|
DW: Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel
Makron sastaće se u ponedeljak 29. aprila sa šefovima država i
premijerima Srbije i Kosova: Aleksandrom Vučićem, HašimomTačijem,
Anom Brnabićem i Ramušem Haradinajem. Zašto je iznenada sazvan taj
sastanak?
Johana Dajmel: Pored nekih drugih članica Evropske unije, Nemačka je
jedna od zemalja koje su jasno iznele svoje mišljenje o promenama
granica koje su predložili Vučić i Tači. Posledice tog predloga
predstavljale bi veliki bezbednosno-politički rizik, ne samo za
Kosovo, već i za čitav region Balkana. Očigledno da su imale efekta
jasne kritike i zabrinutost izraženi u Berlinu, kao i od strane
poznatih međunarodnih ličnosti i stručnjaka.
Da li je ovaj sastanak odgovor Berlina i Pariza na debatu o promeni
granica između Kosova i Srbije?
Kancelarka Merkel i predsednik Makron ovim sastankom šalju jasan
signal Vašingtonu – a pre svega Briselu i visokoj predstavnici EU
Federiki Mogerini. Ona, ne samo da je tolerisala, već je i
podsticala pregovore između Vučića i Tačija. A za to nije imala ni
mandat, ni podršku svih 28 članica EU. Sve u svemu, dijalog koji se
već godinama vodi u Briselu nalazi se u slepoj ulici. Takođe,
pregovori Vučića i Tačija iza zatvorenih vrata malo toga su doneli.
Mnogo bi se postiglo ako bi se sada u Berlinu dao novi impuls i ako
bi se u Prištinu, Beograd i Tiranu poslala jasna poruka, da cilj obe
zemlje, regiona i Evrope može biti samo sveobuhvatni sporazum između
Srbije i Kosova, bez promena granica po etničkim kriterijumima.
Treba li uopšte imati velika očekivanja od ovog berlinskog susreta?
Na kraju krajeva, prsituni su najvažniji evropski političari, Merkel
i Makron…
Nemačka i Francuska su pozvale na ovaj neformalni sastanak na
najvišem nivou. Time te dve države, koje su nakon razornih svetskih
ratova Jelisejskim ugovorom iz 1963. okončale neprijateljstvo i
započele prijateljstvo, pokazuju da su normalizacija i dobrosusedski
odnosi posle užasnih ratova mogući i za Kosovo i Srbiju. S druge
strane, pozivom u Berlin, francusko-nemački tandem šalje jasan
signal da je Evropa, da je EU spremna i da je i dalje angažovana. I
da hoće i mora da sedi za pregovaračkim stolom.
Ideja o promeni granica još uvek se razmatra. Postoje li neke snage
koje stoje iza te ideje, koje to podržavaju?
Prema mom mišljenju, ideja nije sasvim potisnuta, ali je u
poslednjih nekoliko sedmica izgubila zamah i snagu. Istina je da i u
SAD i unutar EU postoje snage koje vrlo jasno i snažno podržavaju
Vučića i Tačija. Ali postoji i otpor, ne samo u Berlinu, već i u
drugim članicama EU. Na Kosovu je formiran pregovarački tim koji ima
platformu koju podržava Parlament. Međutim, šta misle Vučić i Tači
– to ne znamo. Na stolu nema ničega.
Ideja je da će ovo konačno dovesti do dogovora i priznavanja
Kosova...
Čvrsto sam uverena da teritorijalna razmena ne bi promenila krhku
situaciju. Ne postoji „mirno etničko čišćenje“, to je nepodnošljiv
eufemizam. Teritorijalna razmena je u suprotnosti sa osnovnim
evropskim vrednostima, sa multietničkim temeljima posleratnog
poretka nakon ratova u Jugoslaviji i na Kosovu pre 20 godina.
Dijalogu koji je do sada vođen u Briselu potreban je novi zamah,
novi format i jasno definisan cilj, a to je priznavanje Kosova od
strane Srbije i razvoj dobrosusedskih odnosa, to je tačno.
Kada je reč o carinama, Haradinaj insistira na 100 odsto dažbina na
srpske proizvode, uprkos međunarodnim kritikama. Gde vodi takav
radikalan stav?
Tačno je da se carine na srpske proizvode kao politička mera snažno
kritikuju, ali one imaju više simboličan, nego stvarno ekonomski
karakter. Prema mom mišljenju, to nije razlog prekida dijaloga u
Briselu. Ti pregovori stagniraju od ranije i nijedna strana – ni
Beograd, ni Priština – nisu imale nikakav interes da dijalog nastave
u dosadašnjem obliku.
Pored toga, tu su i sledeći faktori: šefca diplomatije EU Federika
Mogerini uskoro odlazi sa funkcije, Vučić se suočava sa pritiskom
sa ulice, a na Kosovu se povećava rivalstvo između predsednika
Tačija i premijera Haradinaja. Predsednik Tači je na Kosovu prilično
izolovan sa svojim razgovorima iza zatvorenih vrata sa Vučićem.
Haradinajeva računica je da se carinama, „strogoćom“ protiv Srbije,
može održati na vlasti – jer činjenica je da se većina građana,
uzgred i srpskih građana Kosova, protive Tačijevim tajnim
pregovorima i razmeni teritorije. |
