|
Očigledno je da se studentski i narodni protest, koji traje već
skoro pet meseci, nalazi na raskršću i pred pitanjem šta i kako
dalje. Natavak dosadašnjeg vida borbe preti zasićenjem jer je jasno
da on ne može trajati ad infinitum i ne može biti sam sebi svrha.
Ali i odustajanje od dosadašnjeg vida borbe nije rešenje jer bi to
implicite značilo njegovu negaciju, paralizu do sada akumulirane
pozitivne energije i priznanje da ono što se želelo nije ostvareno.
Rešenje ove dileme nameću, sviđalo se to kome ili ne, zakonomernosti
društvenog i političkog života. A to rešenje može biti samo u
prevođenju drušzvenog protesta i njegove velike snage na teren
politike i traženje političkog izraza za ono što je do sada
postignuto.
Jedan od mogućih načina za političko izražavanje društvenog protesta
bilo bi formiranje klasične političke organizacije, koja bi se mogla
zvati Ujedinjeni front građana i studenata i koja bi već sada
započela sve organizacione pripreme za izlazak na naredne
parlamentarne izbore, naravno one reformisane i pod strogim
međunarodnim nadzorom. Formiranje političke organizacije nikako ne
znači odustajanje od dosadašnjeg vida borbe. Masovni protesti i
demonstracije uvek će biti neophodni kada god vlast, u procesu
tranzicije, pribegne nečasnim postupcima, što se od sadašnje vlasti
može redovno oćekivati.
Kakve bi bile šanse ove organizacije na parlamentarnim izborima? Sa
do sada ispoljenom i akumuliranom političkom energijom normalno je
očekivati da ona, ako ne na prvim onda na drugim parlamentarnim
izborima, osvoji najmanje 30 odsto glasova, što bi joj dalo
mogućnost da, u pragmatskoj koaliciji sa nekim nekompromitovanim
strankama, postane dominantna politička stranka u Srbiji i stožer
nove vlade.
Jedan od uslova da bi se to ostvarilo jeste dalja erozija moći
Srpske napredne stranke i samog Aleksandra Vučića. Ta erozija je
započela i nju ne može ništa zaustaviti. Kada bi, nekim čudom, sve
bilo onako kako Aleksandar Vučić govori, to opet ne bi zaustavilo
njihov neminovni silazak sa vlasti. Ne radi se tu samo o zasićenju,
o želji za promenama, mada je i to u normalnom demokratskom društvu
dovoljno za smenu na vlasti. Apsolutna vlast, međutim, kako joj se
bliži kraj, počinje da se ponaša šizofreno i paranoično, gubi meru i
u rečniku i u ponašanju, vidi neprijatelje i atentate na sve strane,
a ako ih nema u stanju je da sama sebi organizuje „atentate“ sa
otpadanjem točka u vožnji i sličnim ekstravagancijama. Sve je to
uzalud jer socijalni procesi imaju svoju logiku i tu ništa ne pomažu
transfuzije krvi od akademika i profesora, niti formiranje nekakvog
kvazi-narodnog pokreta. Ishod aktuelnih društvenih kretanja ne
zavisi više od njih već pre svega od umešnosti i odlučnosti novih
društvenih snaga.
Da bi Ujedinjeni front građana i studenata ostvario željenu
političku funkciju potrebno je ispuniti brojne uslove, među kojima
su dva najvažnija:
Pre svega, rukovodeći organi tog fronta treba da budu sastavljeni od
novih ljudi, mahom onih koje je protest iznedrio, uz kombinaciju
iskustva i mladosti i uz pažljiv odabir i onih koji su zalutali u
druge stranke.
Drugo, programski stavovi nove organizacije morali bi se suštinski
razlikovati od politike Aleksandra Vučića i SNS-a. Ukoliko se to ne
dogodi, ili se razlika bude sastojala u tome da se bude još
radikalniji od Vučića, kao što to radi stranka DSS, onda će sav trud
biti bačen u vodu. Moraju postojati jasne razlike u odnosu na
regionalna pitanja, mora se odlučno odbaciti politika koja u svim
susednim narodima vidi neprijatelje Srbije, politika koja kreira
mentalitet opsadnog stanja kao glavni izvor moći Aleksandra Vučića;
mora se hitno prekinuti njegov manir kupovine naklonosti stranih
političara poklanjanjem atraktivnih lokacija u Beogradu i davanjem u
bescenje raznih nacionalnih dobara; mora se prekinuti sa enormnim
zaduživanjem zemlje kao osnove za demagošku i populističku politiku;
mora se radikalno raskinuti sa samovoljom u prostornom i
urbanističkom uređenju Srbije koja je od Beograda napravila Moloha
koji guta celu Srbiju; mora se jasno reći da dosadašnje rasipništo i
trošenje onoga što pripada budućim generacijama zahtevaju zatvaranje
svih kanala nelegalnog oticanja društvenog bogatstva; i tako dalje.
Naravno, biće i drugih ideja za političko izražavanje narodnog
protesta i sve njih treba pažljivo razmotriti. Ali je važno da se
deluje efikasno i bez gubljenja vremena jer se vladavina SNS-a
neumitno bliži kraju i potrebno je u tom trenutku već imati
pripremljenu alternativu.
Aleksandar Sekulović |
