|
Intervncija vojske u izbegličkim kampovima i najava da će biti
ograđeni “žilet-žicom” protivna je međunarodnim standardima, prema
kojima svako ograničavanje ljudskih prava i osnovnih sloboda mora
biti proporcionalno realnoj opasnosti po bezbednost stanovništva.
Masovna kršenja ljudskih prava ili diskriminacija društvenih grupa,
kad iza njih stoji država definišu se kao nasilni ekstremizam, što
je i ovde slučaj.
Predsednik Aleksandar Vučić je u vezi s navodnim problemima koje
stvaraju migranti i sam potvrdio da je reč o minornim krivičnim
delima “sitnim krađama i neovlašćenim upadima na posede”, kao i da
su ti “ljudi gladni, upadaju po njivama i štalama, ali nema drame".
Njegova izjava je u kontradikciji sa neproporcionalnim
raspoređivanjem vojske oko izbegličkih kampova.
Nasilje inspirisano ideologijom nije ekskluzivno vezano za
ekstremističke nevladine orgnizacije, grupe i pojedince, i svakako
ukazuje na vezu tih organizacija i države. Jer, na delu je slogan
narodnih patrola „Migrantima ograda, građanima sloboda" iz februara
ove godine.
Vladin Komesarijat za izbeglice navodi u svom u saopštenju od 16.
maja, “da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da
tamo nije bilo većih incidenata”. I direktor Centra za zaštitu i
pomoć tražiocima azila kaže da je nejasno zbog čega se Vojska Srbije
bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za
migrante, jer ona za to nema ovlašćenja. I nezavisni mediji preneli
su izjave meštana Šida, koje svedoče da nije bilo problema s
migrantima.
Izbeglice su trenutno jedna od najugroženijih grupa u Srbiji. Reč je
o mladim ženama, muškarcima i deci. Došli su traumatizovani,
siromašni su, a njihova budućnost je neizvesna. Pri tome, oni su
muslimani u zemlji gde islamofobija i mržnja prema muslimanima
predstavlja dominantnu orijentaciju gotovo četiri decenije. Najveća
socijalna distanca u Srbiji, izražena je prema izbeglicama sa
Bliskog istoka, što pokazuje i prošlogodišnje istraživanje
Kancelarije poverenice za ravnopravnost.
Tokom vanrednog stanja država i građani su manifestovali potpuno
odstustvo empatije i solidarnosti sa izbeglicama. Izveštaji
nevladinih organizacija pokazuju da su izbeglički kampovi
prenatrpani i da su mogućnosti za fizičku distancu male. Takođe
ukazuju i na to da su izbeglice koje su sa urednim dozvolama
boravile u hostelima, protivno njihovoj volji, premeštene u
kolektivne centre. Život u njima sveden je na puko preživljavanje,
na zadovoljenje osnovnih fizioloških potreba. Više od dva meseca
izbeglice su živele u poptunom karantinu i zastrašujućoj rutini.
Urušavanje ljudskih prava u Srbiji i nepostojanje nezavisnih
institucija dodatno otežava položaj izbeglica, što ostavlja prostor
samovolji i bahatosti vlasti prema najugroženijim grupama.
Kad je reč o odnosu prema izbeglicama sprega između vlasti i
desničarskih grupa i njihovo sinhronizovano delovanje više je nego
očigledna.
Tokom februara, “narodne patrole” presretale su migrante po
beogradskim ulicama, deleći im preteće letke o zabrani kretanja
tokom noći. Leci su poručivaliI da će „odgovor biti žestok i da neće
proći nekažnjeno", ukoliko ne poštuju „njihova pravila" i nastave sa
navodnim „migrantskim nasiljem".
Muškarci sa četničkim obeležjima nedavno su u Šidu napali
humanitarnu grupu No name kichen, koja pomaže izbeglicama. Grupa je
optužena za incident i morala je da napusti Srbiju.
Intervencija državnih organa kad je reč o nasilju desničarskih
grupa, završava se na rečenici “policija je obavestila tužilaštvo”.
Do sada nema nijedne informacije ni o jednom uspešno završenom
procesu protiv nekog desničarskog ekstremiste.
Filip Radovanović je nedavno uleteo kolima u izbeglički kamp u
Obrenovcu koga su “čuvali” vojnici. Ovo je slučaj za koji je više
nego jasno da je zločin iz mržnje, ako ne i teže krivično delo,
budući da je uzvikivao parole protiv muslimana i da počinilac ima
istoriju nasilnog ponašanja.
Iza odbrane Radovanovića stoji grupa Levijatan čiji je on član.
Grupa je poznata i po maltretiranju Roma i upadima u njihova naselja
pod maskom “zaštite životinja”. Samo nekoliko sedmica ranije, vođa
Levijatana Pavle Bihali je tvrdio da imaju direktnu vezu s Upravom
kriminalističke policije, te da brzo mogu prijaviti zlostavljanje
životinja, napade, silovanja. U vreme vanrednog stanja su, kako kaže
Bihali, dobili dozvolu da isti broj telefona koriste, kako bi
obaveštavali policiju o onima koji šire paniku na društvenim
mrežama.
Jedna od antimigrantskih Facebook stranica “Pokret za slobodu i
nezavisnost” ima gotovo 30.000 pratilaca koji odboravaju njen
sadržaj. Profesionalni online mediji već duže vreme upozoravaju na
širenje lažnih vesti o migrantima. Jednu od tvrdnji desničarskih
grupa da migranti “napadaju naše žene” demantuju i podaci
Ministarstva unutrašnjih poslova. Ministar unutrašnjih poslova
Nebojša Stefanović izjavio je, uoči nacionalnog Dana sećanja na žene
žrtve nasilja, da je od početka 2020, više od 620 nasilnika uhapšeno
i izrečeno više od 3200 hitnih mera udaljenja iz stana i oko 6800
mera zabrane učiniocu da prilazi žrtvi. Reč je o ovdašnjim
nasilnicima!
Nevladine organizacije se već godinama zalažu za vođenje statistike
o zločinima počinjenim iz mržnje. Desni ekstremizam za Vladu Srbije
ne postoji kao problem. Iako desničarske grupe, već decenijama
deluju u Srbiji i u regionu, taj problem se marginalno pominje u
vladinoj Strategiji za borbu protiv terorizma, koja ukljulčuje i
prevenciju ekstremizma. U parlamentarnoj raspravi o strategiji
bezbednosti, na pitanje jednog parlamentarca zašto se u njoj govori
samo o islamskom radikalizmu, ministar odbrane Aleksandar Vulin je
odgovorio da nije zabeležen slučaj da postoji organizovana
teroristička pravoslavna grupa koja će uraditi nešto loše i da
nijedan pravoslavac nije ušao u džamiju i digao se u vazduh vičući
"za Boga i Isusa".
Helsinški odbor, ali i druge organizacije, već decenijama
upozoravaju na povezanost klerikalnih krugova Srpske pravoslavne
crkve i desničarskih organizacija. Većina desničarskih organizacija
tvrdi da brani nacionalne vrednosti, pravoslavlje, tradiciju srpskog
naroda i srpske porodice.
Srbijom se šire vesti da će je naseliti 400.000 izbeglica sa Bliskog
istoka. Slično je bilo i tokom osamdesetih godina prošlog veka kad
su srpski intelektualci obmanjivali građane da je Jugoslavija
“zelena tranverzala” preko koje će islam osvojiti Evropu. Bio je to
deo propagandnih priprema za rat u Bosni i Hercegovini, etničko
čišćenje i genocid nad muslimanima. Sandžački mulsimani su tokom
devedesetih bili diskriminisani, hapšeni, ubijani i izloženi torturi
za koju nikada niko nije odgovaro.
Odnos prema izbeglicama u Srbiji je izraženi rasizam i islamofobija
koja je u funkciji, između ostalog, predizborne kampanje. U to se
savršeno uklapa i najnoviji arhaični govor predsednika Vučića (u
kontekstu Crne Gore) u kome se ističe ugroženost srpskog naroda,
teza koja je devedesetih korišćenja za ratove u Hrvatskoj, BiH i na
Kosovu.
Odnos prema izbeglicama trebalo bi sagledavati i u širem kontekstu,
posebno sve češćim susretima Vučića sa mađarskim premijerom Viktorom
Orbanom koji je prvi u Evropi na granici podigao ogradu od
“žilet-žice”. Prema međunarodnim ugovorima izbeglicama se mora
obezbediti dostojanstven život i sloboda kretanja. Sve češćio
incidenti svedoče da se principi međunarodnog liberalnog poretka sve
češće dovode u pitanje. U polarizovanoj atmosferi u Srbiji,
“žilet-žica i raspoređivanje vojske, može samo da izazove masovnije
nasilje prema izbeglicama. |
