|
Dok Zapadni Balkan u veoma nepovoljnim ekonomskim okolnostima ulaže
ogromne napore da se izbori sa epidemijom, kosovska vlada je, mada
ne i neočekivano, bila žrtva političkog obračuna, kako na
unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Upustiti se u tako rizičnu
avanturu usred pandemije je politički i moralno bezobzirno.
Neslaganje premijera i predsednika Kosova oko mera za sprečavanje
epidemije bio je samo uvod u dramu koja je usledila i za koju se ne
zna kako će završiti. Mnoge indicije ukazuje da iza svega stoji
mnogo veća igra koja za cilj ima ostvarivanje sporazuma Beograda i
Prištine po bilo koju cenu, pa i aktiviranje podele Kosova, ili
razmene teritorija.
Tajni dogovor
Nekoliko američkih eksperata (Daniel Server, Edvard Džosef, Kejsi
Mitčel, Šinn Berns) je skrenulo pažnju na susret Vučića i Tačija u
Vašingtonu (u februaru) na kome se takoreći usaglasila podela u
prisustvu specijalnog izaslanika američkog predsednika Trampa,
Ričarda Grenela. Osim što želi barem nekakv uspeh na
spoljnopolitičkom planu, čini se da je Amerika i u ovom veoma
kritičnoim trenutku rešila da pokaže EU da nije sposobna da reši
kosovsko pitanje. Aktuelna administracija je napustila politiku o
kojoj su dve decenije SAD i Evropa bili saglasni u ključnim stvarima
na Kosovu.
Stejt Dipartment je, nakon izjava eksperata, izdao saopštenje u kome
se ističe da Grenel, Palmer i Kosnet nisu videli tajni dogovor.
Server, međutim, ne veruje u verodostojnost te izajve, jer se o
nekim planovima već špekulisalo u javnosti, kao i da su i Vučić i
Tači priznali da razgovaraju o razmeni teritorija. Da bi ta izjava
bila verodostojna, ističe dalje Serer, u nastavku rečenice, da je
“cilj je međusobno priznavanje” trebalo je da stoji “unutar
postojećih granica”.
Nakon što je Kvinta izdala saopštenje u kome su protiv rušenja
Vlade, američki ambasador je izašao sa zasebnim saopštenjem u kojem
je podržao glasnje o nepoverenju vladi Albina Kurtija.
Francuska i Nemačka, kao dve vodeće zemlje u Uniji, su izdale
zajedničko saopštenje u kome se kritikuje bezobzirnost rušenja vlade
u vreme pandemije, jer ,,Kosovu treba stabilna i potpuno
funkcionalna vlada da upravlja krizom”. A izvestilac Evropskog
parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon izrazila je nadu da će nakon
izazivanja nereda na Kosovu, SAD održati reč da nema tajnog plana za
Kosovo i razmene teritorija između Srbije i Kosova.
Spora reakcija EU
Činjenica je, međutim, da je EU sporo reagovala na sve udare na
Kurtijevu vladu, ali je isto tako istina da jedino ona dugoročno ima
interes da se bavi ovim regionom.
Jer, kako ističe Žozef Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu
politiku i bezbednost, "ako želimo da Zapadni Balkan uspešno ide
putem pomirenja i reformi, moramo tom regionu ponuditi verodostojan
postupak ulaska u članstvo EU koji će im dati dodatne blagodeti".
Bodo Veber, politički analitičar pak, smatra da je politička kriza
na Kosovu rezultat prethodnih zabluda i grešaka u dijalogu EU i SAD.
Neposredan povod za rušenje Vlade je bio zahtev SAD da Kurtijeva
vlada ukine taksu od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, koju je uveo
bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, krajem 2018. godine. Premijer
Kurti je najavio postepeno ukidanje takse, ali i skrenuo pažnju da
će, ukoliko Srbija ne prekine kampanju protiv nezavisnosti Kosova,
uvesti recipročne mere i tretirati Srbiju onako kako Srbija tretira
Kosovo.
Međutim, na ukidanju taksi bez reciprociteta posebno je insistirao
specijalni izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore
Kosova i Srbije, Ričard Grenel, a sve, kako je isticano, u funkciji
nastavka dijaloga.
Uzimanje strane Srbiji, koja je i inače uslovljavala nastavak
dijaloga ukidanjem taksi, i ucenjivanjem Kurtijeve vlade (povlačenje
američkih trupa, ukidanjem finansijske pomoći) imalo je samo jedan
cilj – ukljanjanje premijera Kurtija, kao smetnje realizaciji
postignutog dogovora između Tačija i Vučića. Grenelova pretnja da će
SAD ukinuti pomoć i podršku imala je presudnu ulogu, koju Albanci
nikada ne bi doveli u pitanje, pre svega zbog uloge SAD u sticanju
kosovske nezavisnosti.
Bez obzira na to što je Tačijev pokušaj podele već ranije naišao na
veliko neodobravanje, kako u kosovskoj Skupštini, tako i u
celokupnoj javnosti, moglo bi se zaključiti da je i on pod
svojevrsnim pritiskom ili, kako insinurira Danjiel Server, da se na
njega „vrši veliki pritisak i da svi u Prištini veruju da se ovaj
pritisak odnosi na Specijalni sud”.
Ukoliko je to tačno, Server ističe da to otkriva “ponašanje Trampove
administracije u korišćenju Specijalnog suda za vršenje pritiska na
šefa države”, što Sever doživljava kao “promenu politike prema
Kosovu.”
Ustavni puč?
U toku je sada svojevrsni politički inženjering koji za cilj ima
uvodjenje vanrednog stanja čime bi predsednik Tači ponovo stao na
kormilo i time eventualno, nastavio dogovore o podeli Kosova.
Kosovski publicista i pisac Veton Suroi procenjuje da se na Kosovu
sprema ustavni puč, imajući u vidu, kako ističe, da predsednik Tači
insistira na forimiranju sveobuhvatne vlade. Ukoliko krene “direktno
s diskrecionim pravom predsednika, onda je reč o ustavnom puču”.
Beograd je od početka verovao u neodrživost Kurtijeve vlade, čemu se
srpski mediji dnevno doprinosili svojim analizama. U svim formalnim
i neformalnim susretima, ne samo Vučićevih direktnih predstavnika
već i brojnih tzv. nezavisnih analitičara, ali i predstavnika
civilnog sektora sa strancima mogle su se čuti analize da “stvar još
nije gotova”. I Tači i Vučić su okrenili leđa EU i posebno Angeli
Merkel, jer je navodno njena pozicija znatno poljuljana.
Vladislav Jovanović, bivši Miloševićev šef diplomatije tvrdi da je
EU zabrinuta vraćanjem SAD na Balkan, jer ona vrlo dobro zna da je
to povezano s ambicijom da se Briselu i Berlinu održi još jedna
lekcija da nisu sposobni da rešavaju pitanja u svom dvorištu, ali da
dugoročno Nemačka ne želi da sedi na “magarećoj klupi”.
I Tači i Vučić koriste međunarodnu krizu kako bi nastavili sa svojim
prethodnim dogovorima i obojica daju prednost SAD kao kredibilnom
fakturu koji može da posreduje u dijalogu.
Tako Hašim Tači iznosi da kredibilitet za vodeću ulogu imaju
predsednik Donald Tramp i ambasador Ričard Grenel - i za Kosovo i za
Srbiju. On kritikuje EU, mada je sporazum iz 2013, doneo niz
povoljnosti Kosovu, i ističe da danas “imamo posla sa EU u kojoj još
ima pet zemalja koje nisu priznale Kosovo i imamo predstavnika
spoljne politike koji dolazi iz države koja nije priznala
nezavisnost Kosova, ali je prihvatila Ahtisarijev plan”.
S druge strane, srpska vlada i predsednik Vučić koriste krizu i
podršku Kine da ojača svoj politički legitimitet, da opravda
nazadovanje demokratije, da zastraši civilno društvo i da dodatno
ograniči medije. Istovremeno, Vučić je iskoristio podele unutar EU
povodom proširenja da iznese niz uvreda tako što je “evropsku
solidarnost nazvao bajkom i optužio Uniju za licemerje“. Svakodnevno
se udvara autoritarnim partnerima kao što su Kina i Rusija.
Vašingtonski dil
I Vučić i Tači se oslanjaju ne samo na SAD, već i na Rusiju i Kinu.
Ruski analitičari odavno tvrde da granice na Balkanu nisu
definitivne i da u rekompoziciji Balkana Rusija mora imati ulogu.
Tači je čak izjavio da mu je ruski predsednik Vladimir Putin rekao
da se Moskva u Savetu bezbednsti UN neće protiviti eventualnom
sporazumu između Beograda i Prištine. Za Moskvu bi nove podele na
Balkanu sigurno išle njoj u prilog zbog sličnih situacija u njenom
najbližem susedstvu (Ukrajina, Moldavija, Gruzija…)
Teško je verovati da je moguć dijalog izmedju Kosova i Srbije u
datim okolnostima, pre svega zato što su obe vlade tehničke i što se
ne zna kada će biti mogući izbori. Pri tome mogu se očikivati
devastirajuće posledice pandemije na privrede Balkana. Jedina
stvarna podrška i pomoć može doći od EU, koja će i sama biti
pogođena negativnim posledicama. EU je nedavno dodelila status
kandidat i Severnoj Makedoniji i Albaniji, što je sa zakšnjenjem
ipak vraća u središte balkanske politike. Odredila je i značajnu
pomoć za zemlje Zapadnog Balkan za borbu protiv pandemije.
SAD nisu posvećene Balkanu i kosovskom pitanju, ističe Server i
upozorava da, "svrgavanje kosovskog premijera" nije od koristi za
Prištinu. Navodi i da nema izgleda za postizanje bilo kakvog
sporazuma Beograda i Prištine do posle izbora u Srbiji, ali i u SAD.
Samo pobedom demokrata može se očekivati konstruktivna američka
politika, zbog toga što su zajedničke aktivnosti SAD i EU preduslov
za pravi pritisak na Beograd. Grenelova “Rambo diplomatija (kovanica
Volfganga Petrića) to ni ne pokušava, već je stala na stranu jačeg.
Pandemija će definitivno promeniti svetski poredak, ali je važno da
svetski lideri sačuvaju principe liberalnog svetskog poretka na kome
je tokom poslednjih 20 godina gradjena arhitektura Balkana. I Kosovu
i Srbiji su preko potrebni lideri i vlade sa vizijom, kako bi se
savladale prepreke koje stoje kao zid između dve zajednice. Potrebno
je povratiti poverenje građana u institucije i solidarnost, kako
unutar sopstvenog društva tako i u traženju održivog regionalnog
mira. U suprotnom Balkan se može ponovo zapaliti, s nesagledivim
posledicama, kako za region, tako i za Evropu. |
