|
Upravo završeni izbori, osim što su dodatno učvrstili naprednjačku
vlast, jasno su pokazali da Srbija stremi jednopartijskom sistemu i
da nema potencijal za pluralni politički život.
Bojkotaši nisu uspeli čak ni da značajno umanje izlaznost na izbore,
pre svega jer nisu bili spremni na zajedničku akciju, kao ni na
ozbiljan rad na terenu. Zagovornicima bojkota izbora ni međunarodne
okolnosti nisu išle na ruku; bez obzira na to što je rejting
Aleksandra Vučića u zapdnim krugovima značajno opao, Zapad ipak nije
spreman da podrži stranu koja u suštini nema alternativnu ponudu,
odnosno evropsku agendu za Srbiju.
Paralelno sa postizbornim aktivnostima, predsednik Vučić imao je
izuzetno dinamičnu diplomatsku agendu - od posete ruskog šefa
diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu uoči samih izbora, do odlaska u
Moskvu na paradu u čast proslave pobede nad fašzimom, sa završnicom
u Briselu. U poslednjem trenutku otkazano je Vučićevo prethodno
planirano putovanje u Vašington.
Udar iz Haga
Posle ovih izbora, Vučić je percipiran kao politički faktor koji
može doneti odluku o bilo kojem pitanju faktički bez značajnijeg
otpora unutar srpskog društva.
Kosovsko tužilaštvo u Hagu je neočekivano obelodanio optužnice
protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, što je neminovno dovelo do
odlaganja sastanka u Vašingtonu, na veliko razočaranje ne samo
Vučića i Tačija, već i Edija Rame. Ovaj neočekivani potez Tužilaštva
inicirao je mnoge spekulacije o tome ko stoji iza ove odluke -
Nemačka i Brisel, ili, kako navodi Karl Bilt, samo Tužilaštvo koje
se na to odlučio, jer je navodno Tači lobirao kod Grenela da se
zatvori sud.
Srpski mediji su komentarisali odluku Tužilaštva sa odobravanjem,
ali istovremeno kritikujući instrumentalizaciju ,,mehanizma
tranzicione pravde“, navodeći da je ,,Tramp na udaru Brisela,
Berlina i duboke države“. Gotovo u svim napisima provejavalo je
razočaranje, jer se mnogo očekivalo od vašingtonskog susreta, koji
je obećavao, kako se ističe, ,,racionalno i objektivno sagledavanja
problema“, jer ,,Tramp ima razumevanja za srpske interese“.
Vučić, koga je ova vest zatekla u Briselu, prilikom susreta sa EU
liderima, je za Politiko, uticajni portal, izjavio da želi dijalog
sa Prištinom uz posredovanje EU. EU je najzad jasno dala do znanja
da ona treba biti glavni posrednik u dijalogu i da je Balkan
evropsko pitanje. Vučić je od vašingtonskog susreta imao velika
očekivanja, jer je Beograd u promenu američke politike uložio mnogo,
pre svega preko Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost, a zatim
i Grenela, do nedavno ambasadora u Nemačkoj i vršioca dužnosti
direktora Nacionalnih obaveštajnih službi SAD. Izostala je nagrada
koju je verovatno trijumfalno želeo obelodaniti na Vidovdan.
Preokret
Da bi Vučić bio zadovoljniji američkim posredništvom jasno ukazuje i
njegova izjava da bi Trampova pobeda, uz male promene u američkoj
politici, za Srbiju bilo od ogromnog značaja. Ali, kako su se
okolnosti promenile Vučić je u Briselu brzo nagovestio da će Srbija
verovatno prihvatiti novu metodologiju proširenja EU, kao i novi rok
za ulazak u EU - od 2026.
Treba imati u vidu da je i Rusija otvoreno izrazila interes da se
kosovsko pitanje ne može rešiti bez njene saglasnosti, čvrsto se
držeći međunarodnog prava i Rezolucije 1244. To je bila glavna
poruka Lavrova prilikom posete Beogradu, a verovatno i Putinova u
Moskvi.
Ovako neočekivani preokret na međunarodnoj sceni obradovao je sve
one koji tvrde da je ,,Kosovo neotuđivi deo Srbije“ a da nikada nisu
izneli kako bi tačno izgledala reintegracija Kosova u Srbiji.
Njihova je glavna teza da ,,treba biti strpljiv i vrebati
geopolitičku priliku, a za to vreme nacionalno izgrađivati, kako bi
se množina transformisala u jedninu - srpska zemlja“. Glavni oslanac
za ovakva očekivanja vide u Rusiji, ali i u Kini. Američko rešenje
koje je bilo na stolu za njih nije bilo prihvatljivo, jer bi trajno
potisnulo Rusiju sa Balkana, što bi imalo najgore posledice po
Srbiju i njeno eventualno dalje teritorijalno fragmentiranje.
Međunarodni vakuum na Balkanu je posledica ozbiljne krize u svetu,
ali je očigledno za zagovornike ,,srpskih zemalja“ glavni razlog što
su intenzivirane aktivnosti, odnosno ,,geopolitičke inicijative“ u
svim tzv. srpskim zemaljama. To podrazumeva integrativne procese sa
Srbijom na svim poljima posebno u Bosni, ne samo u RS već i u
Federaciji.
Meta: Crna Gora
Paralelno sa Republikom Srpskom, koja svakodnevno preko Milorada
Dodika najavljuje raspad BiH kao države, jednako snažan angažman je
i u Crnoj Gori, jer je novi Zakon o verskim zajednicama poslužio kao
okidač za osporavanje Crne Gore i crnogorstva.
Brojni su napisi u srpskim medjima koji upućuju na samo jedan
zaključak - da je Crna Gora bila i uvek će biti srpska zemlja. Pri
tome, pored osporavanja crnogorskog identiteta, akcenat se stavlja i
na to da vlast u Crnoj Gori relativizira uticaj pravoslavlja, čiji
je Rusija svetski stožer.
Antizapadni stav srpskih nacionalista proizlazi i iz razumevanja da
je interes Zapada da dezintegriše srpski nacionalni prostor, odnosno
spreči konstituisanje jedinstvene srpske nacionalne države, koja bi
bila snažna balkanska politička jedinica oslonjena na Rusiju.
Predsednik Vučić, koji je dnevno uključen u komunikaciju sa raznim
međunarodnim akterima, ima razvijenije čulo gde šta može da očekuje,
posebno kad je o Evropi reč, ali nema ličnu hrabrost da iskorači i
preseče agoniju srpskog društva. Posle ovih izbora nalazi se u
jedinstvenoj situaciji kad je moguće presecanje kosovskog čvora.
Do sada je uspešno plivao u globalnoj geopolitici, pre svega zbog
turbulencija unutar EU, očekujući da revidira postjugoslovenske
aranžmane u korist Srbije. Međutim, neupućenost u geostrateške igre
velikih i isključivo oslanjanje na Rusiju, sprečava ozbiljniju
analizu koja bi pokazala da Rusija može da se nagodi i sa Nemačkom i
sa SAD bez uzimanja u obzir srpskih aspiracija. Investiranje
nacionalne energije na samo jednu opciju koja je uvek bila osujećena
je nesposobnost za realna rešenja i provincijalizam.
Razdrobljeni prostor Balkana nije sposoban za veću ulogu na
međunarodnoj sceni i jedini štit je priklanjanje EU, kao što su već
uradile Slovenija i Hrvatska. I druge zemlje trude se da joj se što
pre pridruže. Zapadni Balkan bi trebalo da profilira sebe ,,kao
region u Evropi“, region koji već sada treba da se uključi u debatu
o budućnosti Evrope, čime će definisati i svoje mesto u njoj. |
