|
Danas će, posle 24 godine, biti ukopani posmrtni ostaci još 33
srebreničke žrtve. Najmlađa žrtva koja će biti sahranjena u
Potočarima ove godine je Osman Cvrk, koji je u trenutku ubistva imao
svega 16 godina. Najstarija je Šaha Cvrk, koja je imala 82 godine
kada je ubijena.
Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da dugo
razmišlja o tom dečaku, koji je ubijen sa 16 godina, da razmišlja o
tome koliko bi danas imao godina i šta sve neko za 24 godine
proživi. "Ubijeno je 17 članova njegove porodice, mislim da je majka
jedino preživela i to upravo govori o suštini tog zla koji se desio.
Svi ovi eufemizmi da se desio zločin, da se desio veliki zločin,
služe da se prikrije suština onoga što se desilo tamo - a to je
genocid i pokušaj uništenja jednog naroda", naglasila je gošća N1.
Predstava "Srebrenica, kad mi ubijeni ustanemo" biće izvedena
večeras od 20 časova u Kolarcu, a ulaz je besplatan. To je zapravo
"uvod u predstavu", predstava o predstavi u nastajanju, a dogodine
će biti njena premijera, kaže reditelj tog komada Zlatko Paković.
Usredsređujem se u predstavi na generatore zločina, duhovnike
zločina, a dželate ćete uvek naći, oni koji izvršavaju bivaju
najčešće uhvaćeni i osuđeni, ali generatori su problem, ističe.
Paković navodi da 24 godina pada jedna senka na ovo društvo i da ono
ne može da se konstituiše dok ne skine tu senku.
"Dakle, 24 godine taoci Republike Srbije su njeni građani - zato što
vlasti koje se smenjuju neće da nazovu stvari pravim imenom, da se
na taj način građani zapravo distanciraju od zločina. Ovako smo svi
mi, građani, taoci i saučesnici. Priznanjem genocida, koji je
evidentan, ta bi se senka skinula sa ovog društva, društvo bi se
distanciralo od politike jednog režima, proglasilo bi zlikovcima one
koji su inspirisali genocid, a ne samo one koji su ga izvršili",
navodi Paković.
Kisić kaže da nemačko iskustvo treba da bude izuzetno značajno za
nas, "jer ono što se desilo sa nacizmom u Nemačkoj, najbliže je
našem iskustvu". Negiranje genocida, relativizacija tih činjenica
bilo bi isto kao kada biste 24 godine posle pada nacizma negirali
Holokaust, dodaje.
Paković kaže da je kulturna elita, koja je generator kulture
genocida i kulture etničkih čišćenja, ista. "To su ljudi koji su
radili za Miloševićev režim i oni su još uvek najuticajniji građani
- govorim o akademicima, o pesnicima... Dakle o duhovnicima zločina.
Kad dođe do raskida sa tom kulturnom elitom, kad ta kulturna elita
bude obeležena kao zlikovačka, doći će do ove distance o kojoj ja
govorim... I oslobodiće se građani Srbije tog stida i srama koji
nose, a nisu učesnici u genocidu".
Kaže da je sve tako "da bi ta kulturna elita bila na vlasti i
najuticajnija" dodajući da ona ne može da osudi sebe u vlastitom
zlodelu. S tim u vezi, konstatuje - nije došlo do drastičnog raskida
u Srbiji, ni prethodna ni ova vlast nisu to učinile.
Kisićeva naglašava da presudom Međunarodnog suda taj zločin nije
samo okarakterisan kao genocid, već je za Srbiju rečeno, kako
podvlači, da nije učinila ništa da spreči taj genocid, a mogla je to
da uradi. "Zapravo se Srbija nikad nije ogradila od te politike koja
je vodila genocid. Ono što se desilo, zapravo, u Srebrenici, kako je
osvojena, kako su ubijeni, vidi se da je to samo ostvarenje
političkih, ideoloških ciljeva, a to je da se ta granica na Drini
izbriše, a cena toga je bila ubijanje muslimana".
Gosti N1 kažu da je mantra to što se može čuti u javnosti i od
političara - da bi se priznanjem da je u Srebrenici počinjen genocid
zapravo prihvatilo to da je ceo srpski narod genocidan. "Upravo
suprotno, time bi se osudili pravi zločinci, to je suština. Dželati,
izvršioci su uglavnom osuđeni, kao i organizatori, naredbodavci, ali
oni koji su inspiratori, čije su ruke čiste, a koji su svojim rečima
izazvali ove druge da kolju, siluju, rasteruju, oni su najugledniji
narodi ove države, i u tome je problem. Oni će generisati zločine
ponovo", ocenjuje Paković. On dodaje da je njima trenutno
profitabilniji mir, ali smatra da će oni ponovo proizvesti rat, "jer
je to kultura mržnje i netolerancije", koja drži kao taoce građane
Srbiji.
U predstavi koja je u nastajanju, kako kaže, govori se o nastojanju
da se spreče budući zločini.
Paković kaže da ukoliko bi se proglasio 11. jul kao Dan žalosti, dan
genocida u Srbiji - da "to ne bi značilo da je to dan priznanja
krivice, već dan slavljena bratstva, sažaljenja i slobode - jer
priznajete taj užasan zločin počinjen u vaše ime, a za koji nemate
krivicu".
Kisić: Neodlazak predstavnika je državna politika Srbije kao i
negiranje genocida
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće da ide u Potočare jer
"nije pozvana". Uz "najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava
sukoba u BiH" i "užasnog zločina" u Srebrenici ona je podsetila da
niko još nije odgovarao za napad na tadašnjeg premijera Srbije
Aleksandra Vučića kada je 2015. došao na komemoraciju u Potočare
povodom 20. godišnjice zločina. Srbija od tada nije slala zvanične
predstavnike na komemoracije.
To je cinizam jedan koji proizilazi iz strukture politike, kaže
Paković. Kisićeva dodaje da je premijerka pozvana na niz aktivnosti
koje organizuju organizacije civilnog društva u Beogradu, ako želi
da pokaže solidarnost sa žrtvama.
Gošća Novog dana ocenjuje da to što nema predstavnika Srbije danas u
Potočarima, da je to državna politika, isto kao što je državna
politika poricanje genocida. Posledice toga su vrlo vidne, kaže,
dodajući da je sud u Srbiji dozvolio "ubicama da se brane sa
slobode" u procesima koji se za zločine u Srebrenici vode u našoj
zemlji. "Imate bivšeg ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske
koji je izdavao naređenja u vreme genocida u Srebrenici, i koji je
za to optužen u BiH, taj čovek vodi privatni biznis u Srbiji",
dodaje. Kaže da se ovde ne pominje suđenje Jovici Stanišiću,
nekadašnjem šefu DB, koji, kako navodi, takođe u optužnici ima tačke
u vezi sa Srebrenicom.
Suština je u saosećanju sa ljudima koji su stradali ni krivi ni
dužni, a da ne govorimo o deci, starima, kaže Paković.
"Saosećanje prema žrtvi ma koje vere, nacije ona bila. To su samo
ljudi, deca, žene... To je strašno, kad se uvedete u takvo kolo kad
gubite osećaj žalosti prema nekome ko je ubijen na najsvirepiji
način, to je problem. Ja ne mislim da je ukorenjeno to shvatanje
ovde, ja mislim da bi javnost, kad bi se konstituisala, vrlo brzo
prekinula sa tom praksom negiranja genocida. Samo je problem što su
iste kulturne elite - vlast se menja, ista kulturna elita stoji",
navodi Paković.
I Kisićeva zaključuje da je moguće menjati to što je ukorenjeno.
"Imali smo primer kada je pušten film, za vreme Đinđićeve vlade, o
Škorpionima, koliko je to krenulo da menja javno mnenje". |
