|
Verovatno da niko bolje nije opisao stanje na severu Kosova nego što
je to, nehotice, učinio Milovan Drecun, predsednik nekog
skupštinskog odbora. On kaže da Kurti hoće „da Srbi prihvate
institucije lažne države Kosovo“ i nastoji da „onemogući rad srpskih
institucija, posebno na severu KIM“, što, naravno, Srbija i
militantni deo Srba na severu Kosova ne žele da prihvate.
Dakle, poenta cele dramatične priče o severu Kosova jeste da Kurti
želi da i taj deo uključi u pravni sistem Kosova i ništa više. U
tome nema ni traga nekakvom teroru, nasilju, kriminalu i zulumu nad
Srbima ili njihovom planiranom progonu. Sve ono što je vlada Kosova
preduzimala u tom smislu (postavljanje dvojezičnih tabli, zamena
ličnih dokumenata, ukidanje institucija države Srbije, revizija
platnog prometa, otvaranje mosta na Ibru itd) sve to spada u
normalne administrativne delatnosti iz nadležnosti svake vlade.
Paradigma za ovo je zamena registarskih tablica na vozilima. Nije
jasno kakve veze imaju registarske tablice sa progonom Srba, kao što
tvrdi premijer Vučević. U Srbiji su do sada više puta menjane
registarske tablice pa nikome nije palo na pamet da u tome vidi
nameru za progonom Srba. Ili, otvaranje mosta na Ibru. Šta ima
normalnije nego da most služi onome za šta je i napravljen? To čak
nije ni neko državno pitanje, to je pitanje komunalnog karaktera za
koje je nadležna opština Kosovska Mitrovica.
Imajući rečeno u vidu kritika Evropske unije i SAD, upućena vladi
Kosova zbog navodno jednostranih akcija preduzetih bez dogovora sa
saveznicima, deluje vrlo licemerno. Zbog čega EU i SAD ne upute
kritiku vladi Izraela zato što je odluku da izvrši genocid nad
Palestincima donela jednostrano i bez dogovora sa saveznicima. Ili
je tog dogovora bilo?
Doduše, neki zapadnjaci shvataju suštinu kosovskog problema, ali ima
i onih, dobro poznatih, koji su oličenje one klasične definicije
nepravednog čoveka koji je jak sa slabima a slab sa jakima.
Očigledno je da priča o teroru, požeta neskrivenim šovinističkim
porukama, koju papagajski ponavljaju zvanični Beograd i njegove
militantne grupacije koje drže u strahu srpsko stanovništvo na
severu Kosova, ima za cilj održavanje zamrznutog konflikta u kome bi
sever Kosova bio baza za akciju vraćanja celog Kosova u sastav
Srbije u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti. U tom smislu politička
klasa Srbije polaže velike nade u eventualnu pobedu Trampa na
predstojećim izborima u Americi. Ukoliko se to dogodi onda bi
izaslanik za odnose Srbije i Kosova ponovo postao kontroverzni
Ričard Grenel čije su specijalne veze sa Srbijom i animozitet prema
Kosovu dobro poznati. Kakve sve štete u međunarodnim odnosima može
da napravi tandem umišljenih znalaca svetske politike Tramp-Grenel –
to je neizvesno, ali je sigurno da bi oni u novom mandatu bili
daleko odlučniji i radikalniji. Njihova mesijanska opsesija za
preuređenjem sveta, koja podseća na Veberov opis protestantske etike
i duha kapitalizma, već je došla do izražaja u sastavljanju
takozvanog Vašingtonskog sporazuma iz septembra 2020. godine, jednog
besmislenog, nakaradnog i štetnog dokumenta koji je mogao da bude
prihvaćen samo od strane preplašenog Hotija i servilnog Vučića. Tim
dokumentom se dvema nezavisnim državama naređuje šta smeju a šta ne
smeju da rade, ne samo u spoljnoj politici, već i u svojim
unutrašnjim pitanjima, šta treba da grade a šta ne treba, s kim mogu
da se druže a s kim ne itd. U stvari, taj takozvani Vašingtonski
sporazum je jedan nepostojeći dokumenat jer su dve strane potpisale
nešto sa SAD i njima su se obavezale na pokornost, a nikakav
međusobni ugovor, kao saglasnost volja dve strane kako ga definiše
još rimsko pravo, jednostavno ne postoji. Ali zato treba očekivati
da će na tom fantomskom sporazumu Tramp i Grenel, pobede li na
izborima, nadograditi nove fantome i fatamorgane, naročito kada je u
pitanju Kosovo, na veliku radost srpskog kleronacionalizma.
Pitanje je da li su demokratske snage u svetu svesne da se nalaze
pred novom ofanzivom zahuktale desnice i šta mogu da učine da se
tome suprotstave.
Aleksandar Sekulović |
