|
Ovih se dana ponovo aktueliziraju pitanja u vezi s raspadom
Jugoslavije. Potvrđeno je da je predsjednik Slovenije Borut Pahor
pitao članove Predsjedništva Bosne i Hercegovine da li je moguće
mirno razdvajanje Bosne i Hercegovine, a prema nekim informacijama i
unutar Evropske unije počinju cirkulirati ideje da bi tek
prekrajanjem granica Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a vjerovatno i
Kosova, taj proces bio doveden do kraja.
Na pitanje da li je raspad Jugoslavije završen i da li bi eventualno
novo prekrajanje granica moglo regiju odvesti u nove sukobe, Sonja
Biserko odlučno tvrdi: “Raspad Jugoslavije je završen nakon što su
Albanci proglasili nezavisnot 2008. godine!”
- Raspad Jugoslavije je završen nakon što su Albanci proglasili
nezavisnot 2008. godine. Haška konferencija (1991), a kasnije i
Badinterova komisija priznala je republičke granice kao državne
odnosno međunarodne. Badinterova komisija u jednom od svojih 11
mišljena je odredila kriterije po kojim je svaka zemlja naslednica
bivala priznavana nakon što su zadovoljile date uslove. Kosovo je
također apliciralo za nezavisnost, ali Badinetrova komsija nije
prihvatila tu aplikaciju. Zbog državne represije, Kosovo je kasnije
dobilo nezavisnot koju je priznalo najveći broj zemalja sveta.
Srbija nikada nije prihvatila novu realnost i čekala je na okolnosti
koje bi omogućile realizaciju njenih teritorijalnih aspiracija ili
Srpski svet. Tome su se priključili i drugi što se sada reflektuje u
tzv. non-paper koji cirkuliše.
Podsećanja radi, balkanska arhitektura je nakon ratova građena po
liberalnim principima sa ciljem da se sve zemlje priključe EU, NATO
i Savjetu Evrope.
U međuvremnu je došlo do dubinskih promena na svetskoj sceni –
podrivanje liberalnog međunarodnog poretka i jačanje iliberalnih
aktera. Sve to se prelama i preko Balkana. To je značajno poremetilo
proces pridruživanja EU i može se reći da su izgledi u tom pogledu
veoma neizvesni. Do 2008. smatralo se da je Balkan u zapadnoj, pre
svega, evropskoj interesnoj sferi, ali se situacija komplikovala.
Osim toga, i lokalni akteri su tome doprineli, posebno u Srbiji.
Pokazalo se da zapadni Balkan nema potencijal da ide u susret
kriterijumima i vrednostima koje je EU postavila. Neizvesna evropska
perspektiva okrenula je zapadni Balkan Rusiji i posebno Kini koja
ulazi sa kapitalom bez posebnog uslovljavanja i uglavnom
netransparentno.
Novi odnos snaga u regionu oslabio je mobilišuću i transformativnu
ulogu EU što pogoduje regresivnim trendovima – nacionalizmu,
populizmu i korupciji. U regionu se sada sudaruju liberalni i
iliberalni koncept. Bez autentične želje da postane deo EU, region
klizi u pravcu koji će uz prisustvo raznih aktera trajno biti
nestabilan i bez izgleda za konsolidaciju i bez konstruktivnog mira.
Zato je svaka inicijativa o rekomponovanju Balkana pogubna po
stabilnost jer svako menjanje granica nije moguće bez nasilja. Mi
živimo negativni mir jer se nisu stekle pretpostavke za izgradnju
pozitivnog mira i poverenja. Bez empatije, tolerancije i uvažavanja
drugog, ali i bez društvenog dogovora o tome šta se događalo
devedestih ne mogu se otvoriti vrata za budućnost. |
