|
Nije Ratko Mladić zločine činio iz ličnog hira ili u svoje ime.
Prilikom zauzimanja Srebrenice, pre nego što će započeti masovna
ubijanja bošnjačkih dečaka, muškaraca i staraca, koje će oba
međunarodna suda okarakterisati kao genocid, Mladić je rekao:
“Poklanjamo srpskom narodu ovaj grad.” “Narod” mu se možda i nije
dostojno odužio, ali srpska intelektualna, politička i medijska
elita – nesumnjivo jeste. Heroizacija Ratka Mladića nikada nije
prestajala, ali je tek danas u Srbiji ona postala opšte mesto,
gotovo bez glasa otpora.
“Ljubi vas deda Ratko”, poručio je na kontroverznoj beogradskoj
televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, osuđeni ratni
zločinac, Mladić. Osuđenik za genocid, verovatno planetarno
najpoznatiji živi ratni zločinac današnjice, čije se “delo”,
Srebrenica, izučava na svim meridijanima kao primer genocida i
kršenja pravila i običaja rata, poslao je poruku ljubavi državi i
društvu koji su ga poslali u Bosnu i Hercegovinu na početku rata,
koji su ga dok je tamo harao finansirali i plaćali i koji su ga
punih šesnaest godina posle završetka rata u BiH brižljivo čuvali od
ruke pravde.
Tolika ljubav i briga morala je biti uzvraćena. Uostalom, nije Ratko
Mladić zločine činio iz ličnog hira ili u svoje ime. Prilikom
zauzimanja Srebrenice, pre nego što će započeti masovna ubijanja
bošnjačkih dečaka, muškaraca i staraca, koje će oba međunarodna suda
okarakterisati kao genocid, Mladić je rekao: “Poklanjamo srpskom
narodu ovaj grad.” “Narod” mu se možda i nije dostojno odužio, ali
srpska intelektualna, politička i medijska elita – nesumnjivo jeste.
Heroizacija Ratka Mladića nikada nije prestajala, ali je tek danas u
Srbiji ona postala opšte mesto, gotovo bez glasa otpora. Pažnju na
sebe skreću pojedinci koji se ne slažu sa tim ‒ oni su incident. Svi
drugi to rado prihvataju kao novu normalnost.
Režimske voštane figure
Relativizacija ratnih zločina, negiranje genocida i sistematska
heroizacija i popularizacija masovnih ubica, ostaviće teške i duboke
posledice po srbijansko društvo narednih decenija. Posledice
pogubnog delovanja trajaće, kao i svako zagađenje, još dugo.
Verovatno decenijama. Institucije koje bi morale da reaguju, jer
nije reč o privatnoj televiziji, već zloupotrebi nacionalne
frekvencije kao javnog dobra – smatraju da nema ničeg spornog.
Režimske voštane figure u tim institucijama, zamenom teza, našle su
opravdanje za proglašavanje ratnog zločinca za heroja i žrtvu. Bivši
kontroverzni novinar i današnji propagandni jurišnik režima koji je
razgovarao sa Mladićem, sa iritantnim kezom na licu uživa u novom
dnu na koje je spustio srbijansko društvo. Čovekolika olupina,
simbol sloma svih kriterijuma pravde i pristojnosti u
radikalsko-naprednjačkom brlogu u koji se Srbija pretvara, samo je
posledica mnogo dublje patologije.
Suština tužnog političkog, etičkog i intelektualnog sloma današnje
Srbije videla se u razgovoru nominalne premijerke, Ane Brnabić, sa
novinarom Dojče Velea. Možda i prvi ozbiljan intervju u njenoj
političkoj karijeri završio se u katastrofi i sramu. Drsko i
intelektualno i retorički inferiorno i kompromitujuće negiranje
genocida u Srebrenici ostaće kao paradigma sramote današnje Srbije.
Svojim intervjuom premijerka je negirala i presudu Međunarodnog suda
pravde, čiju je nadležnost Srbija prihvatila, ali se i ogrešila o
Rezoluciju skupštine Srbije o osudi genocida u Srebrenici iz 2010.
godine. Krupnim koracima Srbija se vraća u devedesete godine 20.
veka. Ako je ikada iz njih i izašla. Ovakvo negiranje genocida, samo
je školski primer zakonitosti da je poricanje poslednja faza jedne
genocidne politike. Vlast i njeni mediji Srbiju ukopavaju
svakodnevnom relativizacijom i negiranjem zločina, čime se čitavo
društvo poistovećuje sa jednom zločinačkom politikom i ideologijom.
Nije puno bolje ni sa opozicijom, posebno imajući u vidu najjaču
grupaciju – desničarsku Đilasovu koaliciju – Savez za (veliku)
Srbiju.
Istraživač Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo je vrlo
uverljivo pokazao da je, nasuprot premijerkinim tvrdnjama, Srbija
uradila najmanje u regionu na procesuiranju ratnih zločina. Sudske
institucije Srbije su do sada podigle optužnicu protiv 186 lica, od
kojih ni jedno nije visoko rangirani vojni ili politički zvaničnik.
Za razliku od nje, u Bosni i Hercegovini je za ratne zločine
optuženo 818 lica, a u Hrvatskoj preko 2.000 od koji i neki od
visokih vojnih zvaničnika (Mirko Norac, Rahim Ademi, Tomislav
Merčep, Branimir Glavaš...) U Srbiji Ministarstvo odbrane štampa i
promoviše knjigu osuđenog ratnog zločinca, Nebojše Pavkovića, a
Vladimir Lazarević je angažovan kao predavač na Vojnoj akademiji.
Dodamo li tome i činjenicu da vlast odbija da oduzme, po zakonu,
poslanički mandat osuđenom ratnom zločincu, Šešelju, jasno je da
Srbija ubrzano gubi ostatke kredibiliteta i u regionu i u
međunarodnim odnosima.
Negacionizam iz vrha države
Kada se tome doda izveštaj Reportera bez granica, prema kojima je
medijska situacija u Srbiji bez premca najgora na Balkanu, možda se
naziru razlozi zbog kojih je predsednik Srbije, Vučić, na
obeležavanju kraja Prvog svetskog rata, dobio mesto u “magarećoj
klupi”. Ali histerična i nacionalistička reakcija u Srbiji,
iživljavanje nad Spomenikom zahvalnosti Francuskoj i slični izlivi
besa i mržnje, dokaz su da većina srbijanskog društva i dalje
razmišlja autistično i ne shvata uzroke slike o sebi, čiji su odraz
videli u Parizu 11. novembra ove godine. U Srbiji se nije čula
ključna poruka iz Pariza koju su uputili predsednik Makron i
kancelarka Merkel, da su središne opasnosti današnjeg sveta i Evrope
– nacionalizam i rasizam. Srbijansko društvo, mediji, političari i
intelektualci dali su ovih dana odušak antifrancuskom i
antialbanskom besu, čime su upravo manifestovali suštinsko
nesaglasje sa pomiriteljskim porukama iz Pariza.
Negacionizam iz vrha države Srbije, insistiranje na falsifikovanim
narativima o uzrocima i toku rata na postjugoslovenskom prostoru i
reafirmacija ratne propagande kao legitimnog objašnjenja za
katastrofu iz 90-ih godina prošlog veka – guraju Srbiju nasuprot
ostatku regiona, ali i EU. U meri u kojoj Srbija ne bude videla
ništa sporno da se deci u jutarnjem programu umesto crtanih junaka
obraća Ratko Mladić, a da glavna zvezda mladima na beogradskom sajmu
knjiga bude Šešelj – ostatak regiona moraće da zadrži ozbiljnu
rezervu i podozrivost u prave i dugoročne namere Srbije. |
