Aktuelnosti - Arhiva - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji

NASLOVNA - AKTUELNOSTI -	AKTUELNOSTI

AKTUELNOSTI	STRANA 2/5 ::: 1 \| 2 \| 3 \| 4 \| 5
INFO ::: Naslovna - Aktuelnosti > Aktuelnosti arhiva - STRANA 2 > Srbija depopulira Albance u Preševskoj dolini na...

Srbija depopulira Albance u Preševskoj dolini na alarmantnim nivoima

Dr. Flora Ferati-Sachsenmaier

10. maj 2020.

Samo u poslednje četiri godine, srpske vlasti izvršile su čišcenje više od 4,000 Albanaca iz civilnog registra u opštini Medveđa na jugu Srbije. Planirano od strane najviših političkih krugova i izvršeno od strane Ministarstva Unutrašnjih Poslova Srbije (MUP), uklanjanje Albanaca iz civilnog registra predstavlja talog za veliku humanitarnu i političku krizu u Preševskoj dolini, pretežno albanskom regionu duž granice sa Kosovom.

Ovo uklanjanje je sistematsko, politički motivisano i izvršeno zloupotrebom Zakona o prebivalištu građana koji je Srbija usvojila 2011. Poznata i kao "pasivizacija adrese prebivališta", ova diskriminatorna mera se nesrazmerno primenjuje protiv Albanske manjine u Srbiji, posebno u tri opštine u kojima Albanci znatno nadmašuju etničke Srbe.

Svi podaci i činjenice na terenu ukazuju da je ova diskriminatorna mera motivisana političkom željom Srbije da uspostavi etničku homogenost unutar svojih granica. Tvrdeći da "proverava" validnost stalnih prebivališta albanskih državljana, državne vlasti Srbije efektivno deaktiviraju adrese prebivališta ovih gradjana. Pritom im oduzimaju osnovna građanska prava državljanstva i pretvaraju ih u osobe bez državljanstva. Ovo je danas nečuveni oblik diskriminacije u Evropi.

Kada je stalna adresa stanovanja Albanaca „pasivizirana“ i uklonjena iz registra u Srbiji, ta osoba je de facto prestala da postoji. Oni ne mogu da obnove ličnu kartu ili pasoš kojima je istekao rok trajanja, registruju automobil, pristupe medicinskim uslugama ili socijalnoj pomoći, kupuju ili prodaju imovinu ili glasaju na lokalnim ili opštim izborima.

Ovo su lične priče više od 4,000 Albanaca iz Medveđe i 1,000 Albanaca iz Bujanovca, čiji su životi bili paralizovani praksom „pasivizacije adresa“

Ali zašto bi Srbija poslednjih godina masovno "pasivizirala" adrese prebivališta Albanaca u Preševskoj dolini? I zašto Tirana i Priština još uvek nisu zvanično osudile kampanju Srbije usmerenu protiv Albanaca u Preševskoj dolini?

Slučaj Medveđa: Vizije etnički čistih teritorija i dalje su popularne u Srbiji

Smeštena samo 65 kilometara severoistočno od Prištine, glavnog grada Kosova, Medveđa nije opština koja se često pojavljuje u kontekstu albansko-srpskih odnosa. Pre ideje o „razmeni teritorija“ i najave „bolnih kompromisa“, koji je aktuelni predsednik Kosova napravio 2018. godine, situacija Albanaca u Srbiji bila je upadljivo ispod radara politike zapadnog Balkana u poslednjih 20 godina. Međutim, da bi shvatili kako se malo Beogradske politike promenilo prema Albancima - odnosno koliko se malo Vučićeva Srbija devedesetih razlikuje od Vučićeve Srbije 2020 godine, kreatori politike i borci za ljudska prava moraju samo da pogledaju opštinu Medveđa.

Na kraju rata na Kosovu, ostalo je preko 100,000 Albanaca koji su ostali u Srbiji (van Kosova). Kao jedna od najvećih autohtonih manjina u Srbiji, Albanci u Medveđi, Bujanovcu i Preševu godinama su trpeli diskriminaciju i politički progon u rukama Vlade Srbije i Jugoslavije. S’ prestankom oružanih neprijateljstava na Kosovu, nasilje i sistemska diskriminacija prema etničkim Albancima rasli su neviđenom brzinom. Tokom 1999 godine u Srbiji je izražen gnev zbog gubitka Kosova, a albanski građani koji žive u Preševskoj dolini često su bili meta osvete. Nekoliko organizacija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji pokazalo je da većina ovih građana Albanaca nikada nije bila u mogućnosti da svedoči o teškim kršenjima ljudskih prava i političkoj represiji uperenim protiv njih. Sudovi na svim nivoima u Srbiji često su zatvarali ove slučajeve pre nego što su ih preispitali, a srpski političari i mediji otvoreno su produžili anti-albanske osećaje.

Dok je položaj Albanaca u Medveđi uvek bio težak, život je postao gotovo nemoguć poslednjih godina. Razlog je diskriminatorna praksa nazvana "pasivizacija adresa stanovanja".

Kako Srbija depopulira Albance u Medveđi?

U Novembru 2011 godine Srbija je usvojila Zakon o prebivalištu građana. Srpski politički krugovi kao i međunarodni diplomati u Beogradu pozdravili su donošenje ovog zakona, ističući da će zakon, između ostalog, pomoći da se očiste birački spiskovi. S’entuzijazmom su insistirali da će zakon sprečiti falsifikovanje glasa i da će ojačati srpsku demokratiju. Malo su znali ovi međunarodni diplomati da će se upravo ovaj zakon pretvoriti u mehanizam za uklanjanje Albanaca iz Preševske doline.

Prema Zakonu o prebivalištu državljana u Srbiji, član 18 daje zakonsku osnovu Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije da vrši kontrolu da li građanin živi na zvanično datoj adresi kao stalno prebivalište. Zakon je donekle nejasan u pogledu opravdanosti obavljanja kontrola na stalnim prebivalištima, ali potpuno je jasan o posledicama ako građanin ne dokaže da živi na registrovanoj adresi. Posete policajaca radi provere adresa stanovanja obično se ne najavljuju, a ako prilikom takvih poseta zaključe da građanin više ne živi tamo, automatski ga "pasiviziraju".

Kao Albanac, može se desiti da ste na lečenje u bolnici negde u Srbiji ili studirate na univerzitetu na Kosovu ili vam se jednostavno desi da pokupite svoje dete iz škole - sve ove činjenice ne nose težinu za srpsko ministarstvo unutrasnjih poslova. Ako se građanin ne „nađe“ na adresi (što je zvaničan termin i računa se kao činjenica), donosi se odluka da državljanin albanske etnicke pripadnosti više ne živi na određenoj stalnoj adresi.

Jednom kada se stalna adresa "pasivizira", te informacije se zatim prosleđuju Civilnom registru koji označava "pasivizirane" albance kao da više ne žive u Srbiji. Državni registar zatim te podatke prosleđuje Izbornoj Komisiji Republike Srbije, instituciji koja je odgovorna za generisanje izbornih lista, koja konačno uklanja sve „pasivizirane Albance“ sa izbornih lista. Ovim korakom je završen proces pretvaranja domorodačkih Albanaca u de facto strane državljane u njihovim rodnim gradovima. Srpske državne vlasti su obespravili preko 4,000 Albanaca u Medveđi između 2015 i 2019 ovom metodom, iako su ti Albanci imali validne lične karte i mogli su da dokažu da su živeli u Medveđi.

Kako se Srbija izvlači sa depopulacijom Albanaca iz Preševske doline?

Kardinalni problem sa "pasivizacijom adrese prebivalista" je što se ne izdaje pismena odluka kojom bi se dokazalo da je adresa Albanaca deaktivirana. U većini slučajeva, posebno u poslednje četiri godine, ove informacije se daju samo usmeno albanskim građanima u Medveđi, Bujanovcu i sve češće u Preševu. Prema računima građana, više se ne mogu žaliti na odluku, niti im se izdaju lične karte ili pasoši. Kada se obrate srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova radi odgovora, odgovor je često „ne osećamo se dužnim da vam dajemo ikakve informacije“ i „ovo su naređenja odozgo“.

Prema nekim državljanima albanske nacionalne manjine, u nekoliko slučajeva srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije ni izvršilo provere na terenu da bi potvrdilo validnost svojih stalnih adresa. Drugim rečima, vlasti su "pasivizirale" njihove stalne adrese bez propisanog postupka i izmišljanjem činjenica. Rezultati nedavnog istraživanja sprovedenog sa Albancima iz opštine Medveđa to potvrđuju. Mnogi od njih su izjavili da su saznali da su „pasivizirani“ bez upozorenja, obično kad su otišli lekaru, kad su isli da obnove istekli lični dokument ili putnu ispravu, ili kada bi plaćali porez na imovinu.

Ne-izdavanje pisanih rešenja koja dokumentuju „pasivizaciju“ stalnih adresa nije slučajnost. Namerava da spreči Albance da pokrenu pravni postupak protiv Srbije zbog grubih kršenja njihovih prava i sistematske diskriminacije protiv njih na etničkoj osnovi. Poznato je da sudski organi u Srbiji imaju doslednu evidenciju u slučajevima kada manjinske zajednice tuže srpsku državu: gotovo uvek favorizuju zvaničnu državnu politiku Srbije, a najčešći razlog koji daju za presude manjinskim grupama je nedostatak dovoljnih dokaza . Ova očajna situacija naterala je Albance u Preševskoj dolini da privremeno borave u Beogradu ili Novom Sadu samo kako bi mogli da registruju svoj automobil ili dobiju novi pasoš. Za razliku od opština u kojima su rođeni, u Novom Sadu i Beogradu dobijaju nove lične i putne isprave bez ikakvih problema. Sve ovo ukazuje da je "pasivizacija" stalnih adresa rasprostranjena i ograničena na tri opštine u kojima Albanci čine većinsko stanovništvo.

Jedan standardni odgovor koji srpske državne vlasti vole da daju je da je "pasivizacija" Albanaca opravdana, jer većina njih više ne živi u Medveđi. “Preselili su se na Kosovo”, prikladno se održavaju toga, bez davanja dodatnih detalja. Međutim, teško da je ovo argument a detalji su sve. Prvo, Albanci u Medveđi treba da provedu deo svog vremena na Kosovu, jer u svojoj matičnoj opštini mogu dobiti samo osnovno i srednje obrazovanje na albanskom jeziku. Ako moraju da biraju između studija u Beogradu ili Prištini, mnogi od njih će prirodno gravitirati Prištini. Ovo je pitanje jezika koliko i potrebe za učenjem u sigurnom okruženju. Da li su kažnjeni zbog njihovog prava na dalje obrazovanje na Kosovu?

Drugo, srpske državne vlasti vole da tvrde da su se neki Albanci preselili na rad u inostranstvo i zato su njihove adrese „pasivizirane“. Ali zar Srbi iz Medveđje takođe ne rade privremeno po čitavoj Evropi? Zašto njihove stalne adrese nisu deaktivirane? Popis birača jasno otkriva taj dvostruki standard: Srbi iz Medveđe koji studiraju negde u Srbiji ili rade u inostranstvu nemaju „pasivizirane“ adrese, niti se brišu sa biračkih spiskova - ali Albanci jesu i to masovno.

Političke posledice depopulacije Albanaca iz Preševske doline?

Diskriminacija putem "pasivizacije" adrese prebivališta bila je kobna za albansku zajednicu u Medveđi i izaziva duboku humanitarnu i političku krizu. Sve više i više "pasiviziranih" ljudi sa zdravstvenim stanjima kao što je karcinom nalazi se u situaciji gde im se odbija lečenje u zdravstvenim ustanovama iako imaju validne lične karte i zdravstveno osiguranje. Nadalje, građani kojima lične karte ili pasoši ističu, više ih nisu u mogućnosti obnoviti. Osjećaj lične nesigurnosti oseća se u svim sferama života.

Od septembra 2019 godine, Albanci u Medveđi nisu više deo lokalne uprave zbog „pasivizacije“ adresa stalnih prebivalista. Na poslednjim lokalnim izborima osvojili su samo tri mesta u skupštini opštine kao direktan rezultat politike „pasivizacije“.

U pogledu političkog predstavljanja, vizija uspostavljanja etnički čiste srpske opštine u Medveđi ostvarila se u Septembru 2019. Čak su i na prethodnim opštinskim izborima četiri godine ranije neki ugledni srpski političari govorili o takvim vizijama bez rezerve. Na primer, posle rezultata izbora za 2015 godinu, Nebojša Stefanović, Ministar unutrašnjih poslova Srbije i zamenik predsednika stranke Aleksandra Vučića (Srpska Napredna Stranka), trijumfalno je izjavio: „Ovaj izborni rezultat dokazuje da je Medveđa srpska opština“ i „sprečeni su napori da se dovedu Albanci autobusima i bez valjanih dokumenata sa Kosova da glasaju u Medveđi. " Istina je bila da su albanci imali validna dokumenta, ali im je pravo glasa oduzeto "pasivizacijom" adresa prebivališta.

Uprkos sistematskoj diskriminaciji Albanaca u Medveđi i Preševskoj dolini, ni Priština ni Tirana nisu izdale zvanične izjave o aktuelnoj diskriminaciji koja je usmerena protiv Albanaca u regionu.

Pod uslovom anonimnosti, neke dobro obaveštene međunarodne diplomate izjavile su da je to možda deo plana „ razmene teritorija “ između Kosova i Srbije, gde se delovi Preševske doline pripajaju Kosovu, a delovi severa Kosova pripajaju Srbiji. Oni tvrde da Medveđa nikada nije bila deo tajnog plana za "razmenu teritorije", iako su predsednik Kosova i njegovi politički saveznici u Albaniji uopšte zagovarali tu ideju. Iako pokušavaju da ubede javnost da će se cela Preševska dolina pridružiti Kosovu, činjenice na terenu pokazuju upravo suprotno. U svakom slučaju, sadašnji predsednik Kosova i premijer Albanije su ćutali o uklanjanju Albanaca iz regiona kroz praksu „pasivizacije“.

Međutim, oni možda neće duže vreme ćutati. Sledeći meseci i godine pokazaće da je depopulacija Albanaca u Preševskoj dolini mehanizam za podrivanje državnosti Kosova. Sve ovo će postati jasno kada Beograd i Priština sednu da razgovaraju o imovinskim pitanjima u okviru Poglavlja 35, najvažnijeg poglavlja u pregovorima za članstvo Srbije u EU i koje se bavi normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije. U međuvremenu, Albanci i Srbi iz Medveđe koji su tradicionalno imali prilično skladne odnose, delom jer su međusobno zavisili od ekonomskog opstanka, žive u stvarnosti koja je slična aparthejdu.

Dr. Flora Ferati-Sachsenmaier je Naučna Saradnica Instituta
Max Plank za proučavanje verske i etničke različitosti.

AKTUELNOSTI

STRANA 2/5 ::: 1 | 2 | 3 | 4 | 5