|
U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u
crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški
odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva
Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog
društva, organizuju sledeće aktivnosti u Beogradu:
Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u
Srebrenici” u sredu 10. jula od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i
Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja).
Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji
organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja
prema žrtvama genocida u Srebrenici, u četvrtak 11. jula od 19:00 do
20:00 kod parka između Predsedništva i Skupštine grada.
Uvod u predstavu: "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" u produkciji
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće odigran u četvrtak
11. jula, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u
20:00. Ulaz na događaj je besplatan.
Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog
svetskog rata u Evropi.Režim Slobodana Miloševića saučesnik je
izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu,
logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.
Ovom prilikom podsećamo da je:
Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom
Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje
Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga
što što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali
ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici.
Nizom presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju
(MKSJ/ ICTY) van razumne sumnje, dokazana je individualna krivična
odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i
političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja
teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo
tog projekta.
Sramna i porazna činjenica da nijedan od zvaničnika Republike Srbije
od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid,
što potvrđuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i
društva. Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi
kontinuirano odbijanje aktuelnog predsednika Republike Srbije
Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da zločin u Srebrenici
imenuju genocidom, u čemu ih slede ne samo političari i političarke
vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i
političarki.
Za državne institucije Srbije genocid u Srebrenci je zabranjena reč,
a u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni su sloboda
i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna
presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid.
Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina,
brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja
je omogućila državno organizovani zločin – genocid.
U celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske Unije kao
i Saveta Evrope, 11. jul obeležava se kao Dan sećanja na genocid u
Srebrenici. Najvažnije međuvladine evropske institucije zahtevaju da
se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to
vređanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti
prvenstveno građana/nki BiH, kao i cele regije. Na sve te zahteve i
apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu
između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet
moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen
genocid.
Mi dole potpisane organizacije i dalje zahtevamo da:
Država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski
utvrđene činjenice;
Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih
koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već
prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;
Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države
prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i
šire;
Da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih
zločinaca;
Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo,
bez ograničavajućih kriterijuma;
Da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa
pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja
ratnih zločina;
Da da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u
Republici Srbiji.
Na dan 11. jula iskazaćemo solidarnost i odgovornost odlaskom grupe
aktivistkinja i aktivista na komemoraciju/dženazu u
Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava
srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka
žrtava. U dokumentu u prilogu dostavljamo vam spisak komemorativnih
aktivnosti koje će organizacije civilnog društva organizovati u
cilju odavanja počasti žrtvama.
Žene u crnom
Inicijativa mladih za ljudska prava
Mreže Žene u Crnom
Dah Teatar
Škart kolektiv
Autonomni ženski centar
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
Fond za humanitarno pravo |
