|
Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja
Biserko, za Avangardu objašnjava šta bi pobjeda Milorada Dodika na
izborima značila za BiH: “Kao član Predsedništva, Dodik bi mogao da
blokira mnoge odluke od značaja za BiH. Mogao bi, na primer, da
opstruira rad Predsedništva tako što uopšte ne bi prisutvovao
sednicama… Dodik je i do sada uradio sve da spreči unutrašnju
integraciju BiH; razrušio je sve institucije koje su počele
funkcionisati od 2008… Ako bude izabran za člana Predsedništva,
bojim se da bi Dodik mogao potpuno obesmisliti tu instituciju”; kako
Srbija tretira Bosnu i Hercegovinu: “Beogradu je Bosna i Hercegovina
neuporedivo važnija od Kosova. Srbija računa da bi gubitak Kosovo
mogla ’namiriti’ podelom BiH… Tokom celog XX veka Beograd ima
teritorijalne aspiracije ka Bosni i Hercegovini. Uostalom, rat
devedesetih je vođen zbog teritorija i Beograd, ne bude li
ozbiljnije pritisnut, od toga nikada neće odustati”; da li je
upozorenje Mladana Ivanića o “prevelikom uvlačenju” rukovodstva
Srbije u predizbornu kampanju u BiH ohrabrujuća najava okretanja
bosanskih Srba Sarajevu, ili je riječ o pukoj političkoj borbi na
relaciji Dodik-Ivanić: “Ivanić predstavlja opoziciju koja već neko
vreme ukazuje na kriminogenost Dodikove vlasti. Međutim, veoma dobro
znamo kako se sam Ivanić ponašao kad je reč o BiH i njenoj
budućnosti”.
Sredinom prošlog mjeseca, više organizacija civilnog društva iz
Srbije i sa Kosova uputile su otvoreno pismo visokoj predstavnici
EU, Federiki Mogerini, u kojem je pozivaju da se izjasni protiv
podjele Kosova ili razmjene teritorija između Kosova i Srbije na
etničkom principu, koji je, kako je navedeno, “u više navrata gurnuo
region u krvave sukobe”. Organizacije su u pismu ocijenile da bi
etnička podjela neminovno proizvela lančanu reakciju i u drugim
balkanskim državama, što bi dovelo do novih zahtjeva za promjenom
granica na Balkanu i otvorilo vrata novim sukobima.
“Etnički čiste države, prevaziđeni model iz 19. veka, ne smeju biti
ciljevi ničije politike niti smeju biti tolerisani i podržani od
predstavnika međunarodne zajednice”, navodi se, između ostalog, u
pismu na koje predstavnica Mogerini, naravno, nije odgovorila.
Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja
Biserko, za Avangardu kaže da bi se uvažavanjem predloga
predsjednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o “razgraničenju”
Srbije i Kosova Srbima i Albancima koji žive na “pogrešnoj strani”
poslala poruka da se presele u “svoju” etničku državu, što bi moglo
da dovede do još jednog egzodusa stanovništva na Balkanu.
“O Balkanu se u ovom momentu govori kao o ’unfinished business’.
Nažalost, naša regija i dalje važi za bure baruta, za prostor kojem
prete novi sukobi”, objašnjava Biserko. “Na neki način, Balkan je
ogledalo nemoći međunarodne zajednice, pre svega Evrope, kao i
urušavanja međunarodnog liberalnog poretka, na čijim se vrednostima
temelji balkanska arhitektura od 2000. godine. Sve ovo se moglo i
očekivati s obzirom na to da su u međuvremenu na Balkan zaposeli i
drugi međunarodni akteri. Razgraničenje Srbije i Kosova koje se
poslednjih meseci predlaže kao rešenje, rizičan je potez kojim bi se
dovela u pitanje ne samo stabilnost Balkana, nego bi time bila
oslabljena i sama Srbija. Naime, isti princip bi se mogao primeniiti
i unutar same Srbije”.
AVANGARDA: Iako je zapadna međunarodna zajednica, prije svega SAD,
dugo imala prilično tvrd stav o nepromjenjivosti granica, očito je
na tom planu došlo do nekih promjena. Što je tome doprinijelo?
BISERKO: Više je razloga. Finansijska kriza 2008, migranstka kriza
2014, te jačanje desničarskih partija, zatim Brexit, pobeda Donalda
Trampa, radikalizacija identitetskih politika… Istovremeno, dublji
prodor Rusije na Balkan i migrantska kriza vratili su značaj Balkana
i za Zapad, pre svega zbog bezbednosnih razloga.
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD i promena
američkog kursa u spoljnoj politici – još nepromišljenog, ne samo
prema na Balkanu, već i prema Evropi – ostavlja otvorenim pitanje
kakva će zaista ta politika biti u budućnosti. Za sada, američka
politika je zaista promenjena po mnogim pitanjima, a posledice su
nesagledive po međunarodni poredak. Govorim o izlasku Amerike iz
klimatskog sporazuma, o napuštanju trgovinskog sporazuma sa Kanadom
i Meksikom, napadu na ICC…
Kada je o Balkanu reč, do skoro se američka administracija u našem
regionu ponašala shodno prioritetima utvrđenim tokom poslednje dve
decenije. No, nakon susreta Tramp-Putin u Helsinkiju, počele su
spekulacije u vezi sa Balkanom.
AVANGARDA: Imaju li osnova te spekulacije, što mislite?
BISERKO: Iako je sastanak dvojice lidera bio netransparentan za širu
javnost, izjave nekih zvaničnika, poput one Džona Boltona, pogodne
su da se s njima manipuliše. Doduše, još uvek nema jasnih indikacija
da je došlo do stvarne promene američke politike na Balkanu.
Daniel Serwer, profesor Univerziteta Džon Hopkins i dobar poznavalac
i Balkana i američke politike, ističe da su Amerikanci do sada
jedino – saslušali argumente, što je, naravno, na Balkanu
interpretirano kao podrška “razgraničenju”. Međutim, Server tvrdi da
u Vašingtonu nije uočio podršku za podelu Kosova, verujući da će
Amerikanci toj ideji na kraju reći veoma jasno – NE. Osim toga,
Server smatra da ideja korekcije granica, zamene teritorije ili kako
god to nazvali, bez nemačke podrške jednostavno ne može biti
realizovana.
AVANGARDA: “Rekao bih da je Njemačka podvukla crvenu liniju u odnosu
na to koliko će daleko ići u rješavanju pitanja odnosa Srbije i
Kosova”, izjavio je nedavno američki republikanski senator i
predsjedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson.
BISERKO: Nemačka je najvažnija i najuticajnija zemlja EU i njen stav
je itekako bitan, pre svega zato što je Balkan evropsko pitanje. Ni
Rusija ni SAD za naš region nemaju značaj kakav ima EU. Zato se
nadam da će, uprkos brojnim slabostima i krizama kroz koje prolazi,
EU ipak opstati.
Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, veoma je zabrinjavajuće to
što je uspostavljen i paralelni kanal za rešavanje kosovskog
pitanja.
AVANGARDA: Govorite o…
BISERKO: Govorim o East-West Institutu sa bivšim ambasadorom SAD u
Srbiji Kameronom Manterom, zatim o Sorosu Jr, Volfgangu Petriču,
Ivanu Vejvodi, Jeleni Milić, Ivanu Krastevu i drugima. Austrija je
nedavno upriličila Forum na kome se čak otvoreno govorilo o promeni
granica. Istovremeno, te ideje ohrabruju Federika Mogerini i Johanes
Han, iako za to nemaju mandat… Sve u svemu, bojim se da je trojac
Aleksandar Vučić, Hašim Tači i Edi Rama zaigrao izuzuetno opasnu
igru, koja je počela pre dve godine, kada je smenjena glavni
pregovarač Prištine Edita Tahiri. Otada je briselski dijalog
praktično u zastoju. Jasno je, pritom, da promena granica o kojoj
govore trojica predsednika pre svega hrani srpski nacionalizam;
suštinski, ona ne rešava – ništa! Uostalom, ni jedan od predsjednika
do sada nije rekao kako bi “razgraničenje” u realnosti izgledalo,
kako bi praktično bilo izvedeno. Umesto toga, sve se svodi na
licitiranje. Najzad, predolog o “razgraničenju” za koji se zalažu
Vučić, Tači i Rama ozbiljno bi ugrozio multietnički koncept za koji
se opredelio ceo region, iako ga u praksi često narušava. Manjine će
uvek postojati i zato razgraničenje nije rešenje.
AVANGARDA: Što je rješenje?
BISERKO: Rešenje je sprovođenje manjinske politike onako kako je
zapisano i usvojeno u svim ustavima i zakonima zemalja naslednica
Jugoslavije.
AVANGARDA: Što bi “razgraničenje” Srbije i Kosova značilo sa BiH?
Iako zvanični Beograd tvrdi da to ne bi dovelo do “domino-efekta”na
Balkanu, Milorad Dodik odavno prijeti pripajanjem entiteta Republika
Srpska Srbiji.
BISERKO: Još od proglašenja kosovske nezavisnosti, 2008, Milorad
Dodik sistematski ruši BiH, delujući na njenoj razgradnji i
obesmišljavanju. Dodik, pritom, koristi svaku priliku da pravo na
samoopredeljenje Kosova izjednači sa RS. Srbija sada pokušava da
ekonomski, informativno i kulturno Repubiku Srpsku što čvršće veže
za sebe, pokazujući da joj je Bosna i Hercegovina neuporedivo
važnija od Kosova.
AVANGARDA: Zbog čega?
BISERKO: Zato što Srbija računa da bi gubitak Kosovo mogla
“namiriti” podelom BiH. Tokom celog XX veka Beograd ima
teritorijalne aspiracije ka Bosni i Hercegovini. Uostalom, rat
devedesetih je vođen zbog teritorija i Beograd, ne bude li
ozbiljnije pritisnut, od toga nikada neće odustati.
AVANGARDA: Hoće li od toga odustati Hrvatska, posebno ako se uzme u
obzir svesrdna pomoć koju zvanični Zagreb pruža Dodikovom glavnom
“ortaku”, uglednom Draganu Čoviću?
BISERKO: Kao članica EU i NATO, Hrvatska je odgovorna zbog
nedovoljnog uticaja na destruktivno ponašanje hrvatskih političara u
Federaciji. Zvanični Zagreb je još uvek benevolentan i nejasan kada
je reč o Herceg-Bosni. Iako se očekivalo konstruktivnije delovanje
Hrvatske u regionu, ona, nažalost, nije pokazala spremnost da se
izdigne iznad populističkih i jeftinih politika.
Generalno gledano, loše je to što budućnost BiH zavisi od njenih
suseda, odnosno od toga koliko će ti susedi istrajavati na svojim
strategijama. Da bi postala funkcionalna država, BiH mora da se
definiše kroz bosansku državnost i identitet, u kojima bi svi
nacionalni identiteti bili ravnopravni. Dejtonski sporazum je,
nažalost, konsolidovao etničku podelu (Anex 7 Sporazuma nikada se
nije dosledno sprovodio) i time omogućio da se BiH tretira
isključivo kroz teritorijalnu optiku. Naravno, veliki problem
predstavlja politizacija religije, koja je uvek bila u funkciji
razbijanja bosanstva.
AVANGARDA: Kako?
BISERKO: Sinonimizacija etničke pripadnosti sa religijskom, odnosno
izjednačavanje bosanskog pravoslavlja sa srpstvom i bosanskog
katoličanstva s hrvatstvom, deo je mehanizma koji se provlači kroz
ceo XIX i XX vek. Istovremeno, danas se Bošnjaci sumnjiče za verski
fundamentalizam i u tim optužbama prednjače srpski nacionalni
projektanti, kojima to sliži da bi opravdali rat u Bosni.
Muslimanski fundamentalizam je, kažu oni, bio glavni uzrok raspada
Jugoslavije; danas se, upozoravaju, ista opasnost nadvila i nad
Srbijom. Zato je Sandžak pod konstantnom tenzijom… Sve ovo pokazuje
da je Bosna i Hercegovina, nažalost, i dalje talac nedovršenog
procesa stabilizacije regiona, kao i aspiracija Beograda. Sve dok se
suštinski ne ospore teritorijalne pretenzije Beograda, stabilnost
regiona biće fragilna, a BiH će ostati talac tih pretenzija.
Suštinska potreba regiona je da se objasne uzroci raspada
Jugoslavije, kao i da se objasni uloga srpskih elita u pripremi
rata, a potom i utvrde svi zločini koji su se desili na teritoriji
bivše Jugoslavije. Srbija je u tom smisli najveći problem.
AVANGARDA: Zašto?
BISERKO: Zato što će moralni oporovak Srbije trajati duže. On će
biti uslovljen spremnošću Beograda da javno osudi planere ratnog
projekta devedesetih; i to one koji, nažalost, još uvek imaju uticaj
na donošenje strateški važnih odluka ne samo za budućnosti Srbije,
nego i za budućnost Bosne i Hercegovine. Bojim se da će Srbija teško
odustati od RS-a i na Americi je, kao glavnom tvorcu Dejtonskog
sporazuma, da izvrši temeljne promene i pojača svoj pritisak na
Beograd.
AVANGARDA: Koliko je moralni oporavak Srbije o kojem govorite uopšte
moguć ako znamo šta je nedavno u svom “istorijskom govoru” na Kosovu
poručio predsjednik Vučić? Ako predsjednik Srbije namjeru Slobodana
Miloševića da realizuje fašistički projekat velike Srbije naziva
“najboljom”, onda…
BISERKO: Vučićev govor izraz je njegove duboke frustracije nastale
nakon neuspelog nastavka briselskog dijaloga 7. septembra, kad je on
odbio da se sretne sa Hašimom Tačijem. Vučić je svestan da je
projekat podele Kosova propao i da, shodno tome, predstoji
pravljenje “izlaznih strategija” kod sva tri pomenuta predsednika
koji su ovaj projekat zagovarali. Beograd i Priština moraju se
vratiti briselskom dijalogu – za to će, naravno, biti potrebno vreme
– koji je jedini relevantan okvir za normalizaciju odnosa Prištine i
Beograda, odnosno Kosova i Srbije. Uostalom, sa idejom predsednika
Kosova o razrešenju konflikta sa Srbijom protivi se veliki broj
kosovskih građana.
Kada je reč o Vučiću, dan nakon propalih pregovora u Briselu,
predsednik Srbije otišao je na Kosovo, odnosno u Kosovsku Mitrovicu,
gde je trebalo da održi, kako ga je sam najavljivao, istorijski
govor. Umesto toga, Srbima na Kosovu je poručio da nikakvog rešenja
još nema na vidiku i da će neko u budućnosti morati da postigne
kompromis sa Albancima. “… Dakle, rešenje nije na vidiku, ali bogu
se molim da ga makar u narednih deset ili dvadeset godina bude”.
AVANGARDA: Pitala sam Vas o odnosu predsjednika Vučića prema
Miloševiću.
BISERKO: Vučić je kazao da je Milošević bio veliki srpski lider, te
da su njegove namere svakako bile najbolje, ali su rezultati bili
mnogo lošiji. “Ne zato što on to to nije želeo, već zato što želje
nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i
potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu. Nismo
postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na
koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi, bilo čije,
jesmo... Kad izgubite rat, za to se plaća cena. Visoka, najviša. A,
mi, mi Srbi i danas se pravimo kao da se ništa nije dogodilo.
Pravimo se da nismo sami, sopstvenim glupostima i pod pritiskom
zapadnog sveta, učestvovali u dokazivanju sopstvene krivice i za
sukob na KiM...” rekao je Vučić.
Jasno je, dakle, da se Milošević već duže vreme “normalizuje” i
tretira kao veliki državnik koji je zadužio Srbiju. Ovaj deo
Vučićevog govora digao je region na noge i izazvao seriju negativnih
reakcija vani.
AVANGARDA: Sudeći po navedenim porukama, ali i politici koju vodi i
u Srbiji i prema susjedima, mislite li da je politički cilj
Aleksandra Vučića Srbija u EU ili čvršći savez sa Rusijom?
BISERKO: S obzirom na kriterije koje je Evropa postavila, pre svega
u odnosu na vladavinu prava, na sudstvo, medije, i sl, Srbija je
daleko od članstva u EU. Pravna država politički je smrtonosna za
većinu pripadnika naše političke elite. U tom smislilu, udaljavanje
od EU Vučiću ostavlja prostor da nastavi da se ponaša kao isključivi
vlasnik Srbije. Na ruku mu idu i autoritarni trendovi u EU, pa se ne
oseća naročito usamljenim. Sa druge strane, i (ne)usvajanje
sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom moglo bi da ukazuje na činjenicu
da, suštinski, Srbija ne želi EU. Istovremno, jasno je da Vučić ne
želi da izgubi podršku Berlina; tim pre što ona nije samo politička,
već i finansijska i ekonomska. Da bi ju zadržao, Vučić se koristi
malom ucenjivačkom moći koju ima.
AVANGARDA: O kakvoj moći govorite?
BISERKO: Vučić je svestan da je Srbija centralna zemlja od koje
zavisi stabilnost regiona.
AVANGARDA: Kada sam već pomenula veze Srbije i Rusije, znate da
pojedini analitičari tvrde da je ne Aleksandar Vučić, nego Milorad
Dodik glavna ruska poluga na Blakanu. Da li ste saglasni sa tom
ocjenom?
BISERKO: Kad je reč o srpskoj politici ili, bolje rečeno, o srpskom
projektu, to nikada nije bilo personalno, nego pre svega državno
pitanje. Reč je o nijansama, o različitim ulogama u različitim
vremenima. Ipak, suštinski, sve se svodi na isto: Republika Srpska
se tretira kao “ratni plen” Srbije, od koga se neće odustati sve dok
Beograd bude u prilici da manipuliše međunarodnom zajednicom. Rat u
BiH Beograd i dalje tretira kao oslobodilački rat Srba u Bosni;
nažalost, radi se sve kako bi se relativizovali počinjeni ratni
zločini, posebno genocid u BiH. Tome na ruku ide i aktuelno
negiranje i osporavanje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu od strane
SAD. Poznato je, naime, da neke zapadne države afričkim zemljama
sugeriraju da se povuku iz tog sporazuma, što predstavlja opasan
udar na međunarodni poredak. Takva politika veoma ide na ruku
Beogradu, kao i nekim drugim zemljama.
AVANGARDA: Zbog čega je Moskvi važna Republika Srpska?
BISERKO: Prvo, Milorad Dodik se svojom odanošću Rusiji održava na
vlasti. Drugo, srpska elita ne poznaje dovoljno Rusiju da bi mogla
da brani vlastite interese. Osim što podleže iluziji o nekakvom
vekovnom bratstvu sa ruskim narodom, srpska vlast radi isključivo za
svoje, ne za interese države ili nacije. Srbija, pritom, zaboravlja
da Rusija ima veoma velike interese u Hrvatskoj – u koju, inače,
najviše ulaže – u Bugarskoj, u Crnoj Gori, u Makedoniji… Kremlj
Srbiju, posebno Republiku Srpsku, drži kao taoce, jer preko njih
destabilizuje region, što je Rusiji trenutno glavni cilj. Drugim
rečima, interes Moskve je da spreči širenje NATO na Balkanu i uspori
evropski put država regiona.
AVANGARDA: Uspijeva li Rusija da taj cilj realizuje?
BISERKO: Činjenica je da Rusija konstantno destabilizuje prilike u
regionu i Zapadni Balkan može prosperirati samo ako napravi
zajedničku platformu. Takva politika dala bi Balkanu specifičnu
težinu, koja bi mu onda otvorila vrata za ozbiljniju ulogu u
međunarodnim odnosima. U suprotonom, Zapadni Balkan ostaće samo
objekat veoma podložan raznim manipulacijama i interesima koji se ne
poklapaju sa njegovim vlastitim.
Samo Balkan pod jednim kišobranom, pod kišobranom EU, ima budućnost
i perspektivu.
AVANGARDA: Uoči izbora u BiH, šef ruske diplomatije dolazi u posjetu
Banjaluci, gdje će sa Dodikom otvoriti Rusko-srpski centar.
Istovremeno, predsjednik Vučić je, dan pred izbornu ćutnju, najavio
je dolazak u Banjaluku, gdje bi trebalo da otvori školu. Direktna
podrška Dodiku ili…?
BISERKO: Izgleda je da je izborna pobeda Milorada Dodika veoma
upitna, pa mu je zato potrebna tako snažna podrška Rusije. Beogradu
očito odgovara status quo, sve dok se ne stvore uslovi za veće
rezove. Uostalom, istu politiku prema Dodiku i RS vodio je i Vučičev
prethodnik, predsednik Boris Tadić.
AVANGARDA: Srpski član Predsjedništva BiH Mladen Ivanić poručio je
nedavno da Milorad Dodik “rukovodstvo Srbije previše uvlači u
predizbornu kampanju”, kao i da Srbija “ne bi trebalo da se miješa u
izbore u BiH”. Kako tumačite ove poruke? Da li su one ohrabrujuće u
smislu okretanja bosanskih Srba Sarajevu, ili je riječ o pukoj
političkoj borbi na relaciji Dodik-Ivanić?
BISERKO: Ivanić predstvlja opoziciju koja već neko vreme ukazuje na
kriminogenost Dodikove vlasti. Međutim, voma dobro znamo kako se sam
Ivanić ponaša kad je reč o BiH i njenoj budućnosti. Sa druge strane,
činjenica je da je Republika Srpska u veoma lošem ekonomskom stanju
i da se ovi izbori održavaju u veoma lošoj društvenoj atmosferi.
Nezadovoljstvo građana je ogromno. Ubistvo Davida Dragičevića
podiglo je na noge RS i taj protest postaje sve ozbiljniji. Međutim,
bez obzira na nezadovoljstvo i problem, činjenica je da Dodik još
uvek ima mehanizme i kontrolu izbornog procesa koji mogu da mu
obezbede pobedu. Naravno, sve zavisi i od građana BiH.
AVANGARDA: Ako Dodik ne priznaje BiH, zašto se onda bori za mjesto u
Predsjedništvu?
BISERKO: Kao član Predsedništva, Dodik bi mogao da blokira mnoge
odluke od značaja za BiH. Mogao bi, na primer, da opstruira rad
Predsedništva tako što uopšte ne bi prisutvovao sednicama. Dodik je
i do sada uradio sve da spreči unutrašnju integraciju BiH; razrušio
je sve institucije koje su počele funkcionisati od 2008… Ako bude
izabran za člana Predsedništva, bojim se da bi Dodik mogao potpuno
obesmisliti tu instituciju.
AVANGARDA: Šta bi to značilo za BiH, ali i za Balkan? Sami ste rekli
da je naš region ponovo “bure baruta”…. Plašite li se novog ratnog
sukoba na Balkanu?
BISERKO: To je svakako jedan od scenarija. Ipak, mislim da svet neće
dozvolit novi ratni sukob na Balkanu. Čak ni SAD. Nedavno je senator
Rodžer Viker u američkom Senatu pokrenuo pitanje BiH, zatražio da se
SAD vrate u BiH i da zaustave trend njene deizentegracije. Viker je
zahtevao da se uvedu sankcije još nekim političarima u RS, i to zbog
korupcije i kršenja Dejtonskog sporazuma, naglašavajući potrebu da
isto učine EU i sve evropske države. Iako BiH nije spremna da
postane članica NATO, Viker smatra da bi trebalo aktivirati Akcioni
plan za članstvo bez daljeg odlaganja. Najzad, američki senator
traži da, čim se završe izbori u BiH, međunarodna zajednica ohrabri
formiranje parlamenta i vlada na svim nivoima. Nakon toga, usledile
bi brze reforme radi eliminisanja diskriminišućih kriterijuma za
određene funkcije u administraciji. Mislim da su zahtevi senatora
Rodžera Vikera veoma ohrabrujući. |
