|
Odavno je poznato da je Dritan Abazović osoba neopterećena moralnim
obzirima, bolesno ambiciozna i veoma sujetna, ali je uprkos tome
izgledalo neverovatno da će on, kao predsednik vlade jedne evropske
države, makar i u tehničkom mandatu, pokazati toliki stepen
neuračunljivosti kao što to čini poslednjih meseci.
Njemu je bilo jasno da njegova partija, na nedavno održanim
izborima, ne može postati najjača politička snaga u parlamentu, ali
je računao sa time da će ona i dalje igrati onu komotnu ulogu
„jezička na vagi“ koju je igrala u prethodnom periodu. Uslov za tako
nešto bio je da Pokret Evropa sad (PES) ne osvoji toliki broj
mandata koji bi mu omogućio formiranje vlade bez Abazovićeve URE. U
tom cilju Abazović je, kao svaki reketaš, iz fijoke izvukao
dokumenta o vezama lidera PES-a Spajića sa Korejancem Do Kvonom
„kraljem kriptovaluta“, a nastala afera je značajno štetila imidžu
PES-a. Razljućeni Spajić je odmah posle izbora izjavio da u vladi
neće biti URE što je Abazovića, kome je Vučić prognozirao novi
mandat, žestoko pogodilo.
Istovremeno sa ovim iz Evrope su počele da stižu poruke o nužnom
proevropskom profilu nove vlade, što su neki protumačili kao najavu
koalicije PES-DPS, iako tako nešto nije bilo realno. Svejedno,
Abazovića je uhvatila takva panika da je odmah započeo opsežnu
akciju progona DPS-a, ne bi li se umilio Spajiću. Naravno, čovek u
panici pravi svakojake greške, pa je tako Abazović najpre
konstruisao providnu i glupu „SKY aferu“ po kojoj je neki kriminalac
svakoga meseca davao Đukanoviću ni manje ni više nego 300.000 evra.
U tu budalaštinu nisu poverovali čak ni ljuti Đukanovićevi
protivnici i ona je u Crnoj Gori brzo pala u zaborav. Ali, Abazović
je ostvario cilj: vest o trista hiljada evra doživela je veliku
medijsku promociju u Crnoj Gori i regionu, nažalost čak i u nekim
ozbiljnim medijima.
Sledeći korak bila je racija specijalne policije u hotelu Podgorica
i u zgradi kompanije BEMAX koja je navodno bliska DPS-u. Iako je to
bila akcija, koja se po brutalnosti može uporediti sa racijama
Removih Zaštitnih odreda (Sturmabteilungen), u tim objektima nije
pronađeno ništa relevantno. Ali, cilj je ponovo postignut i dato je
puno podstreka tabloidima, na čelu sa podgoričkim
Informerom–tabloidom Vijesti, za beskonačnu kampanju protiv DPS.
Opisane akcije bile su samo priprema terena da bi se učinilo ono što
bi Abazovića preporučilo za ministra unutrašnjih poslova, ili bar
ministra vanjskih poslova u Spajićevoj vladi. Uz standardnu medijsku
buku uhapšen je Veselin Veljović, bivši direktor policije a
poslednjih godina savetnik za bezbednost kod Mila Đukanovića.
Uhapšen je pod teškim optužbama za kriminal i korupciju koje se
zasnivaju na navodnoj komunikaciji sa nekim osumnjičenim, koga je on
inače godinama jurio. Brutalno su pretreseni svi objekti u
vlasništvu Veljovića da bi se pronašao arsenal teškog naoružanja za
ubistvo Abazovića, ali su na kraju zaplenjene samo tri umetničke
slike koje je Veljović dobio kao venčani poklon. Uprkos tome njemu
je određen pritvor od 30 dana iako nikakvog pravnog razloga za to
nije bilo. Naravno, taj pritvor će se, kao u slučaju bivšeg tužioca
Saše Čađenovića, uhapšenog prošle godine, produžavati u nedogled dok
se ne izvrše sve pripreme za jedno falš suđenje. A glavni razlog
hapšenja i Veljovića i Čađenovića je taj što su oni otkrili pripreme
za državni udar 2016. godine i za ubistvo Mila Đukanovića i što su
krivično gonili dvojicu organizatora te zavere, Vučićeve prijatelje
Andriju Mandića i Milana Kneževića.
Problem sa manipulantskim karakterom je u tome što on deluje po
principu nekog perpetum mobile gde svaka manipulacija, da bi se
opravdala, traži novu, još veću manipulaciju, ili, kao u Srbiji,
svaka afera traži da bude zatrpana novom aferom. Abazović je na
političku scenu stupio kao jedan od protagonista priče o kriminalu i
korupciji, iza koje se krila opsesivna mržnja zbog odvajanja Crne
Gore od Srbije, i sada besomučno čini sve samo da bi tu priču
opravdao. Nakon što je stavio pod apsolutnu kontrolu i policiju i
medije, i sudstvo i tužilaštvo, on neometano žari i pali, hapsi sve
redom, beskonačno drži ljude u pritvoru da bi se njegovi tabloidi
naslađivali, progoni ono malo nezavisnih institucija i radi sve što
mu se prohte. To ga tera da ide napred i da gazi i pravne i moralne
norme. Hapšenje Veljovića jeste obradovalo i Spajića i sve
komponente ultra-desnog „srpskog sveta“, ali nije izvesno da li će
Spajić zbog toga zaboraviti na aferu sa Do Kvonom. Zato Abazović
mora da donese krunski dokaz svoga pokajanja i lojalnosti ne bi li
bio pripušten u novu vladu. Taj krunski dokaz bilo bi hapšenje samog
Đukanovića, što je Abazovićeva životna ambicija čije je ostvarenje
već pripremio svim prethodnim akcijama i sada samo čeka pravi
trenutak za taj spektakularni čin. Nakon toga bi srpska omladina iz
klerofašističkog korpusa na rukama nosila Abazovića, kao što je to
zapovedio Matija Bećković, a vrata nove vlade bila bi mu širom
otvorena.
Aleksandar Sekulović |
