|
Nije nikakva tajna da Aleksandar Vučić ubraja sebe u najpametnije
ljude na planeti, jer samo neko ko je u to apsolutno ubeđen može za
sebe javno da kaže „Zato što sam pametan“. Međutim, i najgenijalniji
ljudi mogu da naprave grube greške, a ima i dana kada im baš loše
ide. Upravo to se dogodilo Vučiću u protekloj nedelji koju su
obeležili kako izbori u SAD, tako i njegova uobičajena propagandna
kampanja po Srbiji tokom koje je davao izjave koje ne priliče jednom
od najpametnijih ljudi na planeti. Ali, za tako nešto treba imati
razumevanja: osobina je velikih ljudi da se ne bave sitnicama i da
razmišljaju samo o kapitalnim stvarima. (Jedna digresija i
preciziranje: Reč „kapitalno“ ovde je upotrebljena u smislu „važno“
a ne u smislu zgrtanja materijalnog bogatstva i finansijskih
špekulacija, jer takvo značenje te reči prepuštamo majci Karla
Marksa koja je, kada je čula da je napisao knjigu „Kapital“, rekla
„Bolje da je stekao kapital“). Dakle, radi se o važnim pitanjima a
ne o svakodnevnim malim stvarima. Primer za to je genijalni Hegel
koji je, kada mu je preplašeni sluga panično saopštio „Gospodine
profesore, izbio je požar na krovu kuće“, mirno odgovorio: „Molim
Vas, Vi znate da se ja tim stvarima ne bavim, Recite to mojoj ženi“.
Isto tako je i Vučić, prošle nedelje, dok „narodne patrole“ i drugi
neofašisti vršljaju po Srbiji, mirno saopštio da „obožava čvarke“.
Crni petak za srpske nacionaliste i ostale ekstremne desničare
nastupio je kada se saznalo da voljeni Tramp, obožavan naročito zbog
toga što se u međunarodnim odnosima ponašao kao slon u staklarskoj
radnji, neće više biti predsednik SAD. Tuga Vučićevih saradnika bila
je tolika da su oni njemu podmetnuli radnje i izjave koje su nešto
najstupidnije viđeno u diplomatskoj praksi a koje on, pametan kakav
jeste, ne bi nikada učinio. Nakon oporavka od šoka zbog pobede
Bajdena sačinjena je „čestitka“ Bajdenu koja zvuči, po prilici, kao
„dabogda slomio nogu“. Jer, težište tog smušenog teksta, kao i
Vučićeve izjave kojom ga je obrazložio, jeste u žalopojki što je
Tramp izgubio, u upornom ponavljanju da bi za Srbiju bilo bolje da
je Tramp pobedio i u nepristojnom kvalifikovanju (kao belosvetskih
udvorica i ulizica) onih koji su se s pravom obradovali pobedi
tandema Bajden-Haris, a još više Trampovom porazu, kao što su Angela
Merkel, Ursula fon der Lajen, Stoltenberg i drugi. A šta tek reći za
ono „želim Vam mudrosti i odlučnosti...“, ili za „nadam se nastavku
dobre saradnje sa Vama kakvu smo imali i sa Donaldom Trampom, na
čemu sam mu veoma zahvalan“.
Ovakvo direktno vređanje šefa neke države još nije zabeleženo u
diplomatskoj praksi. Poželeti „mudrost“ čoveku skoro duplo starijem
od sebe može značiti samo da dotičnog smatramo maloumnim, a
postaviti se nadmeno i paternalistički naspram šefa najjače zemlje
sveta, izraziti nadu da će on biti isto tako dobar kao beskrupulozni
„rijaliti“ Tramp, iskoristiti „čestitku“ nekom licu (bilo kome) da
bi se u njoj izrazila zahvalnost njegovom ogorčenom protivniku – sve
to mogao je da uradi samo neko ko živi u svetu potpuno izvrnutih
vrednosti i principa.
Ali, kako nevolja nikada ne dolazi sama, tako se i gafovi obično
ređaju jedan za drugim. Omiljena poštapalica predsednika, koju mu
verovatno podmeću njegovi saradnici, jeste da on neće dozvoliti
nikome da Srbiju ponižava, iako nikada nije objasnio ko to i kako
radi, pa ispada da je umislio. Sada je to začinio pričom o „časti i
moralu“ i krunisao auto-komplimentom da neće da bude među
belosvetskim ulizicama koji su Bajdenu odmah čestitali, zato što je
on „suviše ponosan i suviše lepu i ponositu zemlju vodim“.
Kako se u ovu skasku o ponosu, o „časti i moralu“, o tome da se on,
po navijačkom vokabularu, „nikoga ne boji“ i da neće dozvoliti da
Srbiju bilo ko ponižava i vređa, kako se, dakle, u sve to uklapa
slika gde on, poput đaka prvaka pred strogim direktorom škole, sedi
na stoličici naspram arogantnog Trampa i ponizno sluša njegova
lupetanja o najsmešnijem „sporazumu“ koji je ikada potpisan u
istoriji diplomatije. Izvesno je samo to da će ta slika ostati
upamćena kao svedočanstvo jednog ružnog vremena i pogrešnih ljudi. |
