|
Srbija je 27. februara 1997. ostala bez Miladina Životića,
univerzitetskog profesora filozofije, čoveka koji se u dotad
najstrašnijem vremenu odlučio za društveni angažman, da govori u ime
razuma, protiv rata i stradanja zbog suludih ratnih ciljeva. Bilo je
to vreme patnji nevinih, izazov za ljude poput Miladina Životića, za
one spremne da se nesebično posvete borbi za društvo u kojem će
razum imati šansu.
Ustao je u vreme kada se zbog izgovorene reči rizikovalo; ustao i
podigao glas, jer nije želeo, a ni mogao da ćuti, dok stradaju ljudi
koje uništava nacionalistička hidra čija je glava u susedstvu.
Miladin Životić jedan je od osnivača Beogradskog kruga koji su
činili misleći i hrabri ljudi, okupljeni te 1992. u nameri da govore
protiv rata i sveopšteg beznađa. Posebno je podržavao ljude iz
Sarajeva, Tuzle i Mostara: “Sudbina Sarajeva je i naša sudbina. Ako
zlikovcii krvoloci uđu u Sarajevo kao ratni pobednici, oni će
stvorriti društvo u kojem će svi, pa i mi ovde, biti poslušni
robovi. Zato tražimo od UNPROFOR - a UNHCR-a i međunarodne zajednice
da deblokiraju Sarajevo. Time ćemo biti oslobođeni i Sarajlije i
mi”, izgovorio je na početku humanitarne akcije “Sarajevo, ljubavi
moja” u Studentskom kulturnom centru).
Znao je: “Direktnu odgovornost za rat snosi režim koji je iz
plodotvornih osnovica tradicije za oslonac uzeo samo mitove,
instrumentalizujući ih do samouništenja”. Poručivao: “Ovaj rat nije
izazvan izlivima spontane, trajne mržnje među našim narodima. niti u
njemu ima elemenata bilo kakvog društvenog nasleđa. Rat je izazvan u
okvirima određenih političkih struktura i u simbiozi određenih
političara i intelektualaca”.
Bio je beskompromisni optimista i čovek koji veruje u pobedu,
spreman na žrtvu u borbi protiv Zla.
Filozof Božidar Jakšić koji je bio dugogodišnji Životićev prijatelj,
rekao je: "To je jedan od retkih ljudi u Srbiji koji je u svom
antiratnom angažmanu, zapravo, presvisnuo. To što je radio, čini
čast i Beogradu i Srbiji. Naravno da je u ovim uslovima njegovo ime,
kao i imena nekih drugih ljudi potisnuto iz sećanja. Ali, u svakom
slučaju, istorija kulture ove zemlje će njegovo ime morati da
neguje".
Radomir Konstantinović, predsednik Beogradskog kruga, rekao je za
Radio Slobodna Evropa: "Živeo je kao u vatri, kao u nekoj groznici.
Svi smo živeli od tog njegovog zanosa. Hranili smo se tim zanosom.
Opijali se njime. Divili smo se Životiću. Ja mu se i sad divim."
Miladin Životić bio je jedan od putnika nezaboravnog autobusa koji
je u jeku rata dovezao grupu posvećenih antiratnih aktivista do
Sarajeva. Uoči polaska kazaće novinarki Branki Mihajlović: "U
Sarajevu se rešava sudbinsko pitanje našeg prostora, može li se
živeti zajedno. Vi znate dobro da četiri godine mi u Beogradu, već
umorni, ponavljamo da ako zajedničkog života nema, života na ovim
prostorima ne može da bude i neće ga biti.”
Danas, četvrt veka nakon smrti, Miladina Životića sećaju se
prijateljii poštovaoci. Seća ga se Druga Srbija, ona koja se, po
neformalnoj definiciji Radomira Konstantinovića, “ne miri sa
zločinom”. |
