|
U Deklaraciji, usvojenoj na samitu EU – Zapadni Balkan, piše da je
zajednički nastup sa EU „jasan znak strateške orijentacije partnera,
pogotovo sada, u svetlu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i
drugih bezbednosnih izazova“.
Lideri EU pohvaljuju one partnere sa Zapadnog Balkana „koji već
pokazuju stratešku opredeljenost potpunim usklađivanjem sa“
zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i podstiču „one
partnere koji to još nisu učinili da se i oni usklade“.
Od Beograda i Prištine se očekuje konstruktivan angažman u dobroj
veri i u duhu kompromisa radi postizanja brzog napretka u
normalizaciji odnosa, što je od ključnog značaja za bezbednost i
stabilnost celog regiona i da se osigura da strane mogu da napreduju
na svom evropskom putu, navodi se u Deklaraciji.
„Apelujemo na strane da bez daljih odlaganja ili preduslova potpuno
sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Implementacioni
aneks, kao i sve ranije sporazume. Takođe očekujemo da strane
nastave da ulažu kontinuirane napore na smanjenju napetosti shodno
zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih
delovanja koja bi mogla da dovedu do daljih napetosti i nasilja, kao
i od retorike koja ne pogoduje normalizaciji odnosa“, piše u
dokumentu.
Tekst Deklaracije iz Brisela koji je objavljen na sajtu EU,
prenosimo u celosti:
Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, uz
konsultacije sa liderima Zapadnog Balkana, i u prisustvu regionalnih
i internacionalnih zainteresovanih strana, danas zaključujemo
sledeće:
1. Zbog sve komplikovanijeg geostrateškog okruženja, kojim dominira
agresorski rat Rusije protiv Ukrajine i koje je ozbiljno obeleženo
krizom na Bliskom istoku, evropska i globalna bezbednost su i dalje
u opasnosti. To okruženje demonstrira značaj jedinstva i svrhe
unutar evropske porodice i strateškog partnerstva između EU i
regiona Zapadnog Balkana kojima se uspostavljaju još bliže veze i
dublja saradnja sa EU na osnovu zajedničkih principa i vrednosti.
2. Podsećajući na Solunsku agendu, kao i na deklaracije iz Sofije,
Zagreba, Brda i Tirane, EU ponovo potvrđuje potpunu i nedvosmislenu
opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj
uniji i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu
verodostojnih reformi partnera, korektnog i rigoroznog uslovljavanja
i principa sopstvenih zasluga, što nam je u uzajamnom interesu. Ona
pozdravlja napredak koji su napravili partneri sa Zapadnog Balkana
na putu ka EU od Samita EU – Zapadni Balkan u Tirani. Budućnost
Zapadnog Balkana jeste u našoj Uniji.
3. EU pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju
centralne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu
u skladu sa internacionalnim pravom. EU takođe pozdravlja ponovo
izrečenu opredeljenost partnera sa Zapadnog Balkana za preimućstvo
demokratije, temeljna prava i vrednosti i vladavinu prava. U skladu
sa Deklaracijom iz Tirane iz decembra 2022. godine, EU ističe
potrebu za trajnim i nepovratnim uspesima reformi u oblasti
vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, privrede i
reforme javne administracije. EU naglašava potrebu za trajnim
naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala,
povećanoj podršci za dobru upravu, ljudska prava, rodnu
ravnopravnost i prava manjina. Kredibilitet te opredeljenosti zavisi
o smislenom sprovođenju neophodnih reformi i o solidnim rezultatima
na bazi jasne i konzistentne javne komunikacije u interesu njihovih
naroda. Ojačano civilno društvo te nezavisni i pluralistični mediji
sa punim poštovanjem slobode izražavanja, su ključne komponente bilo
kojeg demokratskog sistema.
4. Zajednički nastup sa EU je jasan znak strateške orijentacije
partnera, pogotovo sada, u svetlu ruskog agresorskog rata protiv
Ukrajine i drugih bezbednosnih izazova. EU će nastaviti da investira
u multilateralizam i sarađivaće sa partnerima u odbrani i podršci
internacionalnom redu koji se zasniva na pravilima. Zajednička
vizija budućnosti podrazumeva deljene vrednosti i obostrane
odgovornosti. Kako produbljujemo našu saradnju sa partnerima, tako
ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i trajan napredak ka punom
prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU
(ZSBP), uključujući u pogledu restriktivnih mera EU i da deluju
prema njoj. Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji već
pokazuju stratešku opredeljenost svojim potpunim usklađivanjem sa
ZSBP i podstičemo one partnere koji to još nisu učinili da se i oni
usklade. Naglašavamo značaj poboljšanog sprovođenja restriktivnih
mera i sprečavanje njihovog zaobilaženja.
5. EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor,
trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebali da učine
što vidljivijim izvanredan volumen i raspon te podrške i da ju
odraze u svojim javnim debatama i komunikaciji da bi građani mogli
da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU. Partneri bi takođe
trebali da jasno komunikuju o svojoj opredeljenosti za vrednosti EU
i nužne reforme.
6. EU ističe potrebu da se partneri sa Zapadnog Balkana opredele za
inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa,
uključujući i sa državama članicama EU. Sprovođenje bilateralnih
sporazuma u dobroj veri i sa konkretnim rezultatima ostaje značajno,
uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu,
dobrosusedskim odnosima i saradnji sa Bugarskom. Još su neophodni
dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne
stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih,
inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne
sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti,
kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u
skladu sa internacionalnim pravom i ustanovljenim principima,
uključujući i sa Sporazumom o pitanjima sukcesije. EU takođe apeluje
na partnere da garantišu prava pripadnika manjina i jednak tretman
za njih.
7. Nastavljamo da u potpunosti podržavamo napore visokog
predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i
Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Od te dve
strane očekujemo konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu
kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji njihovih
odnosa, što je od ključnog značaja za bezbednost i stabilnost celog
regiona i da se osigura da strane mogu da napreduju na svom
evropskom putu. Apelujemo na strane da bez daljih odlaganja ili
preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji i
njegov Implementacioni aneks, kao i sve ranije sporazume. Takođe
očekujemo da strane nastave da ulažu kontinuirane napore na
smanjenju napetosti shodno zahtevima EU i da se uzdrže od
jednostranih i nekoordinisanih delovanja koja bi mogla da dovedu do
daljih napetosti i nasilja, kao i od retorike koja ne pogoduje
normalizaciji odnosa.
8. Pozdravljamo uspješne sastanke Evropske političke zajednice koji
su održani 6. oktobra 2022. godine u Pragu, 1. juna 2023. godine u
Kišinjevu i 5. oktobra 2023. godine u Granadi. Sastanci su
obezbedili platformu za političku koordinaciju i i dali su prilike
za duboke razmene mišljenja o gorućim pitanjima koja se tiču celog
kontinenta.
Zbližavanje partnera sa EU i napredovanje u postepenoj integraciji
9. EU ima cilj da približi Zapadni Balkan sebi, pripremajući teren
za pristupanje i donoseći konkretne koristi građanima Zapadnog
Balkana već i tokom procesa proširenja. Za tu svrhu EU namerava da
istraži dodatne mere usmerene na daljni napredak postepene
integracije. EU ističe značaj celovitog iskorištavanja potencijala
postojećih pravnih instrumenata. Nadovezujući se na revidiranu
metodologiju, EU podseća na poziv Evropskog saveta da se još
unapredi postepena integracija regiona već tokom samog procesa
proširenja, i to na reverzibilan način koji je zasnovan na
zaslugama.
10. U tom kontekstu je cilj nedavne Komunikacije Komisije o novom
Planu rasta za Zapadni Balkan da ubrza socioekonomsku konvergenciju
između Zapadnog Balkana i EU te se u njoj podstiče region da ubrza
reforme povezane sa EU i da napreduje u regionalnoj ekonomskoj
integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, bazirano na
pravilima i standardima EU.
11. EU je spremna da razmotri predloge iznete u Planu rasta za
jačanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. EU primećuje
da su podneseni predlozi predmet poravnanja Zapadnog Balkana sa
pravilima jedinstvenog tržišta EU i otvaranja relevantnih sektora i
oblasti svim njegovim susedima, shodno zajedničkom regionalnom
tržištu, dok se istovremeno potpuno čuvaju integritet jedinstvenog
tržišta EU i jednaki uslovi za sve.
12. EU pozdravlja potpisivanje četvrtog sporazuma o mobilnosti, koji
se tiče međusobnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija
medicinskih sestara, veterinarskih hirurga, farmaceuta i babica na
samitu Berlinskog procesa u oktobru 2023. godine, a koji će da
pridonese mobilnosti stručnog osoblja na Zapadnom Balkanu. EU
pozdravlja i stupanje na snagu tri sporazuma o mobilnosti potpisanih
protekle godine, koji se odnose na slobodu kretanja sa ličnim
kartama za građane regiona, kao i na međusobno priznavanje
univerzitetskih diploma i proefsionalnih kvalifikacija unutar
regiona. EU ohrabruje preostale partnere sa Zapadnog Balkana da brzo
ratifikuju te sporazume da bi građani što je pre moguće mogli imati
koristi od njih.
13. EU podseća na zajedničku obavezu da se pojačaju napori za
pospešivanje integracije Zapadnog Balkana sa unutarnjim tržištem EU.
Zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana (CRM) bi trebalo da
posluži kao polazna tačka za integraciju. Neophodni su dodatni
odlučni napori svih lidera Zapadnog Balkana da bi tržište Zapadnog
Balkana postalo realnost, naročito što se tiče usvajanja nekoliko
odluka o inicijativama povezanim s trgovinom koje su već dogovorene
na tehničkom nivou u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o
slobodnoj trgovini (CEFTA). Takva inkluzivna regionalna saradnja
zasnivana na pravilima i standardima EU bi ujedno stimulicala
trgovinu unutar regiona i privukla investicije. EU poziva region da,
uz pomoć Saveta za regionalnu saradnju (RCC), CEFTA i Komorskog
investicionog foruma Zapadnog Balkana (WB6 CIF), pre nego šta
aktuelni akcioni plan za zajedničko regionalno tržište istekne 2024.
godine, pripremi ambiciozni akcioni plan koji će da nasledi aktuelni
plan.
14. EU pozdravlja rad svih ekonomija Zapadnog Balkana ka
modernizaciji njihovih platnih sistema da bi se približile
standardima EU i ispunjavanju svih uslova za integraciju u
Jedinstvenu oblast za plaćanje u evrima.
15. Saobraćaj i povezanost su ključni za privredni razvoj budući se
kroz njih podstiče bolja regionalna integracija i poboljšavaju
odnosi između suseda. Kroz Transportnu zajednicu je EU otvorila
mogućnost za bližu integraciju Zapadnog Balkana u oblasti
saobraćaja, naročito putem regulatorne reforme. U tom pogledu EU
podstiče partnere da na ambiciozan način nastave sa potrebnim
reformama. EU pozdravlja dogovore na visokom nivou o reviziji
indikativne ekstenzije Transevropske transportne mreže (TEN-T) na
Zapadni Balkan i predlog o uspostavljanju Evropskog transportnog
koridora Zapadni Balkan – istočno Sredozemlje. EU će da podrži
partnere sa Zapadnog Balkana u integraciji tržišta cestovnog
transporta na osnovu donošenja relevantne pravne tekovine EU. Takođe
pozdravljamo ostvareni napredak u pogledu sprovođenja zelenih
koridora EU i Zapadnog Balkana te pozivamo na njihovu primenu na
svim relevantnim granicama uz puno poštivanje pravne tekovine EU i
procedura. Nadalje, pozdravljamo uspostavu inicijative za plave
koridore koja će da poboljša trgovinske i transportne veze među
jadranskim lukama. Te inicijative doprinose boljem upravljanju
granicama i kraćem vremenu čekanja za putnike i teret te stoga
stimulišu ekonomsku aktivnost. One ističu pozitivan učinak koji ima
napredak u carinskoj saradnji između EU i Zapadnog Balkana. EU
priznaje napore koje su uložili Transportna zajednica i CEFTA u
razvoj plana za sprovođenje zelenih traka i sinkronizovanu kontrolu
državne granice. Štaviše, EU je posvećena podržavanju modernizacije
železničke mreže u regionu i podstiče napore Zapadnog Balkana da se
ponovo uspostave putničke železničke veze između većih gradova u
regionu, kao i između regiona i njegovih suseda u EU.
16. EU podseća da je odlučna podržavati lidere Zapadnog Balkana u
ispunjavanju njihove obaveze potpunog sprovođenja Zelene agende za
region, a u to padaju i njihove obaveze u oblasti klime u okviru
Pariškog sporazuma, Energetske zajednice i Deklaracije iz Sofije o
Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kao ključnog pokretača tranzicije
prema savremenim, klimatski neutralnim i resursno efikasnim
privredama koje su otporne na klimatske promene. EU će nastaviti da
podržava dekarbonizaciju regiona, uključujući putem tehničke pomoći,
naročito za povećanje udela obnovljivih energija. Projekat EU4 Green
je značajan alat koji pomaže partnerima u njihovom sprovođenju
napora. EU će nastaviti da podržava region u razvoju i sprovođenju
klimatske politike i politike energetske tranzicije, šta uključuje
određivanje cena ugljika na osnovu stabilnog praćenja, izveštavanja
i verifikacija emisija, te politika.
17. Kada je posredi integracija digitalnog jedinstvenog tržišta EU,
nadovezujući se na uspešno sprovođenje Regionalnog sporazuma o
roamingu „roaming kao kod kuće” iz jula 2021. godine pozdravljamo
smanjenje troškova za preuzimanje podataka u roamingu između EU i
Zapadnog Balkana počevši od 1. oktobra 2023. godine sa ciljem
razvoja dugoročnog aranžmana o roamingu kako bi se region uključio u
područje obuhvaćeno režimom EU „roaming kao kod kuće”. Zapadni
Balkan bi također trebao da nastoji pojačati svoje napore u oblasti
digitalne transformacije i medija, naročito u pogledu reformi u
polju sajber bezbednosti putem jemstva za sigurno uvođenje 5G mreža
kroz sveobuhvatno sprovođenje paketa instrumenata EU za bezbednost
5G tehnologije. Da bi se dodatno promovisala digitalna povezanost,
pozdravljamo nameru da se razvije inicijativa kako bi se građanima i
posjetiocima omogućio slobodan pristup bežičnoj povezanosti na
javnim mestima.
18. U vezi integracije Zapadnog Balkana u industrijske lance
snabdevanja, pozdravljamo interes koji su izrazili partneri sa
Zapadnog Balkana da se pridruže kao partneri EU u lancu vrednosti za
kritične sirovine i dobiju podršku za razvoj relevantnih industrija,
usklađenih sa potrebama i standardima jedinstvenog tržišta EU.
19. Podsećajući na Deklaraciju iz Brda iz 2021. godine i Deklaraciju
iz Tirane iz 2022. godine, EU je predana ubrzavanju i daljem
produbljivanju svojeg političkog angažmana i angažmana u vezi sa
politikama sa Zapadnim Balkanom, uključujući kroz održavanje
redovnih samita EU i Zapadnog Balkana, učestvovanje partnera sa
Zapadnog Balkana u događajima EU na viskom nivou i u redovnim
dijalozima u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike
(ZSBP), kao i povećanje saradnje u okviru multilateralnih foruma.
Partneri sa Zapadnog Balkana već su pozvani da daju svoj doprinos za
sastanke Saveta za spoljne poslove i da dobivaju redovne izvještaje
o tim sastancim. Na recentnom ministarskom sastanku EU i Zapadnog
Balkana u novembru dodatno je intenzivisana saradnja u oblasti ZSBP,
a na ministarskom forumu EU i Zapadnog Balkana u oktobru u Skoplju
saradnja u oblasti pravosuđa i unutarnjih poslova.
20. EU snažno pozdravlja osnivanje nove podružnice Evropskog koledža
u Tirani i pokretanje postupka aplikacija za prvu akademsku godinu
2024. – 2025. Taj će kampus studentima sa Zapadnog Balkana i šire
pružiti stručno znanje o evropskim poslovima, a onima iz država
članica EU pružiti regionalno stručno znanje te će i na taj način
promovisati međusobno razumevanje i osećaj pripadanja.
21. EU takođe podseća na svoje trajno podržavanje reformisanja i
izgradnje kapaciteta javnih administracija na Zapadnom Balkanu, koje
se ispoljava naročito putem bespovratnih sredstava, bratimljenja
gradova, kao i putem Regionalne škole za javnu administraciju.
22. EU pozdravlja i opredeljenost partnera za ubrzavanje rada na
sprovođenju programa za Zapadni Balkan za inovacije, istraživanje,
prosvetu, kulturu, mlade i sport. Uz njihovo sudelovanje u
programima Horizont Evropa i Kreativna Evropa, EU postepeno
priključuje partnere u programe EU kao što su Erasmus+ i Evropske
snage solidarnosti te svim partnerima sa Zapadnog Balkana otvara
mogućnost da sudeluju u okviru inicijative Evropski univerziteti da
bi se stvorile dodatne prilike za mlade ljude. Garantna šema za
mlade i mere za podržavanje inovacija koji su uspostavljeni na
Zapadnom Balkanu će da pridonesu da se smanji neusklađenost između
ponuđenih i traženih veština i odliv mozgova sa kojima se region
suočava. Sledeći ministarski sastanak upravljačkih platformi za
Zapadni Balkan trebao bi da pridonese daljem jačanju saradnje sa
regionom u tim oblastima politika i održavanju političkog elana. EU
pozdravlja značajnu ulogu koju igra Regionalna kancelarija za
saradnju mladih (RYCO) u jačanju kooperacije i pomirenja među mladim
ljudima na Zapadnom Balkanu.
Izgradnja solidnih privrednih temelja za budućnost i zajedničko
hvatanje u koštac sa negativnim učincima agresorskog rata Rusije
protiv Ukrajine
23. Rusija ima isključivu odgovornost za tekuću energetsku i
ekonomsku krizu. Korištenje energije, hrane i informacija kao oružja
ostavilo je posljedice na partnere sa Zapadnog Balkana, a naročito
su zahvaćeni oni koji su se u potpunosti uskladili sa zajedničkom
spoljnjom i bezbednosnom politikom EU i njezinim restriktivnim
mjerama. Da bi se ublažio uticaj agresorskog rata Rusije protiv
Ukrajine, EU je odlučna u nameri da dodatno intenziviše svoj
politički angažman sa regionom Zapadnog Balkana, uz pomoć koju je
već pružila u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći, Ekonomskog i
investicionog plana, Paketa za energetsku podršku, Evropskog
instrumenta mirovne pomoći te potpore koja pridonosi izgradnji
sajber otpornosti i sprečavanju inostranog uplitanja i manipulisanja
informacijama (FIMI).
24. EU će da nastavi podržavati partnere sa Zapadnog Balkana u borbi
protiv negativnih učinaka na njihove privrede i društva, naročito
putem Paketa EU za podršku energetici vrednog 1 milijardu evra u
vidu bespovratnih sredstava, čime može da se ostvari 2,5 milijardi
evra u investicijama. Već je isplaćeno 90 % (450 miliona evra) prve
polovine paketa, namenjeno ublažavanju povećanja cena energije za
mala i srednja preduzeća (MSP) i ranjiva kućanstva. Preostalih 500
miliona evra u vidu bespovratih sredstava EU obezbeđuje putem
Investicionog okvira za Zapadni Balkan (NjBIF) kako bi se unapredilo
energetsku tranziciju i energetsku nezavisnost, podržalo projekte u
oblasti obnovljive energije, finansiralo poboljšanja energetske
infrastrukture i interkonekcijskih vodova, uključujući LNG,
nadogradilo sisteme za prenos energije i centralizovano grejanje te
poboljšalo energetsku efikasnost privatne i javne infrastrukture na
Zapadnom Balkanu.
25. Podsećamo na našu odluku o otvaranju mehanizma EU za zajedničku
kupovinu gasa i LNG za Zapadni Balkan i podstičemo naše partnere
koji imaju tržišta gasa da koriste taj mehanizam kako bi smanjili
svoju ovisnost o ruskom gasu. Putem Energetske zajednice EU otvara
svoje tržište električne energije i ka Zapadnom Balkanu, ali to
zavisi od regulatornih reformi.
26. Kontinuisano sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za
Zapadni Balkan (EIP) te Zelene agende i Digitalne agende za Zapadni
Balkan će da pomogne da se osnaži ekonomija i otpornost regiona,
uključujući putem dodatne podrške za bezbednu i otpornu povezivost,
energetsku tranziciju i diverzifikaciju snabdevanja energijom.
Potpora koja se pruža u okviru programa EIP uključuje 9 milijardi
evra u vidu bespovratnih stredstava iz instrumenta IPA III i do 20
milijardi evra u investicijama za period 2021. – 2027. te je u
naprednom stadiju sprovođenja. Od investicionog paketa ulaganja za
region vrednog skoro 30 milijardi evra, već je mobilisano 16.6
milijardi evra. U tom kontekstu partneri sa Zapadnog Balkana takođe
moraju da ojačaju vladavinu prava i odlučno sprovedu ekonomske i
socijalne reforme, uključujući one koje su sadržane u njihovim
programima ekonomskih reformi i u zajedničkim zaključcima ekonomskog
i finansijskog dijaloga.
Jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti
27. Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja temeljne
bezbednosne izazove. EU je i dalje odlučna u nameri da dodatno ojača
saradnju sa Zapadnim Balkanom kada su posredi temeljna bezbednosna i
odbrambena pitanja, uključujući na operativnom nivou. U tom pogledu
pozdravljamo to što su partneri dokazali svoju privrženost za
Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) uključujući
putem svojih doprinosa misijama i operacijama EU za upravljanje
krizama. EU će da nastavi sarađivati s regionom na daljem razvoju
odbrambenih sposobnosti i kapaciteta, uključujući putem Evropskog
mirovnog instrumenta. EU je i dalje opredeljena tome da pridonosi
bezbednosti u regionu uključujući kroz svoju operaciju ZBOP-a EUFOR
Althea i misiju EULEX. EU pozdravlja kontinuicanu privrženost
partnera razvoju efikasnih instrumenata za regionalnu saradnju
Zapadnog Balkana u oblasti bezbednosti i odbrane. EU je započela i
sa dodatnim unapređivanjem saradnje sa regionom u oblastima kao što
su odgovor na hibridne i sajber pretnje, kosmos i vojna mobilnost.
28. EU će nastaviti da podržava Zapadni Balkan u borbi protiv
inostranog uplitanja i manipulisanja sa informacijama (FIMI),
uključujući dezinformacije i druge hibridne pretnje koje nastoje
ugroziti stabilitet regiona, demokratske procese i njegovu
perspektivu u EU. Dodatno ćemo da osnažimo našu saradnju da bismo
izgradili otpornost i stimulisanjem profesionalizma u medijima i
medijske pismenosti te povećanjem uticaja strateške komunikacije o
odnosima EU i Zapadnog Balkana, a naročito o procesu proširenja. EU
će takođe da pojača svoj rad sa partnerima na suzbijanju lažnih
ruskih diskursa i dezinformacija o agresorskom ratu Rusije protiv
Ukrajine.
29. Nastavićemo da jačamo našu kolektivnu sajber bezbednost u
saradnji sa Zapadnim Balkanom, uključujući kroz koordinisanu
operativnu i tehničku podršku i uz uključivanje regiona u mehanizme
EU za sajber sigurnost. Naši ojačani zajednički napori nadovezuju se
na postojeće programe i saradnju sa Agencijom EU za sajber sigurnost
(ENISA) i Evropskim koledžom za sigurnost i odbranu, u kombinaciji
sa bilateralnim inicijativama država članica EU i drugih partnera. U
okviru projekta Brzi odgovor u oblasti sajber bezbednosti, vrednoga
2,6 miliona evra, delovanje EU usmereno je na povećanje sajber
otpornosti i spremnosti partnerâ na sajber incidente. Sa regionalnim
programom za izgradnju kapaciteta Zapadnog Balkana u oblasti sajber
sigurnosti vrednim 5 miliona EUR i finansiranim iz IPA srednjoročno
se i dugoročno podržava sajber otpornost regiona. Ti se programi
redovno dopunjavaju partnerskom pomoći instrumenta TAIEX (instrument
za pružanje tehničke pomoći i razmenu informacija). Pozdravljamo
uspostavu Centra za sajber kapacitete Zapadnog Balkana, koji
promoviše regionalnu saradnju u izgradnji sajber otpornosti.
Pojačana saradnja Zapadnog Balkana sa ENISA-om i Evropskim centrom
za kompetencije u oblasti sajber sigurnosti te uloga posrednika koju
igra Savet za regionalnu saradnju biće u budućnosti sve značajnija.
Evropska unija izražava zadovoljstvo zbog osnivanja rezervnih snaga
za sajber odbranu (Cyber reserve) koje će da budu na raspolaganju
partnerima sa Zapadnog Balkana da bi oni mogli odgovoriti na
značajne ili raširene incidente u oblasti sajber sigurnosti.
Iregularne migracije, borba protiv terorizma i organizovanog
kriminala
30. Upravljanje migracijama i dalje ostaje zajednički izazov i
odgovornost. Uviđamo napredak koji je postignut u sprovođenju
akcionog plana EU za Zapadni Balkan, predstavljenog u decembru 2022.
godine. Zahvaljujući koordinisanom delovanju ukupni migracijski
pritisak na zapadnobalkanskoj ruti dosad je u 2023. godni smanjen u
usporedbi sa 2022. godinom. Međutim, ta je ruta i dalje veoma
aktivna i zabeležen je velik broj nelegalnih prelazaka granice. U
tom svetlu, EU i Zapadni Balkan ostaju odlučni da u celosti sprovedu
akcioni plan EU, uključujući da bi se suzbilo krijumičarenje
migranata i trgovinu ljudima i da bi se osigurao pristup
internacionalnoj zaštiti za one koji je trebaju te da bi se još više
pojačalo posmatranje trendova na toj ruti. U tom pogledu partnere sa
Zapadnog Balkana poziva se da dodatno ojačaju svoje sudelovanje u
Evropskoj multidisciplinarnoj platformi za borbu protiv kriminalnih
pretnji (EMPACT), vodećem instrumentu EU za borbu protiv teškog i
organizovanog kriminala. Znatna finansijska potpora EU u okviru
namenskih programa omogućiće partnerima da poboljšaju sisteme azila
i prihvata, ojačaju zaštitu granica, bore se protiv organizovanih
kriminalnih grupa i drugih kriminalnih mreža, naročito onih koje se
bave krijumičarenjem migranata, i da povećaju broj vraćanja sa
Zapadnog Balkana u zemlje porekla.
31. Ljudi iz celog regiona Zapadnog Balkana moći će od sledeće
godine da putuju u šengensko područje bez vize. EU pozdravlja
napredak koji je nekoliko partnera sa Zapadnog Balkana postiglo u
poravnavanju sa viznom politikom EU te je pozvala na dalje
poravnavanje kako bi se sprečila zloupotreba sistema migracija i
azila država članica EU. Kada je posredi ponovni prihvat, EU je
pozdravio napore partnera da poboljšaju sprovođenje postojećih
sporazuma o ponovom prihvatu između EU i Zapadnog Balkana. Partneri
moraju da nastave unapređivati svoje sisteme vraćanja, uključujući
kroz sklapanje sporazuma o ponovnom prihvatu sa ključnim zemljama
porekla. Dodatna finansijska i tehnička pomoć EU, koja se daje putem
Frontekca, usmerena je ka pojačanoj saradnji na vraćanju i ponovom
prihvatu u zemljama porekla. EU pozdravlja potpisivanje i sklapanje
novih Frontekcovih sporazuma o statusu sa jednim delom partnera te
poziva i ostale partnere da to učine brzo. Trebalo bi da se dodatno
intenziviše i saradnju sa Agencijom Evropske unije za azil i sa
Europolom.
32. EU apeliše da se dalje pojača saradnja u borbi protiv terorizma
i u suzbijanju nasilnog ekstremizma u svim oblicima, uključujući
prevenciju radikalizacije i finansiranja terorizma. EU pozdravlja
rezultate postignute tokom petogodišnjeg sprovođenja Zajedničkog
akcionog plana za borbu protiv terorizma za Zapadni Balkan i
potvrđuje svoju odlučnost da nastavi da sarađuje u budućnosti,
uključujući i s obzirom na nove pretnje kao što su nasilni
desničarski ekstremizam, širenje nasilnog ekstremističkog sadržaja
na internetu i mogući napadi na kritičnu infrastrukturu. EU ponovo
ističe značaj preduzimanja odlučnih mera za borbu protiv teškog i
organizovanog kriminala, naročito pranja novca, korupcije na visokom
nivou, uzgoja droge te proizvodnje i trgovine drogom, i to kroz
pojačanu saradnju u oblasti izvršavanja zakonodavstva i carine uz
pomoć EMPAKT-a. U kontekstu razarajućih posledica korištenja droga i
trgovine drogom na zdravlje i bezbednost naš ih društava saglasni
smo da ćemo da nastavimo ulagati zajedničke napore i intenzivisati
ih, i to putem integrisanog, multidisciplinarnog i balansiranog
pristupa na osnovu dokaza.
33. EU pozdravlja ponovo potvrđenu odlučnost partnera sa Zapadnog
Balkana da iskorene trgovinu malokalibarskog i lakog naoružanja i
njegovo širenje, kao i visoki nivo saradnje u suzbijanju
krijumičarenja vatrenog oružja u okviru EMPAKT-a. EU će nastaviti da
podržava Zapadni Balkan u toj oblasti. Taj plan, koji je produljen i
posle 2024. godine, međunarodno je priznati primer dobre prakse
regionalne saradnje da se ojača kontrola malokalibarskog naoružanja.
34. EU ohrabruje partnere sa Zapadnog Balkana da uspostave i
održavaju kooperativne odnose sa Kancelarijom evropskog javnog
tužioca (EPPO) u oblasti uzajamne pravne asistencije u krivičnim
predmetima. Pozdravljamo radne aranžmane koji su već ustanovljeni
između EPPO i nekih partnera sa Zapadnog Balkana i ohrabrujemo druge
partnere na sličnu saradnju što je pre moguće.
35. Pozdravljamo činjenicu da se naši partneri sa Zapadnog Balkana
usaglašavaju sa gore pomenutim tačkama. |
