda za ratne zločine i formiranja
Zajednice srpskih opština (ZSO). To je ono na čemu Beograd
neprekidno insistira.
Kisić: Kada je reč o manjinama, uvek najveću odgovornost snosi onaj
ko predstavlja većinu na toj teritoriji ili u toj zemlji. Zvanični
Beograd, dugo manipuliše srpskom zajednicom, ne samo na Kosovu, nego
u čitavom regionu. Upravo tim manipulacijama srpskom zajednicom u
Hrvatskoj i u Bosni je počeo rat. U tom smislu, odgovornost za
položaj srpske zajednice na Kosovu, itekako snosi i Beograd.
Puno opstrukcija je bilo da se Zajednica srpskih opština formira,
upravo od strane Beograda. To se ne sme zaboraviti. Nemamo jasnu
sliku čemu će da služi ZSO, da li će biti u funkciji podele Kosova
ili u funkciji ometanja funkcionisanja kosovske države?
Nakon 2006, kada je donet Ahtisarijev plan koji su Srbi južno od
Ibra prihvatili, već tada su postignuta velika prava za srpsku
zajednicu na Kosovu. Beograd i njihovi pioni na severu Kosova, koji
tamo drže kontrolu, su se opirali Ahtisarijevom planu. U tom smislu
je velika odgovornost na Beogradu. Treba videti šta Beograd u tom
pogledu može da uradi.
RSE: Šta, prema Vašem mišljenju, Beograd treba da uradi na Kosovu?
Kisić: Mislim da mora da ima mnogo konstruktivniji pristup u
formiranju ZSO, da se drži onoga što je dogovoreno. Do sada, nikada
nismo čuli prave argumente šta je to u formiranju ZSO što je
protivno sporazumu iz Brisela. Mislim da je važno početi od
Ahtisarijevog plana. O tome govore i nezavisni lideri Srba na
Kosovu.
Nijedna vlast posle Petog oktobra se nije bavila Kosovom
RSE: Pregovori Srbije i Kosova permanentno se vode u atmosferi
zanemarivanja konteksta. Na srpskoj strani se, za 18 godina od
obaranja Slobodana Miloševića, gotovo da nije čulo ništa o
odgovornosti za ono što je na Kosovu činjeno od strane srpske vlasti
tokom 80-ih i 90-ih. Koga smatrate za to odgovornim?
Kisić: Teško je dati jednostavan odgovor. Za to su odgovorni svi
koji su bili na vlasti od Petog oktobra do danas. Odgovorne su
elite. Kada bi se o tome javno govorilo, šta se dešavalo, veoma lako
bi smo došli do rešenja i veoma lako bi smo imali legitimno rešenje
za Kosovo.
Naravno da ćute o tome, oni koji su učestvovali u svim tim
procesima. Danas su na vlasti upravo stranke koje su učestvovale u
zločinu, u represiji nad Albancima. Oni koji su učestvovali u tom
zločinu teško da će govoriti o sopstvenoj odgovornosti, pa i krivici
u tom zločinu.
Ne znam da li je opozicija danas svesna da kada u svom programu
govori da je protiv sveobuhvatnog sporazuma za Kosovo ona produžava
tu agoniju i da preuzima na sebe odgovornost za to što se na Kosovu
dešavalo i što se danas dešava.
RSE: Stranke koje su danas opozicija, nakon Petog oktobra su bile na
vlasti do 2012. godine. Tu prvenstveno mislim na Demokratsku stranku
(DS). Čini se da dok su imale moć da reše kosovsko pitanje, nisu
imale želju da se do kraja pozabave time.
Kisić: Apsolutno nisu imala želju da to reše, jer su one spekulisale
sa podelom Kosova. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji je dugo
bio na vlasti, se otvoreno zalaže za podelu Kosova. U tom smislu,
oni nisu doprineli, niti regionalnoj stabilnosti, niti rešavanju tog
pitanja.
Podela Kosova je nastala kao ideja u srpskim nacionalističkim
krugovima ranih devedesetih. Možda bi ta ideja postojala i ranije,
kada bismo radili neka istraživanja. O njoj se govorilo pod raznim
eufemizmima – prostorno preuređenje Kosova, stvaranje entiteta,
kantonizacija Kosova. Posle intervencije, ono što se dešavalo na
severu Kosova i kako su se Srbi povlačili u enklave, upravo se
dešavalo po planovima kantonizacija ili prostornog preuređenja
Kosova.
Odgovornost opozicije za nerešavanje statusa Kosova nije manja.
Postoji jedinstvo srpskih elita, kada je reč o Kosovu. Samo su
podeljeni između toga da li Kosovo podeliti, ili ga ostaviti u
sastavu i insistirati na statusu quo.
Podela Kosova daje krila ekstremnoj desnici
RSE: Strahujete li od eventualnog izliva nasilja na ulicama, kako se
bude približavalo rešenju kosovskog pitanja? Neke ekstremno
desničarske grupe su već ranijih meseci organizovale ulične proteste
protiv priznavanja nezavisnosti Kosova. Videli smo da su i
pripadnici navijačkih grupa na fudbalskim stadionima u Srbiji
nedavno na transparentima poručili da su protiv podele ili priznanja
nezavisnosti Kosova. Da li je opravdano strahovati od nekog izliva
nezadovoljstva iz tih ekstremno desničarskih krugova?
Kisić: To je karta sa kojom računaju upravo oni koji se zalažu za
nerešavanje kosovskog pitanja ili za podelu Kosova. Mislim da podela
Kosova vodi ka jačanju ekstremne desnice i to ne samo u Srbiji, nego
i u regionu. Takvo rešenje daje krila ekstremnoj desnici.
Sve zavisi koliko su navijači i ekstremne grupe pod kontrolom
vlasti. Deo njih sigurno nije. Koliko to Vlada može da kontroliše u
slučaju nekih nemira? Mislim da Vlada to drži pod kontrolom. Vrlo mi
je teško da napravim takvu procenu, bez uvida u neke druge
informacije, koje nisu dostupne. Navijači jesu deo nekih moćnih
desničarskih krugova koji jesu realna opasnost i pretnja onima koji
žele da na racionalan način reše pitanje Kosova.
RSE: Osvrnimo se malo na regionalne odnose. Srbija se trenutno ne
može pohvaliti dobrim odnosima ni sa jednom državom na Zapadnom
Balkanu. Ipak se smatra stubom regionalne stabilnosti, ako govorimo
o pogledu iz perspektive EU, na primer. Kako objašnjavate tu
apsurdnu poziciju?
Kisić: Ta teza, da se Srbija smatra na Zapadu stubom regionalne
stabilnosti, nije baš sasvim tačna. Rekla bih da je Srbija neko od
koga zavisi stabilnost na Balkanu, ali da je ona remetilački faktor
na Balkanu, kao najveća zemlja u regionu. Ti odnosi sa Hrvatskom, sa
Bosnom i Hercegovinom te Crnom Gorom, su sada na najnižoj tački.
Posebno je zanimljiv odnos sa Makedonijom. Sada su sve oči uprte u
Makedoniju koja je dugo bila "bure baruta" na Balkanu. Sada kada su
počele stvari da se sređuju tamo, Srbija to još uvek ne vidi. I
Ivica Dačić (ministar spoljnih poslova Srbije, prim. aut.) i Vučić
imaju vrlo neprimeren stav prema Makedoniji. Još uvek koketiraju sa
poraženom strujom.
Dakle, ne bih rekla da je Srbija stub stabilnosti u regionu. Srbija
bi to moglo da bude, ali bi potpuno morala da promeni svoju politiku
prema svim zemljama u regionu.
Nemamo elite koje bi menjale ova društva
RSE: Ono što sada vidimo, a zaista dugo nismo, jeste dizanje
nacionalističkog sentimenta i na polju kulture. Prelilo se iz
politike i dovelo je do toga da je, na primer, onemogućen koncert
pop ikone Momčila Bajagića Bajage u Hrvatskoj, ili da je disko
zvezda Vana iz Hrvatske odustala od koncerta u Crnoj Gori. Da li se
otišlo predaleko?
Kisić: Danas imamo jedan potpuno drugačiji međunarodni kontekst. To
je kontekst u kome desnica, nacionalizam, šovinizam, rasizam jačaju.
To postoje u zapadnoj hemisferi deo mejnstrima. Nismo mi jedinstveni
u tome. To su posledice ratne politike i onoga što smo imali
osamdesetih i devedesetih jer nikada nije došlo do suočavanja sa
onim što se desilo.
Sećam se da je uoči rata u Hrvatskoj, upravo sve počelo tim što su
zabranjene hrvatske pesme na Radio Beogradu. Ovo za mene nije nešto
novo što se danas dešava. To se dešava na jedan perfidan način. To
nisu formalne zabrane, nego uvek dolaze kao neka vaninstitucionalna
pretnja.
RSE: Od završetka rata na Kosovu je prošlo skoro 20 godina. U
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini rat se završio 1995. Ipak,
nacionalističke strasti i dalje su prisutne. Očekujete li od
aktuelnih elita da stišaju taj sentiment ili treba čekati neke nove
generacije?
Kisić: Problem i jeste u tome što nema unutrašnjih elita koje mogu
nešto da promene. U Makedoniji vidim da počinje da se javlja neka
elita. U drugim zemljama Balkana ne vidim elite koje mogu da rade na
poboljšanju tih odnosa. Nedostatak unutrašnjih kapaciteta za
promene, jeste ono što ne uliva optimizam.
Generacije rođene u ovom milenijumu, ništa ne znaju o ratu koji je
bio u prvoj polovini devedesetih ili krajem devedesetih na Kosovu.
One odrastaju u nacionalističkoj atmosferi. Nove generacije su
nacionalistički orijentisane.
Civilno društvo na Balkanu, pokušava da radi sa mladim ljudima da se
stvori nova elita. Mene ohrabruje to da imamo stvaranje nekih
krugova koji jesu za promenu, posebno mladih ljudi u nekim sredinama
gde je samo pre nekoliko godina to bilo nemoguće zamisliti. Recimo,
u Banja Luci ili na severu Kosova. Upravo u sredinama gde su i
pretnje onima koji drugačije misle bile veoma izražene. Ni danas one
nisu manje, ali se stvara jedan snažan otpor.
Mislim da se ljudi na Balkanu, posebno mlađe generacije, sve više
okreću nekim drugim pitanjima, koja su mnogo važnija, a to su
ekonomsko-socijalna pitanja. Ako biste pričali sa mladima, mislim da
bi te teme dominirale u tom razgovoru, a ne pitanje vere,
nacionalnosti i slično. Mislim da je za mlade generacije, pitanje
egzistencije i ekonomsko-socijalne perspektive mnogo bitnije. |
