|
Za pohvalu je namera Danasa da povremeno prenosi tekstove iz medija
susednih država jer je to jedan od vidova boljeg uzajamnog
poznavanja i razumevanja. Uostalom, savremeni društveni tokovi su
sve više univerzalnog karaktera i gotovo podjednako zahvataju sve
države, naročito susedne, pa je veoma važno znati kako se one sa
njima nose.
Međutim, da bi prenošenje tih razmišljanja opravdalo svoju svrhu
neophodno je da budu ispunjena dva uslova. Prvo, ne bi se smelo
dogoditi da se koristi samo jedan izvor jer je svako od susednih
društava pluralističko i treba čuti i drugu stranu, naročito onda
kada je društvo oštro podeljeno u dva tabora. Drugo, tekstovi koji
se prenose morali bi biti ono najbolje što susedne sredine
produkuju, a ne tabloidna piskaranja kakvih u Srbiji ima previše.
Ni jedan od ova dva uslova ne ispunjava tekst Željka Ivanovića
„Dritane, pederu, zaustavi taj BIRN“ preuzet iz podgoričkih Vijesti
čiji medijski konglomerat ima u Crnoj Gori istu ulogu i profil kakve
ima imperija Pinka u Srbiji. Taj „koncern“, kako ga u Crnoj Gori
nazivaju, predstavlja onu treću komponentu prosrpskog bloka (pored
Srpske pravoslavne crkve i desničarskih partija koje su „pobedile“
na izborima 30.08.2020) koji je u oštrom sukobu sa crnogorskim
blokom. Dakle, ovaj tekst nije objektivna i nepristrasna analiza
jednog političkog događaja (slučaj BIRN), već gledište jedne od
sukobljenih strana upereno protiv druge strane, što će reći
ideološko-propagandni sastav.
Zbog čega se Danas odlučio da prenese stav jedne strane, i to baš
one koja je u neraskidivim odnosima sa onim snagama u Srbiji iz
čijeg miljea Danasu stižu pretnje o likvidaciji svih članova
redakcije – to je zaista zanimljivo pitanje. O slučaju BIRN pisali
su, na primer, i takvi autoriteti (koji nemaju veze sa DPS-om i
Đukanovićem) kao što su profesor Milenko Perović, predsednik
Crnogorskog PEN centra, ili Miodrag Živković, jedan od lidera
Građanskog pokreta 21. Maj i bivši predsednik Liberalnog saveza Crne
Gore. Zašto tekstovi ovih uglednih intelektualaca nisu našli mesto u
Danasu – eto još jednog pitanja bez odgovora.
Još gore stoji stvar sa drugim uslovom. Tekst Ivanovića je tipično
tabloidno štivo u kome se na bazi poluistina, pseudo-događaja i
fejkova (o Džavidu Nimaniju koji je zavapio zaustavite taj Rojters,
sa sve „s“ na kraju) konstruišu gromopucatelne skandal-teorije o
mračnim zaverama i kolektivnim pogibijama. Tako on, od beznačajne
činjenice da je neko na građanskom i antifašističkom (a Ivanovića
antifašizam baš žestoko nervira) protestnom skupu u Podgorici
uzviknuo „Dritane, pederu“, izvlači dramatičan zaključak o tome
kakvu zlu sudbinu LGBT zajednici u Crnoj Gori sprema crnogorski
blok. I to čini uprkos notornoj istini da najbliži politički
saveznik njegovih Vijesti – Srpska pravoslavna crkva – ne može očima
da vidi LGBT zajednicu. Uostalom, taj uzvik smo patentirali mi ovde
u Srbiji kada je neki navijač na stadionu skandirao „Vučiću pederu“.
Niko ozbiljan se time nije bavio, ni Vučić ni LGBT zajednica, i niko
nije iz tog individualnog čina izvlačio tragične zaključke. Ali
Ivanoviću je to potrebno da bi prikrio jednu banalnu činjenicu: da
je „njihova Jela“ (Jela Jovanović, J.J.) podmetnula BIRN-u sopstveno
viđenje političkog ekstremizma u Crnoj Gori ubrojivši tu one
građanske aktiviste, uglavnom socijal-demokratske orijentacije, koji
kritikuju nepodopštine aktuelne i prethodne vlade. Njena analiza je
taman toliko objektivna kao kada bi u Srbiji jedna druga J.J.
(Jovana Jeremić sa Pinka) pravila analizu političkog ekstremizma u
Srbiji, u kom slučaju bi se Danas našao na vrhu te liste, uprkos
njegovim povremenim ustupcima srpskom kleronacionalizmu i Željku
Ivanoviću.
Ali, Ivanović se ne zaustavlja na onome što je bilo već počinje da
se bavi sopstvenim fantazmagorijama u koje drsko i nevaspitano
uvlači ljude i institucije čija bi imena morao da izgovara u
stojećem stavu – Latinke, Mesića, Crnogorskog PEN centra, Helsinškog
odbora za ljudska prava, Tamare. Tako nešto i ne čudi jer su drskost
i nevaspitanje bili osnovni kadrovski kriterij kod sastavljanja
njihove vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je briljirala Vesna
Bratić, osoba koja je u crno zavila crnogorsku prosvetu, koja je za
sebe ponosno govorila „žensko a četnik“ a za Crnogorce da ne postoje
i da su to samo „Milogorci“, da bi na kraju, u stanju potpune
maloumnosti, za najvećeg intelektualca na ovim prostorima Latinku
Perović rekla „Kad će više ta baba...“.
Ivanović dobro zna, prateći ono što se zbiva u Srbiji, da je
viktimizam ključni element srpskog kleronacionalizma. Nema dana da
se ne lansiraju priče o zaverama protiv srpskog naroda, o strašnim
pretnjama i pritiscima i o podmuklim atentatima koje pripremaju
takvi moćnici kakvi su Danas, NUNS, Šolak, ili onaj što mu se ime
nalazi na grafitima („Čanka pod nož“). Tu paničnu atmosferu Ivanović
sada prenosi i u Crnu Goru predviđajući crne dane za sebe, Jelu,
Dritana, Vijesti. A da bi pojačao tu epsku dramu on pribegava
falsifikatu i krađi identiteta kakvi nisu viđeni čak ni u tabloidnom
novinarstvu. On svoju družinu moći i vlasti, koja je zarobila sve
institucije u Crnoj Gori osim institucije predsednika republike, a i
njega drži u stalnom opsadnom stanju, koja je celu državnu službu
počistila od Crnogoraca i onih koji nisu za svetosavlje, koja
proganja svakoga ko joj je iole sumnjiv, upoređuje sa nemačkim
pastorom Nimelerom koga su proganjali nacisti. Umesto da se porede
sa progoniteljima oni se bestidno upoređuju sa progonjenim!
Očigledno je – ove ljude je strah. Oni su se prepali od toga što je
neko uzviknuo „Dritane pederu“, prepali su se od ploče u Morinju na
mestu konc-logora, prepali su se od izbora u malenom Šavniku gde već
šesti put cepaju izborni materijal ne bi li sprečili pobedu
crnogorskog bloka.
Ali, šta je uzrok ovog paničnog straha kod ljudi koji komanduju
Crnom Gorom, koji u svojim rukama drže sve aparate sile i prisile, i
vojsku i policiju, i medije i finansije, i državnu upravu i javne
institucije, bukvalno sve od čega zavisi život? Šta je to što ih
nagoni da se prepadnu jednog uzvika i jedne ploče i da ubeđuju narod
da će posle njih nastati propast sveta, kako to prognozira Željko
Ivanović?
Uzroke ovoga straha niko nije objasnio bolje nego veliki evropski
istoričar i sociolog Guljelmo Ferero. Jedno njegovo pisamce,
objavljeno u nekim američkim novinama, toliko je uznemirilo
svemoćnog Musolinija da je odmah stavio u stanje uzbune celu
prefekturu u Firenci kako bi nadzirala opasnog profesora. Ferero je
tada shvatio da se tu radi o strahu nelegitimne vlasti, o strahu
onih koji znaju da su na vlast došli uzurpacijom, prevarom i
nasiljem, marševima i litijama, prljavim hibridnim ratom.
Uzurpatorska vlast, kaže Ferero, vlada strahom i živi u strahu od
naroda. Zato je dovoljno jedno pisamce, spomen ploča ili jedan uzvik
pa da ona doživi napade panike i preduzme sve mere ne bi li se
zaštitila od naroda koji nema ništa drugo osim svog glasa. Strah
nelegitimne vlasti, a Dritanova vlada ima podršku samo 2,8 odsto
građana u Crnoj Gori, i saznanje da će ona morati da siđe sa javne
scene, suština je ovog pamfleta prenetog iz tabloida Vijesti.
Aleksandar Sekulović
saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava i potpredsednik Saveza
antifašista Srbije |
