|
Direktor Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) iz Sarajeva
Mirsad Tokača predstavio je danas u Novom Sadu “Bosanski atlas
ratnih zločina – 1992-95”, u kojem su poimence navedena imena oko
100.000 poginulih državljana Bosne i Hercegovine u tom ratu i rekao
da se mržnja može izlečiti samo činjenicama i istinom.
“Mržnja se ne može izlečiti novom mržnjom i osvetom, i ja sam
ponosan na bosansko društvo u kojem nema osvete za strašne ratne
zločine koji su počinjeni u ratu od 1992. do 1995. godine. Ja ne
želim da me neko sažaljeva zato što sam žrtva, ne želim da se
zatvorimo u ulogu žrtve. Želim da znam šta nam se desilo i da drugi
znaju šta nam se desilo”, rekao je Tokača na promociji u Omladinskom
centru CK 13 u Novom Sadu.
Prema njegovim rečima, da bi ljudi bili svesni šta je mir, moraju da
budu svesni svih užasnih posledica koje rat nosi sa sobom.
Dodao je da je “Atlas bosanskih zločina” prilog naporu da se spreči
manipulacija brojem žrtava, jer takve manipulacije su i dovele do
ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
“Tek kada razumete ratna stradanja, možete graditi mir. Ovo je atlas
bosanskih žrtava, a ne samo bošnjačkih, srpskih ili hrvatskih. Bosna
je bila izložena agresiji i velikoj tragediji i nama tek predstoji
oporavak i vraćanje našoj tradiciji. Postoj mnogo više lepih stvari
u istoriji Bosne i Hercegovine, nego što je rat od 1992. do 1995.
godine”, rekao je Mirsad Tokača.
Dodao je da nije dovoljno utvrditi samo broj žrtava rata, već i
njihov identitet, pokazati njihova lica, pokazati da su to bili
ljudi koji su imali svoje porodice, svoje običaje, a ne da ostanu
samo brojevi.
“Sve to sa jednim ciljem: da se mladim generacijama i generacijama
koje dolaze ne bi desilo da se, kao što se danas radi, manipuliše
brojem žrtava i načinima njihovog stradanja, s ciljem daljeg
proizvođenja mržnje. Mržnju je lako proizvesti”, kazao je Tokača.
Prema njegovim rečima, u Bosni i Hercegovini sistematično nisu
ubijani samo ljudi, već su sistematično rušeni i verski objekti, sa
jasnim ciljem da se zatru tragovi postojanja kultura i ljudi, da se
zatre njihovo nasleđe i da se uništi multietničnost Bosne i
Hercegovine.
U “Bosanskom atlasu ratnih zločina” navedeni su i događaji i
lokacije, koji su precizno označeni na karti, i uz koje se nalaze
raspoloživi dokumenti, kao ilustracija o onome šta se desilo, poput
fotografija, video zapisa, izjava svedoka, spomenika ili grobalja.
Mesta masovnih grobnica su povezana sa listom žrtava dobijenom iz
baze podataka IDC-a, a obezbeđena je i opcija pretraživanja svih
žrtava i incidenata upisivanjem prezimena ili naziva mesta.
Regionalne prezentacije će biti održane i u drugim gradovima u
Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini u 2019.
godini, u partnerstvu sa organizacijom forumZFD BiH. |
