|
Tema najnovijeg Mosta Radija Sloboda Evropa bila
je kojim putem će krenuti Crna Gora nakon pobede opozicije na
nedavnim parlamentarnim izborima. Sagovornici su bili predstavnici
dve nevladine organizacije iz Crne Gore i Srbije - Zlatko Vujović,
predsednik Centra za monitoring i istraživanje iz Podgorice, i Sonja
Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava iz Beograda.
Bilo je reči o tome kakav će uticaj na novu vlast
imati Srpska pravoslavna crkva i mitropolit Amfilohije Radović koji
su dali odlučujući doprinos pobedi opozicije, da li će Crna Gora
zadržati prozapadni kurs kako su obećali predstavnici pobedničke
koalicije i da li je to realno s obzirom da su lideri Demokratskog
fronta, najjače opozicione partije, žestoki protivnici NATO pakta,
zalažu se povlačenje priznanja Kosova i za bliže veze sa Rusijom.
Takođe, razgovaralo se i tome kakva će biti
sudbina Demokratske partije socijalista aktuelnog predsjednika Mila
Đukanovića, da li će se neki od njenih funkcionera prikloniti novoj
vlasti, da li će Rusija vršiti pritisak na novo rukovodstvo da
opstruiše članstvo Crne Gore u NATO paktu, kao i o tome kakav će
biti odnos nove vlasti prema Beogradu.
Omer Karabeg: Kakav će biti uticaj Srpske
pravoslavne crkve i njenog mitropolita Amfilohija Radovića na novu
crnogorsku vladu s obzirom da je po priznanjima lidera najveće
opozicione grupacije “Za budućnost Crne Gore“on najzaslužniji za
poraz Mila Đukanovića. Uostalom, Zdravko Krivokapić, koji je bio na
čelu liste koalicije “Za budućnost Crne Gore“, bio je izbor
Amfilohija Radovića, bar tako kažu. Prvi gest gospodina Krivokapića
nakon saopštenja izbornih rezultata bio je da ode kod mitropolita i
poljubi mu ruku.
Zlatko Vujović: Uticaj Srpske pravoslavne crkve
biće presudan. Crkva smatra da je ona dobila izbore i da treba da da
mandatara, u konkretnom slučaju riječ je o gospodinu Krivokapiću.
Ona će praktično da kontroliše vladu. Imaće i svoje zahtjeve - prije
svega uvođenje vjeronauke u škole.
Srpska pravoslavna crkva pokreću inicijativu da se
na vrhu Lovćena obnovi kapela koju je kralj Aleksandar podigao u
čast rođenja svoga sina Petra Drugog na mjestu gdje je nekada bila
djelomično porušena Njegoševa kapela, a poslije je izgrađen
mauzolej.
Sjetimo se da je Dobrica Ćosić novčani dio
Njegoševe nagrade uložio u fond za rušenje mauzoleja. Crkva za sada
ne pominje rušenje mauzoleja, ali se postavlja pitanje da li će
Amfilohije obnoviti kapelu koju je podigao kralj srpske dinastije
Karađorđevića kao simbol njihove pobjede nad dinastijom Petrovića i
neustavne aneksije Crne Gore od strane Srbije.
Srpska pravoslavna crkva neće tu stati. Njoj je
najvažnije identitetsko i vrijednosno oblikovanje Crne Gore. Cilj
Srpske pravoslavne crkve je stvaranje države u kojoj će pravoslavlje
biti ključni element identiteta.
Sonja Biserko: Srpska pravoslavna crkva je bila i
još uvek je glavni promoter i eksponent srpskog velikodržavnog
projekta. Treba imati u vidu da Srbija nije odustala od programa
koji je promovisao Slobodan Milošević. Nacionalni stratezi mu
pripisuju određeni značaj, ali misle da danas mogu novim metodama i
novim strategijama konsolidovati srpske etničke teritorije.
Srpska pravoslavna crkva je glavna institucija za
sprovođenje tih strategija jer je jedina legitimna prekogranična
institucija. Ta njena uloga je posebno potvrđena u Crnoj Gori. Crna
Gora nikada nije bila prihvaćena kao nezavisna država, ona se
tretira samo kao teritorija, smatra se da su Srbjia i Crna Gora dve
zemlje istog naroda.
Vrlo je zabrinjavajuća retorika Amfilohija
Radovića kako u predizbornoj kampanji - tako i nakon pobede
opozicije. On je u raznim prilikama najavio nastavak širenja
svetosavlja i poništavanje antifašističkih tekovina na kojima počiva
savremena, moderna, multinacionalna i multikonfesionalna Crna Gora.
Prioritet je poništavanje crnogorskog identiteta. Dobrica Ćosić je
uvek govorio da taj identitet u suštini predstavlja rasrbljivanje
Crnogoraca i Crne Gore.
Sudbina DPS-a
Omer Karabeg: Kakva će biti sudbina Mila
Đukanovića i Demokratske partije socijalista? Oni su i dalje najjača
partija u Crnoj Gori, ali nisu više na vlasti. Može li se desiti da
dođe do njenog raspada ukoliko se izvestan broj njenih funkcionera
prikloni novim pobednicima?
Zlatko Vujović: To je uvijek realna opasnost za
političku partiju koja je bila na vlasti. To bi se vjerovatno i
desilo i to bi bilo prilično razorno za Demokratsku partiju
socijalista da u novoj vlasti ne dominiraju retrogradne snage
podržane od Srpske pravoslave crkve. U tom bloku nalaze se brojni
nacionalisti, klerikalci, a možemo reći da ima i klerofašista. U
takvoj situacija Demokratska partija socijalista ima možda više
šansi da opstane nego da je vlada konstituisana i okupljena oko
prodemokratskih, prozapadnih i proliberalnih snaga.
Vidimo koliko su mnogi razočarani i ljuti zbog
brojnih slučajeva korupcije i kriminala koji nije razriješila
prethodna vlast, ali s druge strane, kad je riječ o opoziciji, imamo
slučaj da se na čelu njene koalicije u Budvi nalazi osoba protiv
koje je pokrenuta istraga. To je bivši funkcioner DPS-a koji je bio
uključen u mnogobrojne korupcionaške afere. Mreža za afirmaciju
nevladinog sektora (MANS), koja je podnosila brojne krivične prijave
protiv funkcionera DPS-a, podnijela je i prijavu protiv njega.
Međutim, Demokratski front, koji je MANS-ove prijave koristio kao
snažno oružje u kritici DPS-a, stao je iza tog čovjeka zato što je
riječ o funkcioneru iz njihove koalicije.
Kada govorimo o Demokratskoj partiji socijalista,
ta partija može opstati samo ukoliko prođe kroz ozbiljne promjene.
Ona se mora zahvaliti nekim ljudima koji su dosta doprinjeli da ona
bude kompromitovana. Tu prije svega mislim na ešalon brojnih
korumpiranih lidera tipa gospodina Brana Gvozdenovića koji je bio
drugi na listi i koji je u određenim krugovima neformalno
najavljivan kao budući premijer Crne Gore. On je bio uključen u
veliki broj afera uključujući i ovu poslednju aferu Možura.
Ako misli da preživi, da se konsoliduje i
eventualno vrati na vlast, Demokratska partija socijalista mora da
se suoči sama sa sobom i da prođe kroz stvarnu reformu, a ne
kozmetičke promjene kao što su to radili prethodne četiri godine.
Sonja Biserko: Naravno, uvek se mogu očekivati
prebezi, ali Demokratska partija socijalista ima razloga da opstane
kao partija s obzirom da je pojedinačno najjača i jedina ima
iskustvo u upravljanju državom. DPS može imati veoma važnu ulogu kao
opozicija jer će se nova vlada suočiti sa mnogim problemima.
Demokratska partija socijalista je najavljivala, koliko shvatam, i
nekakav partijski kongres što može da bude prilika za suočavanje sa
svim onim što je u prošlosti karakterisalo tu partiju.
Prozapadni kurs
Omer Karabeg: Da li će Crna Gora zadržati
prozapadni kurs? Dritan Abazović, lider građanske koalicije “Crno na
bijelo“ koja je donela četiri ključna mandata opoziciji i obezbedila
joj većinu u parlamentu, odlučno tvrdi da će Crna Gora zadržati
prozapadni kurs.
Zlatko Vujović: Duboko vjerujem da gospodin
Abazović isto tako duboko vjeruje da je to moguće i da će on to
uraditi. Verujem takođe da njegova stanka Ujedinjena reformska
akcija (URA) ima izuzetno mnogo poštenih profesionalaca i aktivista
i da oni žele promjenu i otklon od brojnih korupcionaških afera.
Međutim, jedno su želje, a drugo je realna politika. Nerealno je
očekivati da politička partija, koja ima svega pet procenata
podrške, može da bude snažan korektivni faktor politika drugih
koalicionih partnera koji gotovo da nemaju ništa zajedničko sa njom.
Kad uporedimo program Ujedinjene reformske akcije
sa programom njihovih opozicionih saveznika, oni nemaju ništa
zajedničko osim zahtjeva da Đukanović i DPS odu s vlasti. Ne
vjerujem da će se koalicioni partneri gospodina Abazovića odreći
svojih programa. Mislim da će oni u početku poštovati koalicioni
dogovor, ali to će biti kratkotrajno, onoliko koliko je potrebno da
Demokratski front i srpske crkvene strukture uđu u vlast i da
preuzmu kontrolu. Skoro 70 posto vlasti pripada Demokratskom frontu
i partijama oko njega. URA će imati svega nekih petnaestak posto
vlasti.
Ukoliko ova koalicija opstane, Crna Gora će polako
početi da gubi građanski karakter i sve više će postajati nacionalna
država. Podsjetio bih na press konferenciju predsjednika Vučića 6.
januara ove godine kada je on najavio veoma snažnu finansijsku
podršku srpskim organizacijama i aktivistima u Crnoj Gori koja bi
trebalo da bude deset puta veća nego ranije. A sve iz budžeta Srbije
s ciljem da se utiče na popis u Crnoj Gori - da se vodi kampanja
kako bi se što veći broj građana izjasnio kao Srbi. Gospodin Vučić
je na toj konferenciji pomenuo i ustavnu redefinicija Crne Gore.
Postavio je pitanje zašto se u Crnoj Gori ne bi uveo model kakav
postoji u Bosni i Hercegovini i Sjevernoj Makedoniji.
Podsjetio bih da su ti modeli uvedeni u društvima
koja su postkonfliktna, koja su iskusila ratna dešavanja, što nije
slučaj sa Crnom Gorom. Vjerovatno se želi da Srbija preko Srba u
Crnoj Gori ima pravo veta na odluke Crne Gore. To je na neki način u
korelaciji sa onim što je rekao gospodin Nebojša Medojević, jedan od
lidera Demokratskog fronta, da Crna Gora ne smije da donese nijednu
odluku koja nije u skladu sa interesima Srbije.
Sonja Biserko: Dritan Abazović je sticajem
okolnosti dobio takoreći istorijsku ulogu u određivanju buduće
orijentacije Crne Gore. Postavlja se pitanje da li će Crna Gora
ostati na putu evropskih integracija ili će se vratiti u zagrljaj
Srbije. Prošlonedeljni skup na Trgu nezavisnosti u Podgorici pokazao
je da se Crna Gora neće lako pomiriti sa povratkom u zagrljaj
Srbije. Sve to stavlja Abazovića na veliko iskušenje. Ljudi oko
Ujedinjene reformske akcije, koji su autentično zainteresovani za
nezavisnu Crnu Goru, u ovom trenutku su pre svega skoncentrirani na
korupciju, što je legitimno. Međutim, čini mi se da tu ima jedna
psihološka zamka.
Treba razlučiti odnos prema DPS-u i Milu
Đukanoviću od odnosa prema tekovinama koje su ostvarene tokom
poslednjih 30 godina. Oni se sada ponašaju kao da vraćanje
nezavisnosti, ulazak u NATO i dolazak pred vrata Evropske unije nije
zasluga DPS-a, odnosno pre svega Mila Đukanovića. Prevladava
retorika koja se između ostalog svodi na to da se svrgava poslednji
komunistički diktator, što uopšte nije tačno. Niti je komunistički,
niti je diktator s obzirom da je Đukanović imao demokratski
legitimitet. Prema tome, ne može mu sa baš sve otpisati.
Kosovo
Omer Karabeg: Pobednička koalicija je saopštila da
nova vlada neće pokrenuti postupak za povlačenje priznanja Kosova.
Verujete li da će se čvrsto držati tog stava s obzirom da su se
lideri Demokratskog fronta, najveće opozicione partije, zalagali za
povlačenje priznanja.
Zlatko Vujović: Mislim da je više nego jasno da će
se oni subjekti koji su se zalagali za povlačenje priznanja Kosova i
dalje za to zalagati. Oni se nisu odrekli te politike. Oni su samo
rekli da su spremni da na određeno vrijeme ne otvaraju to pitanje,
što znači da će ga otvoriti onoga trenutka kada budu sigurni da će
vlada, u kojoj će Demokratski front imati većinu, preživjeti takvu
odluku. Da li bi u tom slučaju Dritan Abazović srušio vladu s
obzirom da on odlučno negira mogućnost povlačenja priznanja Kosova.
Možda će on do kraja ostati pri tome.
Ali znate kako, kada dođete u neke strukture, onda
pravite i kompromise. Možda će doći i do novih izbora u trenutku kad
to bude odgovaralo Demokratskom frontu. Kako možemo očekivati da
nova vlada bude proevropska ako u njoj sjedi 70 posto onih koji su
protiv Evropske unije i NATO pakta? Ja stvarno vjerujem ljudima iz
Demokratskog fronta, oni su možda najiskreniji jer otvoreno kažu šta
je njihovo zalaganje.
Druga je stvar da li će im politički trenutak
nalagati da iz taktičkih razloga odlože određena pitanja. Ali, oni
se neće odreći svojih programskih opredjeljenja. Neće to biti vlada
evropskih vrijednosti. Biće to privremeni skup raznih političkih
činilaca koji nemaju nikakvu programsku platformu oko koje bi svi
mogli da stanu. Takve političke koalicije ne opstaju dugo.
Sonja Biserko: Oni će privremeno odložiti pitanje
NATO pakta, Kosova i svega onoga za šta su se zalagali u
predizbornoj kampanji. Skoncentrisaće se na konsolidaciju vlade i
učvršćivanje vlasti. To moraju učiniti i zbog Zapada koji će pomno
pratiti svaki njihov korak procenjujući da li i kako treba da
interveniše. Ipak, u pogodnosm trenutku oni će sigurno otvoriti
pitanje povlačenja priznanja Kosova.
Međutim, ne treba zaboraviti da je Crna Gora bila
utočište preko 100.000 albanskih izbeglica za vreme NATO
intervencije i da odluka o priznanju Kosova nije bila neočekivana.
Postoji duga tradicija dobrih odnosa između Crnogoraca i Albanaca i
mislim da crnogorska javnost ne bi tako lako primila odluku o
povlačenju priznanja. U Srbiji se potcenjuje činjenica da je
crnogorsko društvo sazrelo i da će se braniti od pokušaja promene
orijentacije Crne Gore.
Proklet bio tri hiljade puta…
Omer Karabeg: U prvim reakcijama nakon izbora
ruska štampa je pozdravila poraz Đukanovića i izrazila nadu da će
nova vlast preispitati veze sa NATO paktom. Očekujete li da će
Rusija vršiti pritisak na novu vlast da se raspiše referendum o
članstvu u NATO paktu?
Zlatko Vujović: Ne znam da li će tražiti
raspisivanje referenduma, ali svakako očekujem da će zvanična Moskva
ispostaviti račun za sve ono što je pomogla opoziciji. Moskva je
uložila puno novca i medijske podrške da opoziciona priča uspije.
Samim tim tražiće da se ispune obećanja. To je više nego jasno.
Da li će oni imati strpljenja pola godine, godinu
- ne znam. Ali Rusija će svakako tražiti konkretne ustupke, a to što
će oni tražiti je na neki način i programska orijentacija koalicije
oko Demokratskog fronta. Sjetimo se kako je gospodin Amfilohije
nazvao NATO pakt. Nazvao ga je četvrtim njemačkim Rajhom. Sjetimo se
njegove kletve - neka bude proklet svako tri puta i tri hiljade puta
ko nije vjeran Rusiji.
Može li vlada, koju će kontrolisati Srpska
pravoslavna crkva i u kojoj će 70 posto kadrova biti proruski
orijentisano, biti oslonac NATO pakta u Crnoj Gori? Ne. Čak i ako se
ne budu javno zalagali za napuštanje zapadnog vojnog saveza - mislim
da će oni uraditi sve da podriju pozicije NATO-a u Crnoj Gori i Crne
Gore u NATO-u.
Sonja Biserko: Rusija je ovaj put delovala iza
scene poučena fijaskom koji je doživela 2016, a koji joj je kao
velikoj sili veoma teško pao. Naučila je lekciju i ovoga puta je
delovala preko crkve. Namera Rusije je da se vrati u Crnu Goru u
koju je svojevremeno mnogo uložila. Izlaz na Jadran uvek je bio
prioritet ruske politike - čak i za vreme Druge Jugoslavije - ali u
tome nikad nisu uspeli.
Njihov povratak bio bi poguban za budućnost Crne
Gore jer bi je pretvorio u nešto poput Ukrajine. To bi bila
nestabilna teritorija bez jasne orijentacije i budućnosti. Bila bi
rastrzana između prosrpske, proruske, proalbanske i prozapadne
struje. To znači da bi Crna Gora bila blokirana za bilo kakav
iskorak prema evroatlantskim integracijama.
Srbija
Omer Karabeg: Kakvi će biti odnosi nove vlasti sa
Beogradom?
Zlatko Vujović: Mislim da će oni biti onakvi kao
što je već citirani gospodin Medojević rekao da Crna Gora ne smije
da napravi nijedan potez koji nije u skladu sa interesima Srbije. To
je više nego jasno. Kao što vjerujem da gospodin Vučić kontroliše
Srpsku pravoslavnu crkvu tako vjerujem i da će Srpska pravoslavna
crkva kontrolisati novu vladu. Logično je onda zaključiti da će
zvanični Beograd kontrolisati vladu Crne Gore.
Sonja Biserko: Srbija je imala odlučujuću ulogu u
crnogorskim izborima - kako finansijski tako i logistički. A Srpska
pravoslavna crkva imala je ključnu ulogu pošto je preko nje
ostvarivan interes i Srbije i Rusije. Srpski mediji - nažalost, svi
bez razlike - nedeljama su izveštavali o Crnoj Gori uz jasno
osporavanje crnogorskog suvereniteta. Svu svoju frustraciju stanjem
Srbije izgleda da su iskalili na Crnoj Gori.
Evo dva tipična novinska naslova. Prvi glasi:
”Novac iz Beograda i kletve Srpske pravoslavne crkve srušili
Đukanovića. Sarajevo i Zagreb pate zbog pobede Srba”. Tu se vidi i
ceo odnos prema regionu. Evo i drugog naslova: ”Matija Bečković:
opozicija da vrati Crnu Goru sa stranputice u koju je bila do grla
zabasala”. Ovde se i mediji i sve opozicione partije i većina
intelektualne elite izjašnjavaju u korist opozicije. Zaboravlja se
kako je Milo Đukanović primao srpske opozicione lidere kada su bili
progonjeni od Miloševića. Iz Crne Gore su delovali prema Zapadu,
tamo su se sretali sa zapadnim predstavnicima.
Danas je crnogorski opozicioni Demokratski front
direktno vezan za Beograd i Vučića. Ovde je u više navrata dolazio
po instrukcije. I veoma je jasno da se nova crnogorska vlada neće
ponašati mimo beogradskih interesa. Međutim, Crna Gora se neće tako
lako dati. Ne treba zaboraviti da je potpisivanjem sporazuma u
Vašingtonu Vučić doživeo svojevrsni fijasko zbog performansa koji je
gledao ceo svet i tome se smejao. Doživeo ga je i zbog prvog sukoba
sa Moskvom. Sve to na neki način menja položaj Vučića i Srbije i oni
postaju manje relevantni.
Vučić je sada prinuđen da objašnjava svoju
spoljnopolitičku poziciju i Evropskoj uniji, i Rusiji i Kini, On
ulazi u veoma ozbiljne probleme. Svojim nedoslednim, šibicarskim
ponašanjem Srbija je postala nepouzdan partner za bilo koga. Postala
je irelevantna. Možda je ovo kraj Srbije kakvu smo je znali u
poslednjih 30 godina. |
