|
Na proslavi 11. godišnjice Srpske napredne stranke (SNS) u Novom
Sadu, njen predsednik i glava države Aleksandar Vučić u govoru je
navodno napravio lapsus: umesto „Srpskoj naprednoj stranci“, on je
rekao „Srpskoj radikalnoj...“.
Iako je Vučić od lapsusa vešto izveo štos na svoj račun, pravdajući
se da „od prošlosti ne možete da pobegnete“, upravo ta omaška
ukazuje na nesumnjivu ispravnost činjenice da je u Srbiji poslednje
tri decenije dominantna ne samo jedna destruktivna nacionalistička
ideologija, već da je vode isti ljudi sa velikom šansom da na
sledećim izborima dobiju još veću podršku.
Taj gaf je takođe slučajni ili spontani iskorak u staru bazu birača,
zagrljaj istrošenim radikalima koji još uvek mogu da se predomisle,
prelete u zagrljaj naprednjacima i donesu im na izborima u proleće
još koji procenat.
Ali, ako upropaste Šešelja, kako će bivši radikali bez svog bivšeg
mentora koji im i sada korisno popunjava prazninu na ekstremno
desnom krilu stranačkog spektra Srbije. Lako, napraviće novog i
modernijeg.
Vještačka destabilizacija Preševske doline
Stvaranje nove ekstremne desnice od strane SNS-a nije nikakva novina
i tu su nijanse raznih malih stranaka, organizacija i inicijativa.
Uostalom, to su radili i njihovi prethodnici iz Demokratske stranke.
Među tim ekstremnim nacionalistima nedvosmisleno se ističe Srpska
desnica, čiju podršku ne krije vladajuća stranka. Srpska desnica,
upravo kao radikali ispod Miloševićevog šinjela, ubrzano stasava na
političkoj areni Srbije koju trenutno preoblikuje Aleksandar Vučić i
naprednjaci.
Lider Srpske desnice Miša Vacić bio je skandalozno angažovan u
vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a visoki funkcioneri
SNS-a dali su podršku formiranju njegove stranke.
Po uzoru na ruske Narodne družine, pokušano je da se u Srbiji stvori
kvazi građanske patrole od desničara i osoba sa krivičnim dosijeom,
među kojima je bio i Miša Vacić.
Najalarmantniji angažman Srpske desnice je poslednjih nedelja u
Preševskoj dolini, u Bujanovcu i Medveđi.
Mediji prenose da je Vacić već za vreme same osnivačke skupštine
lokalnog odbora Srpske desnice u Bujanovcu (23. oktobra) zapretio
proterivanjem Srba, „domaćih izdajnika“, koji učestvuju u lokalnoj
vlasti, „šuruju sa Šiptarima“, prave vlast sa separatistima i idu
protiv svoje države.
Podsjećanje na devedesete
Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i
Medveđu Zoran Stanković smatra da je Vacić sporedan subjekt u
lokalnom političkom životu i „da mu ne treba davati prostora“.
Stranka Miše Vacića ranije je osnovala odbore u Lebanu, Bojniku i
Medveđi, a u Vranju imaju četiri preletela odbornika koji sa
naprednjacima čine vlast. I sve to bez izbora.
U septembru na lokalnim izborima u Medveđi, Vacićeva desnica je
osvojila jedno odborničko mesto, dok su SNS i Socijalistička partija
Srbije (SPS) osvojili 65 odsto glasova. I sve te izborne
kombinatorike podsećaju na devedesete i duhovnu interakciju između
SPS-a, JUL-a i Srpske radikalne stranke.
Na devedesete podsećaju i „mlake reakcije vlasti“ na zapaljiv govor
Miše Vacića, kako je situaciju ocenio predsednik opštine Bujanovac
Šaip Kamberi. On se plaši da iza ovog incidenta stoji vlast, odnosno
naprednjaci i zabrinjava ga da se „veštački pravi destabilizacija“ u
trenutku kada se očekuje nastavak dijaloga između Beograda i
Prištine.
Situacija u Preševskoj dolini jako podseća na Vojvodinu i Hrtkovce
1992. godine kada se takođe prozivalo nepodobne, zastrašivalo i
pravilo spiskove. Sve se tada završilo „humanim preseljenjem“
građana Hrvatske nacionalnosti, za šta je među ostalom Vojislav
Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom.
Kontinuitet politike razgraničenja
Poučeni iskustvom početkom devedesetih u Vojvodini, da li se to
bivši radikali spremaju za dugo najavljivano razgraničenje sa
Albancima? Da li su povremeni pogromi albanskih pekara po Srbiji, na
koje sve manje javnost reaguje, samo priprema terena za neke buduće
nasilne korake?
Aleksandar Vučić poslednje dve godine namerno umanjuje broj Srba na
jugu Kosova i naglašava kako za priznanje nezavisnosti Kosova želi
da dobije „nešto“. Da li je strah lokalnih političara u Bujanovcu
opravdan i upućuje na očigledno pozicioniranje u krizi koja bi mogla
da nastane zbog finalne faze utvrđivanja državnosti Kosova?
Razgraničenje između Srba i Albanaca kontinuitet je političkog
koncepta koji je započet u Hrvatskoj i koji je za posledicu imao
masovni egzodus srpskog civilnog stanovništva.
Politika razgraničenja između Srba i Albanaca može nikad zvanično da
ne bude prihvaćena, ali tenzije, strah i pritisak na civilno
stanovništvo sa obe strane granice može da prouzrokuje „novo humano
preseljenje“ iz heterogenih sredina i enklava u kompaktne
teritorijalne jedinice. A to znači Srba iz južnih delova Kosova – na
sever Kosova ili u Srbiju, kao i Albanaca iz Preševske doline na
Kosovo.
Ako otpočne ovakav vid egzodusa iz straha, on neće okončati agoniju,
ni istorijsku homogenizaciju, niti trajno rešiti problem Srba na
Kosovu. Ostaće sever Kosova naseljen Srbima i ogromni interes Rusije
da barem tu zadrži status kvo, koji joj obezbeđuje dugoročno i
prilično jeftino političko prisustvo na Balkanu. |
