|
Nedugo nakon što se slatko ismijao „najsmešnijem virusu u istoriji“,
koji se liječi „čašicom rakije“, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić
objavio je rat kovidu-19 - 16. marta uveo je vanredno stanje, zaveo
policijski čas, a na ulice izveo vojsku i policiju. Njegovim
drakonskim mjerama najviše su pogođeni građani stariji od 65 godina,
kojima je, budući da spadaju u visokorizičnu grupu, izrečena mjera
potpune zabrane izlaska iz svojih domova.
Penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, psiholog
Žarko Korać, za Pobjedu kaže da izolaciju podnosi relativno dobro.
Čita, gleda filmove, sa prijateljima komunicira putem društvenih
mreža.
„Nažalost, država nije učinila ništa kako bi starijim ljudima
olakšala život“ - kaže profesor Korać.
POBJEDA: Plašite li se?
KORAĆ: Prirodno je da se čovek uplaši ako oseti da je životno
ugrožen. Kada govore o korona virusu, ljudi zapravo govore o svojim
životima. I svi reaguju na manje-više sličan način.
POBJEDA: Kako?
KORAĆ: Svi imamo potrebu ne samo za što više informacija o
„neprijatelju“ koji nam preti - što neretko kod nas može da izazove
dodatno uznemirenje, anksioznost i strah - nego i za socijalnim
kontaktom, za zbližavanjem sa drugima. Plašimo se da ostanemo sami.
Američki psiholog Vilijam Mek Dugal tu je potrebu nazvao instinktom
krda.
Profesor psihijatrije na Univerzitetu u Ulmu Manfred Špicer nedavno
je s pravom upozorio da socijalna izolacija kod ljudi izaziva
psihičke poremećaje i depresiju, koji dovode do pada imuniteta. Za
korona virus trenutno nema ni leka ni vakcine; od virusa nas zasad
brani samo imunitet. Usamljen, izolovan čovek, koji se još oseća i
odbačeno, koji se teško nosi sa opravdanim strahom za vlastiti
život, rizikuje pad imuniteta, što u postojećim okolnostima može
biti veoma opasno.
S obzirom na to da će ova epidemija dugo trajati, bojim se da
represivne mere koje je Srbija uvela dugoročno mogu ostaviti
nesagledive posledice i po fizičko i po mentalno zdravlje građana.
Raste napetost. Ako je ona već sada tako očigledna, zamislite kako
će sve izgledati na kraju. Jer ovo, kažem, nije kratka trka; ovo je
maraton.
POBJEDA: Čega se Vaši prijatelji najviše plaše?
KORAĆ: Plaše se da se ne inficiraju, boje se za svoje živote. Zato
veliki deo njih podržava gotovo sve restriktivne mere koje donosi
vlast. Ipak, ne smete vikati i ponašati se prema građanima kao da su
nerazumni. Morate im objasniti zašto ste doneli određenu meru.
Nedavno sam video istraživanje koje pokazuje da gotovo osamdeset
procenata građana Hrvatske danas podržava Vladu premijera Andreja
Plenkovića. Iako je, u političkom smislu, hrvatsko društvo i te kako
podeljeno, četvoro od petoro građana ima poverenja u mere koje
hrvatska vlast preduzima u borbi protiv pandemije.
U Srbiji je situacija dosta drugačija.
POBJEDA: Zašto je drugačija? Zato što je vlast u Hrvatskoj borbu sa
epidemijom ostavila struci: načelnici Infektivne klinike u Zagrebu,
gospođi Alemki Markotić, novom ministru zdravlja Viliju Berošu?
KORAĆ: Ne samo zato. Predsednik Hrvatske, na primer, ne uznemirava
javnost, ne viče na građane, ne plaši ih. Kada ste videli Zorana
Milanovića da drži konferencije za štampu i da govori o borbi sa
epidemijom korona virusa? U Americi, u kojoj imate predsednički
sistem, predsednik Donald Tramp pred novinare ne izlazi sam, nego
okružen veoma stručnim timom naučnika i lekara. Nasuprot njima,
Aleksandar Vučić je svakodnevno u javnosti, monopoliše vreme, šalje
protivurečne poruke, preti. I to na isti način na koji je to činio i
proteklih sedam godina. Svakog dana je u medijima, njegove izjave i
komentari su krajnje konfuzni i protivrečni. Svoju agresiju, pritom,
uporno usmerava na određene grupe.
POBJEDA: Na koje grupe?
KORAĆ: Na građane koji su se iz sveta nedavno vratili u Srbiju.
Vučić tim ljudima zabranjuje povratak u zemlju, što je van pameti.
Najveći broj njih je poslednjih nedelja u Srbiju došao iz Austrije i
Nemačke, gde rade po dva, tri meseca. U tim su zemljama, usled
epidemije kovida-19, zatvoreni hoteli, restorani, saloni, škole, pa
su ostali bez posla. Nemaju ušteđevinu, nemaju stanove, nemaju gde
da borave… Nevolja ih je naterala da se vrate u Srbiju. I onda vi te
ljude optužite da su vam doneli zarazu i da su se u zemlju vratili
namerno kako bi srušili zdravstveni sistem Srbije!?
Tokom svojih neprekidnih obraćanja javnosti, predsednik Srbije
nažalost pokazuje i znake jasne lične uspaničenosti i straha, što
ljudi prepoznaju i to se osećanje prenose na njih. Predsednik
neprekidno iznosi crne slutnje.
POBJEDA: Kakve crne slutnje?
KORAĆ: Kaže da će, nastave li da izlaze, građanima Srbije biti mala
četiri glavna beogradska groblja; poručuje im da će umreti, čime
dodatno podstiče njihove strahove i unosi nemir. Reakcije na takve
istupe prilično su negativne.
Pored toga što viče i preti, Vučić neprekidno ponavlja „ja pa ja“:
ja sam nabavio respiratore, ja sam osmislio karantin, ja analiziram
svaki slučaj, ja sam uradio ovo ili ono. Šta time postiže? Poručuje
nam - ja sam vaš tata i, ako me ne budete slušali, moraću da vas
kaznim.
POBJEDA: Da, ali dio građana zaista krši vladine mjere: šeta,
izlazi, rizikuje i svoje i tuđe živote.
KORAĆ: Istina je da se jedan broj ljudi zaista ponaša krajnje
neodgovorno. Međutim, njihovo ponašanje nećete promeniti pretnjama.
Odgovoran političar ukazuje na posledice, ne preti da će kazniti sve
koji ga ne slušaju. Mislim da bi za dobrobit građana Srbije bilo
lekovito ako bi se Vučić, umesto što viče, povukao i pustio
stručnjake da rade svoj posao.
POBJEDA: Ne viče samo predsjednik Srbije; viču premijerka Ana
Brnabić, doktori, epidemiolozi, članovi nacionalnog tima za borbu
protiv epidemije. Zašto svi neprekidno viču?
KORAĆ: Zato što očito ne vladaju situacijom. To se ne sme raditi,
naročito dok traje kriza. Predsednik, premijerka, lekari moraju biti
smireni, moraju građanima pokazati da su stručni, da znaju šta se
događa, da imaju ideju šta bi trebalo preduzeti da bi se epidemija
zaustavila. Nije problem u merama - neke od njih primenjuju i zemlje
Evropske unije - nego u načinu na koji ih obrazlažete, kako ih
predstavljate.
POBJEDA: Vidite li nekoga u okruženju predsjednika Vučića ko bi
mogao da mu kaže - „sjedi doma“?
KORAĆ: Ne vidim. Vučić je napravio faraonski sistem: on je na vrhu,
a oko njega je masa bez ikakvih značajnijih ličnih i profesionalnih
biografija; ljudi koji ga slepo slušaju, koji se ne usuđuju da mu se
suprotstave. Ne mislite valjda da bi se Aleksandar Vulin, na primer,
odvažio da Vučiću bilo šta prigovori.
Zanimljivo je da se Vučić veoma oslanja na istraživanja javnog
mnjenja, svakodnevno radi takozvane fokus grupe, ispituje šta
članovi njegove stranke i oni koji za njega glasaju misle o njemu, o
njegovim postupcima, i na osnovu rezultata tih istraživanja koriguje
i usmerava vlastito ponašanje. Mislim da je upravo to najbolja slika
načina na koji Vučića doživljava sopstveno biračko telo. Mnogi od
njegovih sledbenika Srpsku naprednu stranku odabrali su upravo zbog
vođine naglašene autoritarnosti, što znači da je reč o zatvorenom
krugu. Ta vrsta ponašanja se odobrava, ona je poželjna. Na kraju,
sve da se neko i usudi da Vučiću nešto predloži, zar zaista mislite
da bi on to prihvatio? Pa, ne bi. Često je patetičan, na ivici suza,
kreće da plače, a onda, nakon svega pet minuta, počinje da preti,
ljuti se, viče, grdi, što deluje prilično neuravnoteženo. Pokazuje
da ne vlada situacijom i da se plaši.
POBJEDA: Čega se tačno plaši?
KORAĆ: Ceo sistem političke vlasti Aleksandra Vučića temelji se na
ideji njega kao nepogrešivog vođe. U autoritarnim društvima izvor
najvećeg straha su situacije koje nepogrešivi vođa ne kontroliše.
Vučić nikada nije spreman da prizna grešku, to ga užasno plaši. Sve
njegove odluke, zamisli ili mere, čak i one drastične poput ovih
danas, su bespogovorne. Uostalom, setite se da je na jednoj od
konferencija za medije Vučić vikao na novinare, nazivao ih lažovima
samo zato što su se usudili da ga podsete da je doktor Branimir
Nestorović, član nacionalnog koordinacionog tima za borbu protiv
kovida-19, virus nazvao „najsmešnijim virusom na svetu“ i slao žene
u Milano u šoping. Čekajte, pa ljudi su videli da je Nestorović
tačno to rekao i da se Vučić tome smejao. Međutim, kao autoritarna
ličnost, on agresivno negira sve što na bilo koji način dovodi u
pitanje njegov status nepogrešivog vođe.
Interesantno je da se u Srbiji čak i pandemija korona virusa tretira
kao politička tema.
POBJEDA: Što to znači?
KORAĆ: Vučić je uvek samo političar, koji epidemiologe i stručnjake
i u ovoj situaciji uporno drži u drugom planu. Doduše, među tim
stručnjacima čiji je zadatak da nas obaveštavaju o epidemiji, nalaze
se, po mom sudu, i ljudi koji su ili poremećeni kao ličnosti ili su
moralno tupi, bolesni egzibicionisti, koji ignorišu prirodnu
zabrinutost svih nas za vlastito zdravlje. Na moje ogromno čuđenje,
u nacionalnom timu za borbu sa epidemijom i dalje sedi čovek koji je
rekao da je ovo najsmešniji virus u istoriji čovečanstva.
POBJEDA: Doktor Nestorović je i dalje dio tima?
KORAĆ: Naravno. Već sam Vam rekao da vođa nikada ne sme da prizna da
je pogrešio.
POBJEDA: Kada pominjete drastične mjere koje je predsjednik Vučić
uveo, na što konkretno mislite?
KORAĆ: Na policijski čas, koji je Srbija uvela prva u regionu. Iako
za neke od uvedenih mera postoji opravdanje, činjenica je da
demokratske države svojim građanima najpre izdaju preporuke, a ne da
odmah uvedu restriktivne mere kakav je policijski čas. Jer
policijski čas znači da vi ulicu u određeno vreme predajete u ruke
policiji, koja može da vas privede, da vas uhapsi, da napiše
krivičnu prijavu… Zbog specifične situacije Italija i Španija su
uvele policijski sat, ali zašto je to učinjeno i u Srbiji? Zašto se
pribegava drastičnim merama pre nego što ste i pokušali građanima da
objasnite zbog čega su tačno one neophodne, racionalne i nužne? Ako
od njih tražite razumevanje i saradnju, većina ljudi to obično
prihvatiti.
POBJEDA: Predsjednik Vučić je najavio da bi u Srbiji mogao biti
uveden i dvadesetčetvorosatni policijski čas. Hoće li se to
dogoditi, što mislite?
KORAĆ: Nadam se da neće. Tim pre što slična mera ne postoji nigde u
Evropi. Ipak, činjenica je da je predsednik Srbije to najavio i da,
na pitanje novinarke kako će se takva drastična mera sprovesti, nije
znao odgovor.
„Još nisam smislio“, kazao je.
Što je vrhunac političke neodgovornosti. Uostalom, njegova pretnja
izazvala je katastrofalne posledice: ljudi su već sledećeg jutra
stajali ispred prodavnica držeći u rukama kofere, koje su punili
hranom. Sa prozora svog stana sam, ispred bankomata, video ogroman
red: građani su panično podizali novac. Dok preti, da li predsednik
Srbije uopšte razmišlja o tome kakve posledice njegove mere mogu
ostaviti na privredu i poljoprivredu? Ništa ovde nije osmišljeno,
sve se radi kako bi se pokazalo da je on čovek koji se bori da spase
živote svih nas.
„Neka izgubim izbore, važno je da sam vama spasio živote“, rekao je
Vučić.
I to je ključna poruka.
POBJEDA: Što ona znači?
KORAĆ: Prvo, reč je o veoma patetičnoj izjavi, koja je
psihoanalitički veoma zanimljiva. Vučić neprekidno misli na izbore,
samo su mu oni važni. Očito ga veoma zabrinjava kako će se epidemija
i mere koje sprovodi odraziti na predstojeće parlamentarne izbore,
hoće li uticati na njegovu popularnost.
POBJEDA: Hoće li?
KORAĆ: Ne bih se usudilo da bilo šta u tom smislu prognoziram. Možda
bi on na kraju mogao biti politički slabiji nego što je bio na
početku epidemije? Ne znam, zaista… Ogromna većina medija je u
rukama Aleksandra Vučića, koji je i pomoću njih u javni prostor
vratio retoriku Slobodana Miloševića, ponavljajući da srpsku
opoziciju čine kriminalci, lopovi, narkomani, milioneri za koje
građani ne bi smeli da glasaju. Doduše, Milošević je bio sigurniji u
svoju vlast, pa to nije bilo do te mere drastično.
POBJEDA: Zašto kažete da je Milošević bio siguran u svoju vlast? Pa,
sva istraživanja govore da predsjednika Vučića podržava veliki broj
građana.
KORAĆ: Miloševića su ljudi voleli, a Vučića se plaše. Mislim da se
Vučića boje i njegovi najbliži saradnici. Milošević je vladao
manipulišući emocijama, pre svega nacionalističkim emocijama, koje
su u Srbiji veoma razvijene. Predstavljao se kao branilac
nacionalnih interesa, zato su ga ljudi voleli. Vučić sebe prikazuje
kao strogog čoveka, čija je misija da nas spašava od razbojnika iz
opozicije. Zato ima da me slušate, poručuje nam preteći. Kod njega
nema ničega suptilnog, ničeg ljubaznog. U osnovi, Vučić je zapravo
veoma neprijatna ličnost.
POBJEDA: Zašto se građani toliko plaše predsjednika Vučića?
KORAĆ: Zato što ne mogu da predvide njegove reakcije, njegovo
ponašanje, koji mogu biti i ekstremni u slučaju gubitka vlasti. Niko
ne zna šta bi on sve mogao da uradi, kako bi se ponašao u tim
trenucima.
Na parlamentarne izbore koji su bili planirani za 26. april, Vučić
je hteo da izađe s tezom da Srbija, zahvaljujući njemu kao
ekonomskom spasitelju, ima najveći privredni rast u Evropi. Pošto je
ta ideja propala, Vučić smišlja novu strategiju. Njegova pnova
poruka glasi: ja sam vam spasio živote. Da nije bilo mene, poumirali
biste od epidemije korona virusa! Naravno, takav me pristup veoma
brine. Jer, šta se može dogoditi ako se pokaže da Vučić nije uspeo?
Drastične mera su opasne zato što jedna uvek za sobom vuče drugu,
još drastičniju. To je negativan niz. Ako se pokaže da broj
zaraženih raste, što ne mora da bude, a i nije njegova odgovornost,
ako se smrtnost poveća, onda se postavlja pitanje koliko daleko je
Vučić spreman da ide u represiji. Bojim se veoma daleko.
POBJEDA: Zašto to mislite?
KORAĆ: Nedavno su se građani koji su nakon povratka iz inostranstva
smešteni u karantinu na Košutnjaku pobunili protiv uslova u kojima
borave i zato što su, svi zajedno, dugo čekali rezultate tekstova.
Razumem mere izolacije, razumem njihovu nužnost, ali tako se ne sme
postupati sa ljudima. Na kraju, vlast je pozvala žandarmeriju da
smiri pobunu. Ne smem ni i da zamislim situaciju u kojoj bi policija
ili žandarmerija mogla da primeni slične represivne mere prema
pobunjenim građanima. Bojim se, kažem, iako se iskreno nadam da do
toga neće doći.
Najveću pomoć Srbiji dala je EU, a ne Kina
POBJEDA: Kina je poslala pomoć Srbiji, što je izazvalo ushićenje
predsjednika Vučića, koji je na beogradskom aerodromu lično dočekao
ljekare iz Kine, ljubio kinesku zastavu, predsjednika Si Đipinga
nazvao svojim bratom. Kako takve poteze tumači EU?
KORAĆ: Najveću pomoć Srbiji dala je upravo EU. Kina je na petnaestom
mestu, dok Rusije na toj listi nigde ni nema. Podsećam vas da je EU
izdvojila petnaest miliona eura za hitnu medicinsku pomoć Srbiji i
više od sedamdeset miliona pomoći za oporavak privrede nakon
epidemije.
Reagujući na Vučićevo ponašanje, Karl Bilt je primetio da predsednik
Srbije egzaltirano dočekuje kinesku pomoć, dok evropsku uporno
ignoriše. Što je istina. Vučić izbegava da EU pomene u pozitivnom
kontekstu, njegovi tabloidi osam godina konstantno vode antievropsku
kampanju.
POBJEDA: Zvanični Beograd ponavlja da je cilj ulazak Srbije u EU.
KORAĆ: Ignorišući ili kritikujući EU Vučić zadržava svoje biračko
telo, koje je nekada glasalo za Srpsku radikalnu stranku Vojislava
Šešelja, čiji je Vučić bio visoki funkcioner. Pored bivših radikala,
za Srpsku naprednu stranku danas glasaju oni koji na taj način
pokušavaju da sačuvaju posao i oni koji se prave da veruju u to da
Vučić Srbiju vodi u EU.
Farsa sa kineskom pomoći Srbiji je skandalozna. Posebno u momentu
dok na Zapadu raste sumnja u odgovornost Kine za epidemiju
kovida-19, budući da je Peking očito sakrio podatke o njenom početku
i time svet onemogućio da se na vreme pripremi za borbu. Vučić je u
tom smislu otišao veoma daleko.
POBJEDA: Hoće li Zapad reagovati?
KORAĆ: Zapad će Vučića podržavati sve dok se u Srbiji ne pojavi
proevropska i demokratska alternativa. Ako su Vučićeva alternativa
oni koji misle kao on ili još drastičnije, onda će Srbija zaista
biti osuđena na veoma gorku političku budućnost.
Epizoda sa respiratorima je bila izrazito ružna
POBJEDA: Nakon otvorene podrške Beograda protestima u Crnoj Gori što
ih je organizovala Srpska pravoslavna crkva, kakvi su danas odnosi
Crne Gore i Srbije?
KORAĆ: I vlast, i deo opozicije, i većina medija u Srbiji
nastavljaju po starom: bacaju blato prema Crnoj Gori. Epizoda sa
respiratorima bila je izrazito ružna i nepotrebna. Kao i priča o
tome da je Srbija Crnoj Gori dala hranu, iako je jasno da je tu
hranu Podgorica uredno platila. Mučno je bilo gledati otvoreno
brukanje povodom navodnog poklanjanja pet respiratora, od kojih su
tri trebala da odu vođi opozicije. Što je posebno odvratno.
Uostalom, da li bi Vučić primio medicinsku pomoć ako bi mu neko
rekao – evo, deo poklanjam tebi, deo Draganu Đilasu? Pa, ne bi. Reč
je o najnižim političkim igrama, na koje je Crna Gora ovoga puta
pristojno odgovorila. Videćemo kako će stvari ići dalje. Preostaje
nam da sačekamo sledeći krizu, sledeće uvrede. Koje Crnoj Gori ne
upućuje samo Vučić; isti stav ima i najveći deo srpske
nacionalističke inteligencije. Crna Gora se doživljava kao nevesta
koja je pobegla sa venčanja i sad bi je po svaku cenu valjalo
vratiti.
Zanimljivo je da tu besramnu anticrnogorsku kampanju najvećim delom
vode ljudi koji su poreklom Crnogorci i koji očito nisu rešili
problem sopstvenog identiteta. Oni prednjače u hajci kako bi na taj
način stekli društveni status, što najbolje pokazuje koliko su
zapravo prihvaćeni i priznati u Srbiji. |
