|
Gostujući nedavno u emisiji ,,Živa istina“, autora Darka Šukovića,
gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković rekao je za RTCG da su
predstojeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori važni barem koliko i
referendum za obnovu nezavisnosti iz maja 2006. Sličnu ocjenu
posljednjih nedjelja iznose i pojedini politički krugovi u Beogradu.
– Iako bih voleo da nije tako, predstojeći parlamentarni izbori u
Crnoj Gori i prelomni su i istorijski – kaže za Pobjedu srpski
istoričar Milivoj Bešlin.
"Od 2016, posebno od početka ove godine, Crna Gora je permanentno
izložena medijskim, političkim, obaveštajnim i drugim vidovima
pritisaka, očito koordiniranim iz Rusije. Režimi Aleksandra Vučića i
Milorada Dodika provodioci su takve politike. Mnoštvo propagandnih
objava stiže iz ova tri centra: doslovno hiljade tekstova, emisija,
intervjua; fabrika huškanja, lažnih vesti, pozivanja na okupaciju i
nestanak Crne Gore, na vojno pokoravanje, na ukidanje crnogorskog
identiteta, podsticanje građanskih sukoba... Novac koji je ušao za
finansiranje litijaškog pokreta, kao i hiljade ljudi pre pandemije
koje su Srbija i Dodikov entitet slali da ga omasove, govore da je
reč o krajnje ozbiljnoj infrastrukturi, čiji su kreatori pomislili
da je došlo vreme da se, čak i u sukobima, sruše država Crna Gora,
njeno građansko, sekularno društvo i prozapadna strateška
orijentacija.
POBJEDA: Zašto Beograd vjeruje da je crnogorska vlast slaba?
BEŠLIN: Srpski nacionalizam veruje da je vlast DPS-a uzdrmana
litijaškim pokretom i da je ovo prilika da ostvare svoje ideje.
Pored toga, ne zaboravite da Putinov kandidat na američkim izborima
u anketama veoma loše stoji i taj trend se samo pogoršava. Bajdenova
sve izvesnija pobeda značiće temeljnu promenu u međunarodnim
odnosima. Zbog toga je do 20. januara 2021, kada na dužnost stupa
novi američki predsednik, potrebno pre svega u Crnoj Gori - možda i
u BiH - napraviti novo ,,faktičko stanje“.
Jasno im je da nemaju mnogo vremena. Slom crnogorske države, veruju,
počeo bi na izborima porazom proevropskih i procrnogorskih snaga,
pre svega Mila Đukanovića i DPS-a kao stožera ove orijentacije.
Nakon toga bi se lako obavio popis stanovništva, planiran za 2021.
POBJEDA: Zbog čega je Srbiji toliko važan popis stanovništva u Crnoj
Gori?
BEŠLIN: Prebrojavanje je u osnovi svakog nacionalizma. Kao masa,
ljudi su svedeni na brojeve; sve se odvija na temelju odnosa snaga,
koje se mere numerički. Kroz ceo 20. vek srpski nacionalizam je na
tim osnovama pokušavao da sačuva svoju dominaciju u Jugoslaviji.
Kada je o Crnoj Gori reč, srpskim nacionalistima je trend išao na
ruku: Crnogoraca je iz popisa u popis u Srbiji bivalo sve manje, a
Srba u Crnoj Gori sve više. Nastavi li se u tom smeru, srpski
nacionalisti se nadaju da će unutrašnjim identitetskim
preoblikovanjem i inženjeringom preuzeti Crnu Goru. Ipak, mislim da
su prelivanja i identitetska ,,pretrčavanja“ sve manje prisutna.
POBJEDA: U kojem smislu?
BEŠLIN: Dihotomija srpskog i crnogorskog identiteta je okončana, pa
iako je nacija, kako je tvrdio Renan, ,,dnevni plebiscit“, odnosno
izjašnjavanje koje se može menjati, trend o kojem govorim u Crnoj
Gori više neće biti tako često zastupljen. Ljudi su se ušančili u
svojim sadašnjim identitetskim narativima i ne vidim da će
nacionalne fluktuacije biti u toj meri prisutne. Ipak, ostaje
ključni problem: umesto mosta povezivanja, srpske zajednice svuda u
regionu pretvorene su u poluge destabilizacije većine suseda Srbije.
Demokratsku Srbiju, koje sada nema na vidiku, prepoznaćemo kada bude
ostavila Srbima u regionu da govore u svoje ime i da budu faktori
spajanja a ne sukoba na Balkanu. U tom smislu su poslednji potezi
hrvatskih Srba obećavajući.
Naravno, srpski nacionalizam faktički ne priznaje barem polovinu
država u regionu, što dokazuje konkretnim akcijama i svakodnevno.
POBJEDA: Ali i predsjednik Vučić i ministar Ivica Dačić ponavljaju
da priznaju državu Crnu Goru.
BEŠLIN: Priznaju je taman koliko je priznavao njihov politički i
duhovni otac Slobodan Milošević nakon tzv. antibirokratske
revolucije. Jedino pravo koje srpski nacionalizam priznaje Crnoj
Gori je pravo da se odrekne sama sebe, da se samoukine i postane
provincija Srbije i ruski nosač aviona na Mediteranu. Uostalom, zar
Ivica Dačić javno ne obrazlaže scenario „rušenje Mila Đukanovića“?!
Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Crna Gora, povremeno i
Hrvatska za njih su samo državni provizorijumi, nestabilne i
privremene tvorevine koje će, kada se sklope međunarodne okolnosti,
biti skršene.
Od političke elite je u tom smislu gora i ekstremnija samo
intelektualna elita, onaj njen grlati nacionalistički deo koji
presedi svako veče u trovačnicama i fašističkim pričaonicama na
televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Pored ostalog, tu ćete
videti naslagane sve trojanske konje i sva kukavičja jaja
velikosrpskog nacionalizma u Crnoj Gori.
POBJEDA: Koje ,,trojanske konje“? Pored ,,Vučićeve liste“, ima li
Beograd još favorita na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori?
BEŠLIN: Mislim da ima jednog o kome ne želi javno da govori, a koji
je nastao kao tajkunska lista moćnih očeva tabloidne destrukcije
Crne Gore. Jasno je da direktni prosrpski ili proruski glasovi ne
mogu nikada sakupiti većinu u CG i da su sve dalje od cilja. Njihova
jedina šansa je da neka fantomska stranka, koja će uvek imati neko
,,pozitivno“ ili crnogorski afirmativno ime, na prevaru preuzme
procrnogorske glasove i isporuči ih, za dodavanje većine, onim
snagama koje rade o glavi Crnoj Gori.
POBJEDA: Mislite li da bi se nakon izbora mogli ponoviti pritisci na
albanske i na Bošnjačku stranku kakvih je bilo 2016. godine?
BEŠLIN: Ekskluzivističke stranke nacionalnih zajednica bile su odane
državi Crnoj Gori i mislim da im je bilo uzvraćano – posebno za naš
region – retkim uvažavanjem: ne samo političkim, nego i društvenim i
kulturnim.
Taj model je temelj moderne i zapadnjačke Crne Gore. Ipak, dešavalo
se da neke od tih stranaka, kada bi došle u situaciju da vlada
zavisi samo od njih, opštem interesu podrede neke krajnje sporne
partikularne interese i celu zemlju drže u neizvesnosti,
pretvarajuću politiku u svojevrsan nedostojni etno-biznis i
trgovinu.
Pomenuli ste primer Bošnjačke stranke. Ovih se dana govori da bi u
Severnoj Makedoniji albanska stranka DUI, koja je jezičak na vagi
oko formiranja nove vlade, mogla prelomiti u korist proruskog,
ultranacionalističkog i korumpiranog VMRO-a. Bio bi to zaista
ogroman korak unazad za makedonsko društvo. Ne bih voleo da neki
predstavnici albanskih stranaka u Crnoj Gori, vođeni ličnim
interesima, budu poneti tvrdom koalicijom Vučić – Tači, koja se
formirala oko ideje promene granica na Balkanu i da možda albanski
glasovi sutra odu onima koji bi hteli nestanak Crne Gore. To bi tek
bio istorijski paradoks, posebno imajući u vidu pomoć Crne Gore
albanskim izbeglicama 1999. godine.
POBJEDA: Što očekujete od izbora 30. avgusta?
BEŠLIN: Očekujem da proteknu besprekorno i u demokratskoj atmosferi.
Senka ne bi smela da padne u smislu transparentnosti. Ne sme biti
paralela sa teško kompromitovanim izbornim procesima u Srbiji.
Očekujem pobedu evropske Crne Gore, potvrdu njenih modernizacijskih
i civilizacijskih težnji i izbora koje je pravila od 1997. godine.
POBJEDA: Mislite da se ne može ponoviti oktobar 2016?
BEŠLIN: Teško da će pokušati istu stvar. Uostalom, proces protiv
aktera koji su planirali da izazovu sukobe 2016. imao je i svrhu
odvraćanja.
Ipak, siguran sam da će biti ponovnih pokušaja nasilnih metoda u
preuzimanju vlasti (i države). Crna Gora mora biti spremna na to. I
učiti iz iskustava drugih. Tzv. Klintonovi papiri, tj. otvaranje
arhive bivšeg američkog predsednika otkrilo nam je sav cinizam
velikih sila prema Bosni kao žrtvi agresije. Setite se kako je
prošao još jedan zapadni saveznik – Gruzija, naposletku i Ukrajina.
Tada nije bilo Trampa; na vlasti su bile Bušova i Obamina
administracija. Hoću da kažem ako se Crna Gora odbrani vlastitim
snagama, biće pohvaljena; dođe li u probleme i destabilizaciju,
ponovo će oživeti misao kancelara Bizmarka o tome da ceo Balkan ne
vredi kostiju jednog pomeranskog grenadira.
Baš zato su izbori koji se bliže prekretnica i ključna linija
odbrane ne samo države i zapadne orijentacije, nego i građanskog
mira i stabilnosti u Crnoj Gori.
Kad se manipuliše sve je moguće: I Crkva bez Boga i „rektor“ bez
univerziteta
POBJEDA: Vaš tekst ,,Šta crnogorski premijer (ne)zna o svetosavlju“,
objavljen na portalu Antene M, izazvao je veliku pažnju javnosti u
Crnoj Gori. Ne pominjući Vas direktno, odgovorio Vam je sveštenik
SPC Gojko Perović. Kako ste razumjeli taj odgovor?
BEŠLIN: Tekst sam napisao pokušavajući da razdvojim Savu (Rastka)
Nemanjića kao istorijsku ličnost 12. odnosno 13. veka, čije nam je
delo poznato, od onih koji su ga u 20. veku brutalno upotrebili
zaklanjajući iza njegovog imena ljotićevsku ideologiju. Odgovora na
taj tekst je bilo više i oni će biti zanimljivi za analizu nekim
budućim istoričarima. Svako je rekao što je imao; reči ostaju.
Sebe neću dalje objašnjavati, ali neću ostati nem na odgovor koji
pominjete i koji mi je suštinski uputio mitropolit SPC Amfilohije. U
odgovoru se izbegava suočavanje sa činjenicama i polemiše sa
nepostojećim delom mog teksta. Osnovna manipulacija i dalje je
namerno mešanje Svetog Save i poštovanje njegovog kulta sa
ideologijom koju su kreirali Nikolaj Velimirović, Dimitrije
Najdanović i Dimitrije Ljotić, a najuverljivije promovisao Milan
Nedić u vreme nacističke okupacije.
Na ovu neprijatnu istorijsku činjenicu nema racionalnog odgovora,
ali ima - manipulacije. A kada krenu u njih, onda je sve moguće: i
Crkva bez Boga, u kojoj je nacionalizam jedini Bog; religija bez
morala, litije bez verskog sadržaja, „rektor“ bez univerziteta, pa i
svetosavlje bez Svetog Save. Ako treba, i nasuprot njemu. |
