|
Više je nego zabrinjavajuće da neko, kao u gore pomenutom pamfletu,
dok u srpskim medijima otvoreno buja rasizam prema Crnogorcima
(Raković: „Crnogorci su felerični“), glavni regionalni problem vidi
u tome što se nas nekoliko borimo protiv tog rasizma. A da bi stvar
bila još gora, pamfletista je pronašao da smo mi, tj. Sonja Biserko,
Milivoj Bešlin i ja, isto što i Vučić, Dačić, Vulin, Selaković,
Jeremić i Šešelj. E, to je već neoprostiva uvreda zbog koje mi
možemo da tužimo klevetnika i da tražimo obeštećenje koje bi,
srazmerno težini uvrede, iznosilo nekoliko miliona evra. Mi to ipak
nećemo učiniti pod uslovom da se ta sredstva, predviđena u crnim
fondovima Republike Srbije za korumpiranje građana Crne Gore uoči
predstojećeg popisa stanovništva, iskoriste za stručno i moralno
uzdizanje mladih politikologa.
Iz tog konfuznog teksta razumeo sam da u Srbiji ima ljudi koji ne
shvataju, ili se prave da ne shvataju, da je u Crnoj Gori u toku
odlučujuća i davno planirana akcija velikosrpskog klero-nacionalizma
za poništavanje crnogorske nacije i crnogorskog nacionalnog
identiteta, a u skladu sa dogmom Srpske pravoslavne crkve da
crnogorska nacija, isto kao i Bošnjaci i Makedonci, ne postoji, da
su to sve Srbi i da je tu naciju izmislio komunizam kako bi „razbio
duhovno biće srpskog naroda“, da su Crnogorci, kako je govorio
Amfilohije, „Brozova kopilad“ i da, konačno, kako to sada govori
„žena četnik“ neoministarka Vesna Bratić, zadužena za menjanje krvne
slike Crne Gore, nema nikakvih Crnogoraca već da su to samo
„Milogorci“
Realizacija ovog plana istrebljenja jedne etničke zajednice i u njoj
dominantnog duha antifašizma najpre je pokušana nasilno, sa
neuspelim državnim udarom oktobra 2016, a zatim se prešlo na
strategiju paralize države putem litija, svakojakih provokacija i
huliganskih incidenata, a pre svega na propagandni rat uz pomoć
beogradskih elektronskih i štampanih tabloida, što je celu Srbiju
pretvorilo u odvratnu fabriku laži („Srbima u Crnoj Gori teže je
danas nego u NDH ili pod Turcima“, „Srbima u Crnoj Gori bilo
uskraćeno sve, osim vazduha“, „Đukanović sprema pokolj Srba u Crnoj
Gori“ itd). A kada je na silu i prevarom osvojena vlast krenulo se u
radikalno etničko čišćenje, izbacivanje na ulicu svih Crnogoraca na
rukovodećim položajima u državnoj upravi, javnim preduzećima,
školama, ustanovama kulture i domovima zdravlja i dovođenja rođaka,
kumova, sinova i kćeri na ta mesta čak i kad su oni državljani
Srbije, krenulo se na usklađivanje zakonodavstva sa duhom srpskog
klero-nacionalizma, pa čak i u rasističko menjanje etničke
strukture, kao što je to planirano novim propisima o boravištu i
biračkom pravu.
Za uspeh ovog klero-nacionalističkog projekta od presudne važnosti
je angažovanje takozvanih „neutralnih“ i „objektivnih“ posmatrača ,
kao što su tobožnje NGO u Podgorici koje ni jednu jedinu reč nisu
rekle protiv neljudske propagande koja je dolazila od srpskih
zvaničnika i kontrolisanih medija. Njihov zadatak jeste da odvraćaju
pažnju domaće i evropske javnosti sa projekta likvidacije crnogorske
nacije i usmeravaju je na pitanja “kriminala, korupcije i
autoritarnog vladanja“ kako to stručno kaže naš pamfletista. Jer,
kada o tim pitanjima govore četnička udruženja pod nazivom
Demokratski front i Demokrate onda to nema efekta pošto u njihove
laži i manipulacije malo ko veruje. Ali, kada to kažu oni koji su
tobože u isto vreme i protiv srpskog nacionalizma i protiv
Đukanovića onda je to „dokaz“ da su oni potpuno neutralni i
objektivni.
O ovoj vrsti političke mimikrije i podmukle manipulacije najbolju
ocenu dao je profesor Dragoljub Jovanović, predsednik Zemljoradničke
stranke, koji je još 1937. godine u časopisu Nova Evropa napisao da
onaj ko govori „ni fašizam ni komunizam“ u stvari podržava fašizam
„samo što nema hrabrosti da to i prizna“. Na isti način i ovi vajni
neutralni posmatrači i novinari koji prenose njihove mudre ocene da
Crna Gora ne može u Evropu „ni sa srpskim nacionalizmom ni sa
Đukanovićem“ u stvari su zadrti srpski klero-nacionalisti samo što
nemaju hrabrosti da to i priznaju. Tako se dobija ova bljutava i
nemoralna formula koja nas, kao protivnike srpskog
klero-nacionalizma, izjednačava sa nacionalnim socijalistima Vulinom
i Dačićem, sa autorima i negatorima genocida u Srebrenici, Tuzli,
Sarajevu i Prijedoru i sa rasističkim etničkim inžinjeringom koji se
sprovodi u Crnoj Gori. A od svega je najgora tupa ravnodušnost sa
kojom naše društvo posmatra dramu jedne države i jednog naroda u
izvođenju podivljalog srpskog klero-nacionalizma.
Aleksandar Sekulović,
potpredsednik Saveza antifašista Srbije |
