|
Čekajte! Pa šta se u stvari obeležava 9. januara? Od tolike priče ko
će marširati, ko će i šta pevati, zametnuli smo suštinu. A suština
je u odgovoru na pitanje šta se dogodilo 9. januara 1992? Jer to je
datum koji je izabran da bude „rođendan republike“. Kažem izabran,
jer se datumi koji će se slaviti biraju na osnovu političke odluke o
tome koje će najvažnije ideje i vrednosti prenositi baš taj datum,
koja je to poruka koja će se svake godine ponavljati, „s kolena na
koleno“.
U svom izvanrednom članku u Vremenu Dejan Anastasijević nas je
podsetio da su tog dana 1992. godine srpski poslanici na čelu s
Radovanom Karadžićem napustili skupštinu BiH u Sarajevu, otišli na
Pale i tamo proglasili osnivanje „Srpske republike BiH“.
Šta danas znači obeležavanje baš tog datuma? Da bismo na to pitanje
odgovorili treba u pomoć pozvati jednu inače na prvi pogled
neinspirativnu pomoćnu istorijsku nauku – hronologiju. Možda je
neinspirativna, al često upravo redosled događaja na
najjednostavniji i najvidljiviji način otkriva suštinu, koja se može
zagubiti u masi kontroverznih informacija svojstvenih početku rata.
Dakle, ako se kaže da je RS nastala 9. januara, onda se kaže da je
tog dana proglašena ta nova tvorevina, a na tlu prethodne republike
– Bosne i Hercegovine. Time se priznaje da se radilo o aktu
separatizma, da je RS otcepljena od BiH, da je tim činom 9. januara
prestala da postoji BiH na ranije poznat način. Samo da podsetim – u
tom januaru 1992. još nije bilo ni referenduma o nezavisnosti BiH,
ni preporuke Evropske zajednice da se prizna nezavisnost BiH, a rat
su mogli da predvide samo najcrnji pesimisti. Drugim rečima, slaveći
9. januar rukovodstvo u Banja Luci rešava pitanje kokoške i jajeta.
Dakle: prvo je nastala RS, pa je onda, u aprilu, počeo rat.
To je zanimljiva hronologija, jer se obično govori da je RS nastala,
kao što kaže patrijarh Irinej, „na prostorijma koji su zaliveni
krvlju i utemeljeni na kostima“, odnosno da je ona nastala kao
POSLEDICA rata. U tom, ovde inače vladajućem narativu, „rat je
izbio“ (tako – kao neka prirodna pojava, oluja takoreći), pa se u
njemu kalila nova republika. Po toj hronologiji, ona je imala
isključivo odbrambena svojstva – da u ratu zaštiti srpski narod od
„nastupajućeg genocida“.
Tako smo stigli do suštine problema. Jer ako bi se taj vladajući
narativ pretočio u hronologiju, onda bi za rođendan RS bilo mnogo
boljih kalendarskih kandidata od 9. januara. Mogao bi to biti bilo
koji datum, ali pod jednim uslovom – da pada posle 6. aprila kada je
počeo rat u BiH. Samo je u tako postavljenim datumima mogao da
opstane mit o RS kao rezultatu rata i njenim odbrambenim svojstvima.
Ovako, sa 9. januarom kao datumom koji se slavi kao dan nastanka RS
uspostavlja se sasvim suprotan redosled događaja i sasvim drugačija
hronologija. Naime, ako je otcepljenje RS prethodilo ratu, ono više
ne može biti njegova POSLEDICA. Sasvim suprotno, stvaranje RS
postaje njegov UZROK. Time čelnici Republike Srpske, koji su sami
baš taj datum izabrali, prihvataju hronologiju koja u potpunosti
ruši njihovo sopstveno tumačenje rata u BiH. Ne znamo da li je u
vrhu RS bilo debate o hronologiji, niti kako su se odlučili baš za
taj datum. Koji su bili argumenti da se odluče baš za njega? Meni se
čini da se radi o lapsus memoriae, omašci u sećanju i mišljenju,
koja, kako i za druge vrste omaški kažu neki psihoanalitičari,
otkriva nesvesno. Jer slaveći 9. januar vođstvo RS priznaje ono što
je stalno pokušavalo da negira: da je uzrok rata u Bosni separatizam
srpskog rukovodstva, jer se bez rata nova državna tvorevina nije
mogla stvarno izdvojiti iz BiH, nije se mogla „uprostoriti“, nisu se
mogle odrediti njene granice, niti bi ona mogla biti etnički čista
kako se to želelo i kao što je to danas.
Slaveći 9. januar vođstvo Republike Srpske ustanovljuje hronologiju
koja otkriva suštinu. Taj hronološki lapsus im je izleteo, ali je
sada, posebno od kada je i referendumom potvrđen, ozvaničio redosled
događaja koji daje ranije poricanu sliku bosanskog rata i njegovih
uzroka. Zato predlažem da prihvatimo 9. januar, ako ništa drugo onda
kao prvi, mada još uvek nesvesni korak ka priznavanju odgovornosti
za sve što je nastupilo posle njega. |
