|
Jugoslaviju sam videla kao veliku mogućnost, i za srpski narod i za
druge narode, kao jednu sjajnu ideju, liberalnu ideju u osnovi.
Mislim da je to razdoblje završeno, istorijski završeno i vrlo je
bitno definisati osnove na kojima ćete sarađivati na tom prostoru.
Za mene je vrlo važno, ne samo zbog sigurnosti drugih nego i zbog
nas, definitivno se razići sa projektom koji je vodio u katastrofu,
u zločin. To se još uvek nije dogodilo I to je nešto što održava
tenziju i unutar našeg naroda, a mislim da je to nešto što stvara
oprez i kod svih u susedstvu.
Latinka je i, u svojim delima i u svojim javnim nastupima,
upozoravala na potrebu istraživanja I razumevanja prve I druge
Jugoslavije i na to da je to razdoblje historijski završeno. Za nju
je bilo “za vrlo važno, zbog sigurnosti drugih i zbog nas,
definitivno se razići s projektom koji je vodio u katastrofu, u
zločin”, za koje je “odgovornost Srbije bila primarna”.
Ozdravljenje je nemoguće bez tog bilansa! Prvo, mislim da je stvarno
važno, najpre, razumeti prvu i drugu Jugoslaviju, a mi smo tek na
početku istraživanja tih slojeva. Drugo, mislim na ono što i Vi i ja
koje se bavimo prošlošću, dobro znamo, rat ima svoju hronologiju,
ima svoj tok, mi ne možemo reći – to je počelo odjedanput, svi su
počeli zajedno, svi su činili zločine... Ja smatram da je naša
odgovornost bila stvarno primarna, mi smo mogli da tražimo nekakve
mogućnosti pre nego što smo se odlučili na krajnja rešenja uvereni
da će sila biti na našoj strani.
„Mi se još uvek nismo pomirili sa novom realnošću“, ponavljala je, „
meni se još uvek čini da ona podleže nekakvoj istorijskoj reviziji i
mislim da „i to održava Srbiju u stanju inertnosti, ali je održava i
u jednom, vrlo fluidnom moralnom i političkom stanju koje joj ne
dopušta da se koncentriše na razvoj“ i da nadje perspektivu. Kad
govorim o tom bilansu, ja mislim da je on katastrofalan po srpski
narod. Jer, vi ste u ime jedinstva, u ime ideje da svi Srbi moraju
živeti u jednoj državi, došli do situacije da je srpski korpus
izmešten iz svojih istorijskih prostora, da je doveden u sukob sa
narodima s kojima je delio teritoriju, da je doživeo egzodus, da u
zemlji koja je prošla rat, koja je devastirana, nije našao nikakvu
perspektivu.
Ako politiku ne shvatite samo kao praktikovanje vlasti i kao
ostvarenje fiksiranih ideoloških ciljeva, ona jeste na neki način i
nauka. I možda nisu uvek potrebna pozitivna znanja za nju, ali su
potrebni neki darovi. Predviđanje je jako vezano za poznavanje
vremena i ja mislim da svaki provincijalizam, u šta spada i
nacionalizam, zatvara perspektivu, onemogućava da razumete svet i da
činite korake u saglasnosti sa vremenom.
Postoji neki udaljeni cilj, neka imaginacija kojoj se mora ići, neka
država, mistifi kacija u stvari, kojoj treba sve da bude žrtvovano.
I neka stane razvoj, neka prestane disanje dok tu državu ne
ostvarite! To su ideologije koje su u sukobu i sa modernim svetom i
sa nekom perspektivom, a čini mi se da smo mi intelektualno ispod
nivoa da te stvari i defi nišemo, i proučimo, i da se kritički prema
njima odredimo. Ja mislim da mi patimo i od nepreciznih pojmova,
pravo da Vam kažem, to je veliki problem i za naš način mišljenja,
to je pitanje političke zrelosti da možete da predvidite posledice
onoga šta poduzimate, to je, brate, osnovna stvar u politici. A
toga, na žalost, nema! |
