|
Danas nas je napustila Latinka Perović, dugogodišnja saradnica
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, jedna od vodećih lidera
srpskog „proljeća“, prvorazredni historiograf - autorica niza dela i
tekstova u kojima je, preciznije od većine savremenika, sagledavala
prošlost i sadašnjost Srbije, cenjena prijateljica.
Nakon pada srpske demokratske, liberalne elite, Latinka je uronila u
srpsku prošlost, posebno srpsku historiju 19. veka. Latinka je i, u
svojim delima i u svojim javnim nastupima, upozoravala na potrebu
istraživanja i razumevanja prve i druge Jugoslavije i na to da je to
razdoblje historijski završeno. Za nju je to bilo “vrlo važno, zbog
sigurnosti drugih i zbog nas, definitivno se razići s projektom koji
je vodio u katastrofu, u zločin”, za koje je “odgovornost Srbije
bila primarna”. To se još uvek nije dogodilo i to je nešto što
održava tenziju i unutar našeg naroda, a mislim da je to nešto što
stvara oprez i kod svih u susedstvu.
Na žalost, malo ko je imao sluha za njene analize, uvide i pouke
koje srpska prošlost nosi za sadašnjost i budućnost.
Latinkin izuzetno akribično i beskompromisno, ma kako bolno,
iščitavanje prošlosti vodilo je, uvek i iznova, upozoravanju da
srpske elite nisu spremne i neće prihvatiti liberalne demokratske
vrednosti sve dok ideologija „srpskog sveta“ ne bude poražena.
Latinka je detektovala i denuncirala srpski nacionalizam u svim
njegovim vremenima i formama i o tome ispisala hiljade stranica.
Njen odlazak ostavlja golemu prazninu na srpskoj političkoj i
znanstvenoj sceni. Ali, njezin život, politička vertikala i njena
ostavština ostaje dragoceni izvor i inspiracija za sve, ne samo
buduće političare i istoričare, nego i za sve one koji žele da ovom
društvu otvore perspektivu moderne demokratske države.
Latinka Perović je retka pojava na srpskoj političkoj i akademskoj
sceni. Dosledna, hrabra, lucidna i, iznad svega, spremna da žrtvuje
sve za svoja demokratska, politička, naučna i ljudska ubeđenja.
Slava joj. |
