|
Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja
Biserko, za Avangardu govori o aktuelnim dešavanjima u regionu,
politici Vučića, ideji Otvorenog Balkana koja je za nju “nova
verzija 'srpskog sveta'“, evro-atlanskim integracijama, sigurnosti
na Balkanu, novom visokom predstavniku u BiH, potezima Milorada
Dodika za koga kaže da “dugi niz godina razgrađuje Bosnu i
Hercegovinu i najavljuje njen miran raspad. Što realno nije moguće.
Danas kada je njegova pozicija ozbiljno dovedena u pitanje, Dodik
dodatno radikalizuje retoriku i suštinski veoma svesno BiH gura u
konflikt. Zašto? Zato što lično nema drugog izlaza. Dodikova
politička karijera privodi se kraju… Dodikovo ponašanje je rizično i
niko u svetu više neće tolerisati scenario koji bi doveo do sukoba.
Čak ni Rusija.“
Promjene u regiji, prije svega takozvani Inckov zakon o zabrani
poricanja genocida u Srebrenici, zabrana revizionizma i veličanja
ratnih zločina, izazvale su tektonski poremećaj u “srpskom svetu“;
one su narušile status quo, što je stvorilo pretpostavke za
preispitivanje politike Zapada prema regionu.
Ovo je, u intervjuu za Avangardu, rekla predsjednica Helsinškog
odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko. Biserko kaže da je
Zapad dugo tolerisao zvanični Beograd, koji je posljednjim
pokušajima destabilizacija regiona – prije svega Bosne i Hercegovine
i Crne Gore – ipak “otišao predaleko“.
“Od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, Zapad
je prečesto žmurio na pojedine neprihvatljive poteze službenog
Beograda prema državama regiona, obrazlažući to nastojanjem da
Srbiju po svaku cenu zadrži na evropskom koloseku. Pokazalo se da je
takva politika neefikasna i da nije dovela do razrešenja dileme za
šta se Srbija opredelila, kojem civilizacijskom krugu pripada“,
objašnjava Biserko za Avangardu. “Aleksandar Vučić je takav stav
Zapada vešto koristio, nastavljajući da se oslanja na tzv. četiri
stuba spoljne politike Srbije. Međutim, situacija se u međuvremenu
značajno promenila.“
AVANGARDA: Što je uticalo na promjenu o kojoj govorite?
BISERKO: Dolazak nove administracije u Vašingtonu, koja se vraća na
prethodnu politiku dovršavanja “nezavršenog posla“ na Balkanu. U
globalnom geostrateškom nadmetanju koje dominira u međunarodnim
odnosima, Balkan se percipira kao zapadna sfera uticaja i, u tom
smislu, Zapad će nastaviti sa politikom stavljanja pod svoj kišobran
celog Balkana.
AVANGARDA: BiH i Crna Gora su, kažete, glavne mete destruktivne
politike zvaničnog Beograda. Šta se to zapravo kuva u BiH?
BISERKO: Milorad Dodik dugi niz godina razgrađuje BiH i najavljuje
njen miran raspad. Što realno nije moguće. Danas kada je njegova
pozicija ozbiljno dovedena u pitanje, Dodik dodatno radikalizuje
retoriku i suštinski veoma svesno BiH gura u konflikt.
AVANGARDA: Zašto?
BISERKO: Zato što lično nema drugog izlaza. Dodikova politička
karijera privodi se kraju…
AVANGARDA: Privodi se kraju?
BISERKO: Naravno. Cilj Inckovog zakona je da sa političke scene BiH
ukloni sve radikalne političare. Dodik je osporio imenovanje novog
visokog predstavnika, ali ipak pokazuje spremnost da se sa njime
sretne. Dodikovo ponašanje je rizično i niko u svetu više neće
tolerisati scenario koji bi doveo do sukoba. Čak ni Rusija.
AVANGARDA: Kakve mogu biti posledice odluke Skupštine entiteta RS da
poništi Inckov zakon?
BISERKO: Zaključci Skupštine RS pre svega su pokušaj Dodika da
postigne jedinstvo Srba po tom pitanju, kako bi na taj način osporio
ne samo zakon i legitimitet novog visokog predstavnika, nego i
sačuvao vlastitu poziciju. Međutim, takva odluka nije validna jer,
prema Dejtonskom sporazumu, poslednju reč ima visoki predstavnik.
Pritom, Inckov zakon nije nikakva samovolja, jer Incko ima podršku
SAD i EU, posebno Nemačke.
Novi visoki predstavnik Kristijan Šmit nasledio je situaciju koja će
mu na startu omogućiti da deluje konstruktivnije. Podsećam da Incko
godinama nije imao podršku za primenu Bonskih ovlašćenja; izgleda da
se situacija u tom smislu promenila. Tim pre što upravo Inckov zakon
najvaljuje radikalniju primenu Bonskih ovlasti.
Politički direktori Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira
(PIC), na sastanku 1. i 2. decembra 2020. godine, ponovili su da
“entiteti nemaju pravo na otcepljenje od BiH i da oni pravno postoje
samo na osnovu Ustava BiH“. Te su stvari jasne.
AVANGARDA: Je li jasno i to da, uprkos svemu, Dodik nastavlja da
srlja, da vuče rizične poteze i da ga u tome na neki način podstiče
zvanično Sarajevo?
BISERKO: Naravno da razvoj situacije u Bosni ide na ruku zvaničnom
Sarajevu, ali nisam sigurna da je ono danas doraslo da se adekvatno
nosi sa novonastalom situacijom. Tim pre što će ona zahtevati
drugačije ponašanje i svih lokalnih aktera, uključujući i aktuelne
bošnjačke političke elite.
AVANGARDA: Koliko Dodika u tom smislu podstiče Rusija?
BISERKO: Rusiji odgovara status quo i nekonsolidovani Balkan, jer
tako sprečava širenje evro-atlantskih integracija regiona. Međutim,
Rusija ipak neće stati iza Beograda, niti će ga gurati u ozbiljniji
konflikt, jer su prioriteti Moskve drugde: njeno najbliže okruženje.
Sviđalo se to Dodiku ili ne, budućnost Balkana prevashodno je u
rukama SAD, Velike Britanije i EU. Ukoliko Zapad bude koherentan i
dosledan, situacija na Balkanu značajno će se promeniti.
AVANGARDA: Nisam vas slučajno pitala o podršci Rusije. Jer, iako je
Savjet bezbjednosti UN-a odbacilo rezoluciju Rusije i Kine, u kojoj
su ove dvije zemlje tražile ukidanje Ureda visokog predstavnika u
Bosni i Hercegovini, ambasador Rusije u Sarajevu Kristijana Šmita
naziva “građaninom SR Njemačke“. Zašto se Moskva protivi dolasku
novog Visokog predstavnika?
BISERKO: Osporavanjem novog visokog predstavnika, Rusija želi
produžiti agoniju Balkana i osporiti njegov legitimitet. Kao što ste
i sami rekli, rusko-kineska rezolucija je odbačena i novi visoki
predstavnik već je preuzeo dužnost.
Savet za sprovođenje mira (PIC) sastoji se od 55 zemalja i
organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom
procesu – osiguravajući finansijska sredstva, dajući trupe u sastav
EUFOR-a ili idirektno sprovodeći operacije u Bosni i Hercegovini. U
PIC je takođe uključen jedan broj promatrača, koji se menja. Članice
Upravnog odbora su SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan,
Kanada, Njemačka, Rusija, Savet EU, Evropska komisija i Organizacija
islamske konferencije (OIC), koju predstavlja Turska.
Sredstva za finansiranje OHR, koja dodeljuje Savet za sprovođenje
mira (PIC), za 2020/2021 iznosi 5.327.627 eura; od toga, više od 80
procenata pokrivaju SAD (22%), EU (47.68%), Japan (10%), Velika
Britanija (6.695), dok Rusija učestvuje sa svega 1,2%. Ovo je jasna
ilustracija koliko Rusija realno može da dobaci i finansijski
potkrepi svoje angažovanje u BiH. Njena remetilačka uloga u ovolikoj
meri bila je moguća jer se Zapad, suočen sa vlastitim izazovima, bio
dezangažovao na Balkanu poslednjih deset godina. Čini se, a i nadam
se, da će se SAD i EU držati svojih najavljenih ciljeva na Balkanu.
AVANGARDA: To znači da će novi visoki predstavnik u BiH Kristijan
Šmit imati snage da smiri strasti u BiH?
BISERKO: S obzirom na široku podršku koju uživa, novi visoki
predstavnik ima sve pretpostavke da ozbiljno promeni realnost u BiH,
što ne znači da neće nailaziti na opstrukcije sa raznih strana.
Posebno Rusije i Srbije.
AVANGARDA: Šmit je rekao da se neće ponašati kao diplomata, nego kao
političar. Šta to znači?
BISERKO: Znači da će biti mnogo konkretniji i direktniji i da će
stvari nazivati pravim imenom; da će sankcionisati svaku
opstrukciju, što podrazumeva i korišćenje Bonskih ovlašćenja. A za
to već ima podršku.
Videli ste da se poslednjih nedelja dosta spekulisalo o tome da li
bi se Srbija umešala u eventualni sukob u BiH.
AVANGARDA: Mislite da bi se Srbija usudila?
BISERKO: S obzirom na novi politički kontekst, kao i odlučnost SAD i
EU da zajedno deluju na Balkanu, teško je zamisliti da bi se Srbija
usudila da uđe u takav sukob. Ne smemo zanemariti činjenicu da
Rusija naoružava Srbiju, kao i da je retorika zvaničnog Beograda
veoma ratoborna i uznemiravajuća. Ipak, eventualna odluka da ipak
uđe u takav sukob i Srbiji i RS bi donele sankcije.
AVANGARDA: Srbija se, kažete, naoružala. Mađutim, vlast je u
ozbiljnim problemima: predsjednik Vučić, njegova porodica, ministar
Aleksandar Vulin povezuju se sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka.
Koliko ova afera može uzdrmati zvanični Beograd?
BISERKO: Okidač za tu aferu došao je iz vana i ozbiljno je uzdrmao
aktuelnu vlast u Srbiji. Pitanje je koliko toga će još biti
obelodanjeno. Vučić nema veliki prostor za manevrisanje, ni način da
se odbrani, izuzev novog zaoštravanja i na unutrašnjoj i na
regionalnoj sceni. Bojim se da Srbija polako postaje Kolumbija, koja
će, ukoliko odbije da promeni politiku, permanentno ugrožavati
stabilnost suseda. Što je veoma zabrinjavajuće ne samo za Srbiju,
nego i za region. To bi se, kao i do sada, iskazivalo preko
“zaštite“ srpskog naroda u regionu. Međutim, treba imati u vidu i
činjenicu da će Amerika biti usredsređena pre svega na borbu protiv
korupcije i organizovanog kriminala. Otvaranje afere Belivuk
nagoveštaj je u kom pravcu se ide. Američke agencije prate tokove
novca na Balkanu i samo je pitanje trenutka kada će i kako početi da
ove probleme stavljaju na dnevni red.
AVANGARDA: To se može zaključiti i iz izjava ministra vojnog Nebojše
Stefanovića?
BISERKO: Predsednik Vučić ruši samog sebe, jer nije sposoban da
obuzda sopstvene apetite. Drugo, i njegovo najbliže i veoma
korumpirano okruženje veoma je ugroženo, pa nije nemoguće očekivati
“izdaje“, koje Vučića mogu skupo da ga koštaju.
Moskva Vučića, takođe, ima u šaci i od njega očekuje da održi status
quo u regionu. Istovremeno, Amerikanci imaju precizne podatke o
novčanim tokovima, što Vučića, kao i najveći deo njegovih najbližih
saradnika najviše ugrožava i kompromituje.
AVANGARDA: Znači li to da je Zapad definitivno digao ruke od
predsjednika Vučića?
BISERKO: Zapad je Vučića dugo podržavao, jer je od njega očekivao
saradnju, pre svega kad je reč o Kosovu. Potpisivanjem Briselskog
sporazuma, Vučić je stekao status “konstruktivnog političara“, koga
je Zapad za to dobro nagrađivao. Ipak, reč je bila samo o iluziji,
proizašloj iz nedovoljnog razumevanja Zapada da Srbija neće
žrtvovati svoj državni projekat radi članstva u EU, jer bi time
stavila tačku na vlastite velikodržavne aspiracije. Kada je postalo
jasno da Vučić, umesto ispunjavanja obećanja, samo manipuliše,
predsednik Srbije počeo je da gubi podršku Zapada. Naročito nakon
pobede predsednika Bajdena.
Razlog što je Vučić tako dugo uživao podršku Zapada leži i u tome
što u Srbiji nije bilo partnera na drugoj strani. Zapad ima
percepciju da je ta “druga strana“…
AVANGARDA: Opozicija?
BISERKO: Naravno. Zapad, dakle, shvata da je opozicija u mnogo čemu
radikalnija od Vučića. Otvaranjem afere Belivuk, Krušik i Jovanjica,
zapadna podrška Vučiću počela je da se topi.
U međuvremenu, u samoj Srbiji dnevno jača otpor aktuelnoj vlasti na
životnim pitanjima, pore ostalog i zbog bahatosti i arogancije
Vučićeve vlasti prema građanima.
AVANGARDA: Šta znači ideja “Otvoreni Balkan“? Zašto je ona
prihvatljiva Albaniji i Sjevernoj Makedoniji?
BISERKO: Ta ideja nije konkretizovana niti do kraja domišljena i
služi kao pokriće Vučiću, koji se očito nalazi u nezavidnoj
situaciji. Kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji, te dve
države će, čim dobiju signal Brisela za početak otvaranja procesa
pregovora za članstvo u EU, izgubiti interesovanje za pomenutu
inicijativu.
Nemačka ne podržava ideju “Otvoreni Balkan“.
AVANGARDA: Zašto?
BISERKO: Zato što je pokrenuta bez konsultacija sa Berlinom i
Briselom, ali i zbog toga što Nemačka regionalnu saradnju podržava u
okviru Berlinskog procesa.
AVANGARDA: Crna Gora, Kosovo i BiH takođe ne podržavaju tu ideju.
BISERKO: Tri države koje ste spomenuli svesne su da je “Otvoreni
Balkan“ nova verzija “srpskog sveta“, što suštinski najviše pogoduje
Srbiji, koja bi time zaokružila ekonomski prostor. S obzirom na to
da je Srbija pojedinačno najveća zemlja Zapadnog Balkana, skoro veća
od svih zajedno, ta inicijativa je u prevashodno u srpskom interesu.
Međutim, kako ona nije razrađena, a nema ni podršku Nemačke, sve
ostaje samo na nivou ideje.
AVANGARDA: Jeste li iznenađeni odlukom Amerike da prihvati Sjeverni
tok 2? Šta je na to uticalo?
BISERKO: Donald Tramp i njegova politika “America First“ značajno je
narušila odnose sa EU, ali pre svega poverenje koja je bilo ključno
za taj višedecenijski savez. Tramp je u suštini samo kristalizirao
odnose sa svima, pa i sa EU i NATO. To je bio podstrek da se sva
savezništva preispitaju i ponovo formulišu u novim međunarodnim
okolnostima. Predsednik Bajden, koji ima ogromno međunarodno
iskustvo, odmah je najavio revitalizaciju transatlantskog
savezništva, uključujući NATO i EU, kao kamen temeljac kolektivne
bezbednosti i zajedničkih demokratskih vrednosti. Evropa je bila
prva destinacija koju je predsednik Bajden posetio.
Američki predsednik je sa Angelom Merkel definisao šest zajedničkih
prioriteta, poput Avganistana, Kine, Irana, Rusije i Ukrajine, ali i
Zapadnog Balkana, gde je prvi prioritet rešavanje postojećih
problema i postizanje sporazuma između Kosova i Srbije.
Odnosi između ovih zemalja više nikada neće biti isti.
AVANGARDA: Zašto neće biti isti?
BISERKO: Zato što je reč o različitim interesima, ali i o drugim
pitanjima. Odnosi Rusije i Nemačke, na primer, imaju posebnu logiku,
pa ne iznenađuje to što je Bajden prihvatio Severni tok 2, uz
napomenu da bi sankcije naštetile odnosima sa evropskim saveznicima,
kao i da je takva odluka u nacionalnom interesu SAD.
Amerika se na Balkanu percipira kao ključni akter, što je i bila,
pre svega kada je reč o miru i bezbednosti. U tom smislu je,
itekako, važan njen povratak na Balkan, ne samo kao podrška EU, sa
kojom se bitno razlikuje u metodologiji: EU postavlja određene
uslove kao pripremu za članstvo, što je mnogo zahtevnije;
istovremeno, SAD su u svom delovanju robusnije, ali to je jedini
jezik koji lokalni lideri razumeju.
AVANGARDA: Kakva je u tom slučaju perspektiva projekta “srpski
svet“? Dopisnik Komersanta sa Balkana, novinar Genadij Sisojev, u
intervjuu Avangardi kaže da “pokušaj kopiranja politike Rusije u
postsovjetskom prostoru može biti koban i za Vučića i za Srbiju“.
BISERKO: “Srpski svet“ je i dalje dominantna politika srpskih elita.
Vučićev režim do kraja je ogolio suštinu tog projekta, njegove
aktere i destruktivni potencijal kako za region, tako i za samu
Srbiju. S obzirom na to da su na horizontu nove zapadne politike za
Balkan, Srbija će, ukoliko ne bude bila spremna da se odrekne
projekta “srpski svet“, ponovo završiti u izolaciji. |
