|
Dijalog Beograda i Prištine nedavno je nastavljen nakon pauze od 20
meseci. Uspešni pregovori moraju biti u vezi sa poznavanjem interesa
obe strane kao osnova za kompromis.
Znamo šta Kosovo želi. Premijer Avdulah Hoti insistira na tome da
Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu unutar njegovih
trenutnih granica, a da se Kosovo pridruži međunarodnim
organizacijama poput Ujedinjenih nacija.
Omogućavanje vlasnicima kosovskih pasoša da putuju bez viza bilo bi
važna mera za izgradnju poverenja i stvorilo bi pozitivnu atmosferu
za pregovore.
Šta Srbija želi je manje jasno.
Do sada su napori počivali na pretpostavci da će Srbija
normalizovati odnose sa Kosovom u zamenu za članstvo u EU.
Iako nejasno, „poglavlje 35“ u osnovi uslovljava težnje Srbije ka
EU.
Svaki veliki korak – od sticanja statusa kandidata, preko pokretanja
pregovora, do otvaranja poglavlja za pregovore – zahteva poštovanje
Poglavlja 35.
Prema istraživanju Biroa sa društvena istraživanja (BIRODI), skoro
polovina Srba podržava članstvo u EU.
Još veći broj traži zaposlenje i pristup evropskim tržištima. Na EU
otpada 63 procenta ukupne trgovine Srbije.
Predsednik Aleksandar Vučić javno podržava ulazak Srbije u EU, ali –
da li zaista želi da Srbija uđe u EU?
Vučić želi da ima svoju tortu i da je sam pojede.
Dvostruka igra Srbije
Srbija igra dvostruku igru. Koristi EU za finansiranje borbe protiv
korona virusa i [sredstva preko] Instrumenta za pretpristupnu pomoć.
U isto vreme, Srbija se priklonila Rusiji i Kini, koristeći ih
protiv Zapada da bi izvlačila preferencijalne uslove sa svih strana.
Srbija i Rusija trube o svom zajedničkom slavenskom i pravoslavnom
nasleđu, istovremeno šireći saradnju u ekonomskom i bezbednosnom
sektoru.
Srbija je ignorisala upozorenja EU, potpisavši sporazum o slobodnoj
trgovini sa ruskom Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU). Gaspromov
gasovod Turski tok počeo je izgradnju kroz Srbiju 2019.
Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u Srbiji, u
Gaspromovom je većinskom vlasništvu.
Bezbednosna saradnja se takođe širi.
Srbija kupuje oružje od Rusije, uključujući borbene avione MiG-29,
helikoptere i tenkove.
Rusija je tokom zajedničke vojne vežbe Slavenski štit 2019, u Srbiji
bila rasporedila PVO-rakete S-400.
Srbija je domaćin ruskoj obaveštajnoj bazi u Nišu, koja se maskira
kao humanitarni i vatrogasni centar.
Srbiju takođe preferira Kinu, pa Beograd učestvuje u inicijativi
„Pojas i put“.
Kina je do danas obezbedila Srbiji 1,5 milijardi dolara [1,3
milijarde evra] zajmova i više od 500 miliona dolara investicija,
uključujući kapital za proizvodnju u čeličani u Smederevu i
postrojenjima za rudarstvo i topljenje bakra Bor. Beograd je imao
koristi od kineske pomoći povodom kovid-19 u medicinskoj opremi,
uključujući respiratore, maske i medicinske stručnjake iz Vuhana,
gde se virus prvi put pojavio.
Vučić je takođe dvoličan u odnosima sa Kosovom. On je javno srdačan,
dok privatno omalovažava Kosovo kao neuspešnu državu i središte
organizovanog kriminala. Vučić se nada da će EU jednostavno odustati
od uslovljavanja iz poglavlja 35, što će mu omogućiti da ide dalje
sa kandidaturom Srbije, a da će ostaviti Kosovo na cedilu.
Da bi se to dogodilo, EU mora da previdi nedostatke Srbije u pogledu
vladavine zakona, kao i sistematsko ugnjetavanje medija.
Kosovo mu je pomoglo neuspešnim upravljanjem.
Optužnica protiv predsednika Hašima Tačija za ratne zločine u
beogradskom narativu se tumači kao dokaz da je Srbija žrtva, dok je
Kosovo izvor nestabilnosti jer podriva regionalnu stabilnost i
međunarodni poredak.
Srbija ne može sve imati. Ili će nastaviti ka članstvu u EU, što
zahteva priznanje Kosova, što predviđa evroatlantske integracije,
ili će nastaviti sa produbljivanjem veza sa antidemokratskim i
antizapadnim zemljama kao što su Rusija i Kina.
Za nastavak pregovora trebalo bi odrediti posebne uslove.
Vučić se mora javno obavezati na posredovanje EU, znajući u
potpunosti do čega će pregovori dovesti.
Ima mandat, pošto je 21. juna osvojio ogromnu parlamentarnu većinu.
I Srbija i Kosovo moraju da sprovedu svih 33 postojeća sporazuma,
imajući u vidu da lavovski deo opstrukcije potiče iz Beograda.
I Srbija i Kosovo moraju da obelodane podatke o 1.500 ljudi koji su
nestali u ratu. Većina nestalih su kosovski Albanci, tako da je veći
teret na Beogradu.
Rokovi koncentrišu umove
Pregovori ne mogu imati neodređen rok trajanja. I Srbija i Kosovo
moraju da prihvate rok.
Dvanaest meseci od nedavnog nastavka razgovora je razumno vreme za
dogovor.
Dok ne postoji dogovor koji normalizuje odnose između Srbije i
Kosova, pregovori EU i Srbije o kandidaturi Srbije trebalo bi da se
obustave. EU treba da insistira na formuli: „Nema napretka – nema
poglavlja.“
Ako Srbija bude nepopustljiva, EU treba da normalizuje odnose sa
Kosovom, uključujući priznanje i druge benefite (za Prištinu).
Srbija je na raskrsnici. Ili će Kosovo priznati kao nezavisnu i
suverenu državu, ili će biti isključena iz evroatlantskih struktura
i ostati sama sa svojim antidemokratskim odmetničkim režimom.
Dejvid Filips, saradnik Bila Klintona i Ričarda Holbruka, u
autorskom tekstu za EU Obzerver |
