|
Ako se zna da je dosadašnji tužilački zakon u Crnoj Gori bio
usaglašen sa Venecijanskom komisijom i urađen po svim evropskim
standardima i ako se zna da su tri vladajuće koalicije, koje su
generalno u lošim i konkurentskim odnosima, složno radile na
usvajanju novog zakona, onda je logično zaključiti da postoji neki
mnogo važan politički cilj koji one žele da ostvare tim zakonom.
Tome treba dodati i ultimatum Demokratskog fronta da će srušiti
vladu Zdravka Krivokapića ukoliko novi zakon ne bude usvojen, što
znači da je DF bio spreman da sve baci u vodu ukoliko se ne stvore
uslovi za ostvarenje tog najvažnijeg cilja. Pa koji je onda to cilj?
Odgovor na ovo pitanje leži u više puta manifestovanoj i notornoj
mržnji vodećih ljudi sve tri koalicije, a osobito Demokratskog
fronta, prema Milu Đukanoviću i prema svemu onome što on
simbolizuje. Ta mržnja čini osnovno vezivno tkivo nesložne vladajuće
garniture a eliminacija Mila Đukanovića je njihov zajednički i
prioritetni cilj.
Motivi za ovu mržnju sigurno ne leže u priči o kriminalu, korupciji
i navodnoj autoritarnoj vladavini jer su to standardne, iako
korisne, racionalizacije i dimne zavese za prikrivanje stvarnih
motiva i namera. A oni se nalaze u činjenici da je u Crnoj Gori u
toku sukob dva temeljno različita svetonazora i dva kulturna modela
koji gotovo da nemaju dodirnih tačaka i zbog kojih je Crna Gora, po
opštoj oceni, duboko podeljeno društvo.. Prvi model je
antifašističko-crnogorski, multietnički i sekularan, dok je drugi
model, po ugledu na Srbiju u kojoj ima apsolutnu hegemoniju ,
četničko-srpski sa snažnom klerikalno-pravoslavnom podlogom koja se
kolokvijalno naziva svetosavlje.
Prvi kulturni model je, po samoj svojoj prirodi, potencijalkno
demokratski, dijaloški i tolerantan, dok je drugi model jezuitski,
netolerantan, fanatičan i isključiv i on sa protivnikom ne želi
nikakav kompromis i dogovor već samo želi njegovo potpuno uništenje.
To je veoma jasno, iako nehotice, ilustrovao poslanik DF-a Milun
Zogović koji se u Skupštini Crne Gore obratio poslanicima DPS-a
sledećim rečima: „Mi se sa vama nikada nećemo pomiriti. Pre će se
pomiriti Jevreji i Palestinci nego što ćemo se mi sa vama pomiriti“.
O takvom mentalnom stanju govore i druge izjave predstavnika
četničko-srpskog modela prepunjene netolerancijom i mržnjom prema
pripadnicima prvog kulturnog modela. Najrečitije su u tom pogledu
strašne kletve koje je Amfilohije Radović upućivao
antifašističko-crnogorskom bloku („dabogda živo meso sa vas
otpadalo“) i maroderska izjava Matije Bećkovića da je crnogorska
nacija rođena posle njega ali da će umreti pre njega, kao i izjava
premijera Krivokapića da Đukanović i DPS ostavljaju za sobom
„sprženu zemlju“.
Da se ovde ne radi samo o verbalnoj agresivnosti pokazuje i
svakodnevno radikalno menjanje celokupne društvene strukture u
korist četničko-srpskog kulturnog i političkog modela. Tako „žena
četnik“ i ostrašćeni srpski nacionalista („ne, no ću biti
belgijski“) ministarka Vesna Bratić priprema novi zakon o
obrazovanju kojim če biti smenjeno preko 200 direktora škola i
njihovih pomoćnika. A najnoviji izum ove čudne osobe jeste zahtev
jednoj školi na Cetinju da pokrene disciplinski postupak protiv
nastavnice koja je učenike vodila da polože cveće na spomenik palim
borcima povodom Dana pobede! U Nikšiću je za gradonačelnika izabran
Marko Kovačević sa nadimkom Šubara jer na društvenim mrežama plasira
svoju fotografiju sa četničkom šubarom i kokardom a na njegovim
slavljima se pevaju samo četničke pesme. U Herceg-novom, u kome je
na izborima glasalo i oko 2000 građana Srbije i BIH, jedan od
pobednika je radosno uzviknuo „Ovo je pobeda srpskog naroda“. A
ministru pravde Leposaviću, nakon što je negirao genocid u
Srebrenici jer nije bio tamo, srdačno su na tome čestitali svi
članovi vlade.
Opisana duhovna atmosfera koja danas dominira Crnom Gorom objašnjava
zbog čega je najvažniji politički cilj likvidacija Đukanovića sa
političke scene. Veruje se da bi bez njega došlo do raspada
antifašističko-crnogorskog bloka i masovnog pretrčavanja na suprotnu
stranu, što bi omogućilo kompletno uključivanje Crne Gore u „srpski
svet“. Imajući u vidu da pokušaj fizičke likvidacije Đukanovića sa
državnim udarom 2016. godine nije uspeo odlučeno je da se krene
drugim putem, a po obrascu koji je Vučić primenio na Miškoviću, s
tim što će to sada biti mnogo gromoglasnije izvedeno. Reč je o tome
da će vrlo brzo, čim u tužilaštvo budu instalirani poslušni
izvršioci, protiv Đukanovića biti pokrenuti različiti krivični
postupci. Njih već učestalo najavljuju klero-fašistički telali u
Beogradu a naročito razgoropađeni Abazović sa svojom omiljenom
floskulom usmerenom ka Đukanoviću da „više nema nedodirljivih“. A
koliko pod novom vlašću nema nedodirljivih pokazao je i religiozni
mistik premijer Krivokapić koji, osim što tvrdi da iskreni vernik
može mislima da pomera planine i da se to stvarno i događalo, kaže
da za sveštenstvo SPC ne važe pravne norme i zdravstveni propisi jer
je to svet duhovnog („čitajte Bibliju“); u nedodirljive spada čak i
pomoćnik generalnog sekretara vlade Nikola Kandić koji je pijan
divljao službenim automobilom po ulicama Podgorice a kada je
napravio saobraćajni udes na scenu je stupila Abazovićeva služba i,
po obrascu iz Srbije sa „dva minuta“ iz nesreće kod Doljevca, sve
lepo negirala i zataškala. Ali zato Đukanovića (bar se tako planira)
očekuje prava pravosudna golgota: biće pokrenuto više različitih
krivičnih postupaka, slediće beskonačlna saslušanja, pretresi,
pritvori, preventivno oduzimanje imovine, osuđujuće presude,
ponavljanje postupka i sve druge vrste šikaniranja, a sve to biće
praćeno zaglušujućom medijskom hajkom srpskih i crnogorskih
tabloida. Pritom uopšte nije najvažnije kakav će biti konačan ishod
tog kafkijanskog procesa, da li će Đukanović biti osuđen ili ne,
bitno je da on bude provučen kroz medijsko i pravosudno blato i da
to traje što duže. A pravosuđe, naročito kada je zlonamerno i
nemoralno, ima bezbroj i materijalno-pravnih i procesnih mogućnosti
da postupak razvlači decenijama, o čemu govore i brojni primeri iz
Srbije.
Da li će ovaj plan fanatizovanog srpsko-četničkog bloka uspeti to ne
zavisi samo od lokalnih aktera u Crnoj Gori, već i od sposobnosti
demokratskih snaga u regionu i u Evropi da se odupru sadašnjoj
snažnoj ofanzivi ekstremne desnice i neofašizma i njihovom vulgarnom
istorijskom revizionizmu. |
