Enver Đuliman je Mostarac koji je zbog rata u Bosni i Hercegovini
utočište našao u Norveškoj, gde je, u okviru Norveškog helsinškog
komiteta, izgradio karijeru beskompromisnog zagovornika ljudskih
prava u praksi.
Pravnik po struci, svoja znanja iz oblasti ljudskih prava proširivao
je u Norveškoj. Za nas u regionu Zapadnog Balkana, odnosno u bivšoj
Jugoslaviji, Enver će ostati upamćen kao zagovornik aktivizma u
primeni ljudskih prava i to pre svega kroz edukaciju mladih o
ljudskim pravima. Njegov projekat Škola ljudskih prava u koji su
bile uključene partnerske nevladine organizacije iz Bosne i
Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i
Srbije, podrazumevao je edukaciju mladih o brojnim temama koje se
tiču pomoći društvima u postratnoj fazi, a zatim i pružanje pomoći
mladima da se organizuju i deluju u društvu.
Enver se nije bojao teškoća na koje se, kada ste angažovani na
ovakvom projektu, naročito u regionu bivše Jugoslavije, nailazi na
terenu. Škole ljudskih prava organizovao je i u Rusiji, Belorusiji,
Čečeniji, Ukrajini... A mnogi od nas pamte kada je rekao da je
edukacija o ljudskim pravima potrebna i Norvežanima, što je možda
zvučalo neverovatno pre desetak-petnaest godina, ali je danas više
nego kristalno jasno da je ova edukacija potrebna celom svetu, pa i
zemljama Zapada.
Enver je posedovao energiju i odlučnost da uprkos svim preprekama
nastavi da radi ono u šta veruje, ponekad i toliko snažno da je
izgledalo kao da to radi po svaku cenu. Takav pristup ima
konsekvence, pre svega na zdravlje. Enver ostavlja ogromne tragove,
ogromne rezultate rada, vredne knjige... Ali, iza Envera ostajemo i
mi, jer je njegov uticaj formirao i nas. Veliki broj nas – nastavio
je njegov posao.
Porodici Envera Đulimana upućujemo izraze iskrenog, toplog i dubokog
saučešća.
Kolege i bivši polaznici Škola ljudskih prava |