|
Status kvo stanje na Kosovu je podložno promenama i moglo bi da
dovede do obnavljanja sukoba, što bi imalo implikacije na regionalnu
stabilnost. Sa napretkom procesa pregovora trebalo bi staviti
naglasak na stvaranje uslova, kako bi predstavnici civilnog društva
ostvarili konstruktivniju interakciju u izgradnji zajedničkog
društva kroz kontakte, komunikaciju i saradnju između kosovskih
Albanaca i kosovskih Srba. Podele su se intenzivirale tokom rata i
narednih decenija u kojima su se kosovske zajednice udaljavale jedna
od druge. Međunarodna zajednica može da ima izraženiju ulogu u
naporima da se društvo oporavi i ojača njegova kohezija.
Namera dijaloga Kosovo-Srbija je bila da se osnaži konstruktivna
interakcija i ubrza normalizacija. Međutim, ovaj dijalog je bio
proces sa manama kojem je nedostajala politička i finansijska
podrška. Dok su strane u njemu potrošile godine sastajući se u
Briselu, na terenu nije ostvaren dovoljan napredak. Vreme je da se
ponovo razmotri uloga međunarodne zajednice, sa fokusom na stvarnom
napretku koji će poboljšati kvalitet života ljudi i njihovu
interakciju.
Dijalog bi trebalo da jasnije definiše svoje ciljeve. On podržava
„normalizaciju”, ali ovaj termin nije jasno definisan. Smatram da
normalizacija znači uzajamno priznanje u kojem Srbija priznaje
Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru sadašnjih granica i
menja svoj Ustav kako bi on odražavao pravno priznanje Kosova. Ona
takođe podrazumeva zajedničko društvo u kojem sve zajednice imaju
dodirne tačke.
Poslednjih godina dijalog je ometen predlogom o prekrajanju granica
između Kosova i Srbije. Predlog o veštačkoj podeli su velikom
većinom odbili i kosovski Srbi i kosovski Albanci. Rasprava o dobrim
stranama podele odnela je više godina tokom kojih su strane trebale
da se fokusiraju na praktična pitanja koja vode normalizaciji
odnosa.
Beograd je verovao da bi dogovor o podeli Kosova bio brzo rešenje
problema na koje su blagonaklono gledali neki zvaničnici EU.
Nastojao je da stvori uslove na terenu uz zaobilaženje Poglavlja 35
koje Srbiju sprečava da pristupi EU dok ne prizna Kosovo i dok
Kosovo ne dobije stolicu kao država članica UN.
Atmosferu u pregovorima dodatno su kvarili sistematski napori Srbije
da blokira nastojanja Kosova da dobije veće globalno priznanje.
Srbija je blokirala članstvo Kosova u INTERPOL-u. Takođe je
nastojala da ubedi države koje su već priznale Kosovo da povuku
priznanje. Saradnja Srbije i pet članica EU koje nisu priznale
(Kosovo) dodavala je so na ranu.
Bez obzira na nazadovanje i izgubljeno vreme, nije kasno da odnosi
Kosova i Srbije krenu u dobrom pravcu. U okviru dijaloga
Beograd-Priština postignuta su 33 sporazuma. Mnogi od njih, međutim,
nisu implementirani. Napredak u vezi sa registarskim tablicama i
diplomama nije zamena za međusobno priznanje. Ipak, ti sporazumi
donose koristi u praksi.
Potrebno je da EU formalno ocenjuje napredak u implementaciji
postojećih sporazuma, identifikuje prepreke koje utiču na njihovu
implementaciju i da izvrši pritisak na obe strane da ostvare
napredak. Mehanizam monitoringa od strane EU bi trebalo da obezbedi
izveštavanje o napretku i da ga olakša.
Mnoga nerešena pitanja dovode do podela među stranama. Pitanje
nestalih ostaje bolna tačka.
Tokom sukoba je nestalo do 1.500 lica. Velika većina su kosovski
Albanci. Potrebno je da obe strane sarađuju sa „Regionalnom
komisijom (RECOM) za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima”, koja
je formirana 2017. godine na sastanku u okviru Berlinskog procesa
održanom u Trstu. RECOM bi trebalo da se bavi statusom nestalih
lica, a da ga finansira međunarodna zajednica koja bi iz
„kompenzacionog fonda” obezbedila pomoć porodicama žrtava.
Tehnička pitanja u vezi sa zajedničkim korišćenjem električne
energije i vode iz jezera Gazivode, kako ga Srbi zovu, ili jezera
Ujman, kako ga Albanci zovu, se takođe moraju razmatrati. Potreban
je i plan za vađenje minerala iz rudnika Trepča i podelu prihoda.
Kosovo je posvećeno primeni najviših međunarodnih standarda u vezi
sa zaštitom i promocijom manjinskih prava. Ona se ogledaju u
Ahtisarijevim principima i ugrađena su u kosovski Ustav. Kosovo je
usvojilo posebne mere zaštite srpskog kulturnog i verskog nasleđa.
Umesto fokusiranja na Zajednicu opština sa većinskim srpskim
stanovništvom i njenih takozvanih izvršnih ovlašćenja, kosovski
Albanci i kosovski Srbi bi trebalo da traže praktične oblasti u
kojima mogu zajedno da rade kako bi ostvarili zajedničku korist.
Univerzitet Kolumbija (Columbia University) je predložio „Projekat
zajedničkog društva“, koji bi proučavao saradnju između zajednica
kako bi se utvrdilo šta funkcioniše, a šta ne. Međunarodni donatori
mogli bi da obezbede sredstva za podršku aktivnostima koje okupljaju
zajednice.
Moja porodica je uključena u jedan takav projekat - „Mitrovačka
biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar”. U
proleće 2018. godine sam posetio Mitrovicu sa mojim ćerkama
bliznakinjama, Tarom i Majom, koje imaju 15 godina. Uz pomoć EU
obnavljan je Omni centar koji se nalazi južno od Ibra. Tara i Maja
su prikupljale sredstva u njihovoj školi i od prijatelja i porodice
za pomoć ovom projektu. Radimo sa lokalnom nastavnicom Anesom
Čolaković koja je iskusna i uspeva da uradi mnogo stvari, bez obzira
na praktične i birokratske prepreke.
Mitrovačka biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni
centar će biti mnogo više od čitaonice. To je mesto na kojem se
ljudi sa obe strane Ibra mogu sresti, komunicirati i razmeniti
iskustva. Kada se Centar otvori 2021, planira se organizovanje
koncerata, umetničkih izložbi, rekreativnih aktivnosti i drugih
događaja koji će biti prilika da se razmeni iskustvo. Ova mitrovačka
biblioteka i kulturni centar su upravo ona vrsta praktičnog napora
koji je potreban da se pomogne kosovskom društvu. Mitrovačka
biblioteka za izgradnju mira - obrazovni i kulturni centar je
praktična manifestacija ideja koje se istražuju u okviru Briselskog
dijaloga.
Berlinski proces podržava „diplomatiju na dva koloseka*: Ljudska
dimenzija”. (Diplomatija na dva koloseka se definiše kao nezvanična,
neformalna interakcija između pripadnika suprotstavljenih grupa ili
nacija kojoj je cilj razvijanje strategije, uticaj na javno mnjenje,
organizovanje ljudi i materijalnih resursa na načine koji mogu
pomoći u rešavanju njihovog sukoba – prim. ured.) Zajedničkim radom
ljudi jača se uzajamno razumevanje i ostvaruju veće koristi.
Zajednička osnova može da uključi projekte usmerene na životnu
sredinu, upravljanje vodom, novinarstvo, umetnost/kulturu, zdravlje,
pitanja žena, razmenu između fakulteta i razmenu studenata u okviru
obrazovnog procesa. EU bi trebalo da osnuje poseban fond za podršku
ovim aktivnostima.
Uključivanje civilnog društva kosovskih Albanaca i Srba bi stvorilo
uslove da zvaničnici preduzmu korake kako bi se unapredilo
regionalno povezivanje uključeno u nedavni Vašingtonski sporazum
koje obuhvata saobraćaj, infrastrukturu i ekonomski razvoj.
Osim puteva i železnica, potreban je i proces koji bi razmotrio i
poboljšao kosovske i srpske zakone kojima se regulišu osnivanje
firmi, poslovanje, porezi, carine i druge obaveze, posebno na
opštinskom nivou i u poljoprivrednoj industriji.
Poslovni kontakti mogu da budu efektivno sredstvo sprečavanja
sukoba. Poslovni ljudi radije se fokusiraju na finansijske efekte
nego na politiku i na taj način mogu da utiču na svoje vlade.
Privredna komora Kosova i Privredna komora Srbije već su postigle
sporazume o ekonomskoj saradnji kojima se predviđa razmena
informacija i koji potencijalno vode ka većoj trgovinskoj saradnji.
Proglašenje „specijalne ekonomske zone” na severu Kosova bi bilo
veliki podsticaj za lokalne firme.
Dijalog je osnova za izgradnju mira. Potreban je unutrašnji dijalog
između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Intenzivirani su napori,
potrebni posebno u Mitrovici, da bi se Srbi iz tog grada integrisali
u kosovsko društvo uz podsećanje da je njihova budućnost na Kosovu,
a ne u Srbiji.
*Dejvid L. Filips je radio kao Viši savetnik i ekspert za spoljne
poslove u američkom Stejt dipartmentu zadužen za Zapadni Balkan u
vreme predsednika Klintona. |
