Helsinški odbor za ljudska prava u saradnji sa Inicijativom mladih
organizovao je desetu u nizu Školu ljudskih prava za mlade od 14. do
19. novembra 2019. godine u Vrdniku. U pitanju je napredni nivo
Škole na kojem je učestvovalo 20 srednjoškolaca iz različitih
srednjih škola iz različitih gradova širom Srbije.
Cilj Škole je, između ostalog, da upozna srednjoškolce sa teorijom i
idejom ljudskih prava, principima demokratije, tolerancije,
solidarnosti, nenasilne komunikacije, i da kod njih podstakne razvoj
kritičkog mišljenja. Putem škola, želimo da podstaknemo i osnažimo
mlade osobe (uzrasta od 15 do 19 godina) za poštovanje ljudskih
prava i integraciju prakse zaštite ljudskih prava u njihovom
svakodnevnom životu.
Na naprednom nivou Škole bavili smo se suočavanjem s prošlošću, gde
su mladi mogli od različitih predavača da nauče mnogo toga o ovoj
veoma važnoj temi. Tako su prvog dana na uvodnom predavanju
razgovarali sa politikologom Milošem Ćirićem na temu “Šta su to
‘90e?”. Istog dana imali su i radionicu “Zašto je važno da pričamo o
ratnoj prošlosti?” sa Urošem Jovanovićem i Stefanom Bojović iz
Inicijative mladih za ljudska prava. Sledećeg dana krenuli smo sa
predavanjem istoričarke Marijane Toma na temu “Uvod u tranzicionu
pravdu” i “Ratovi ‘90ih u udžbenicima istorije“. Trećeg dana
srednjoškolci su pogledali reportažu „Umetnička scena Kosova“ i
razgovarali o srpsko-albanskim odnosima i saradnji sa Bobanom
Trajkovićem iz PG Mreža. Nakon toga sa mladima je razgovarala
novinarka Snežana Čongradin u okviru izlaganja „Mediji pre, tokom i
posle rata“. I poslednjeg dana Škole učesnici i učesnice su gledali
film „Srbenka“ u režiji Nebojše Slijepčevića, nakon čega je usledila
diskusija sa politikologom Pavel Domonji. Školu smo završili sa
radionicom „Aktivizmom protiv rata“ Marka Milosavljevića iz
Inicijative mladih za ljudska prava. Polaznici su tokom Škole
pogledali i film „Dubina dva“ u režiji Ognjena Glavonića.
Reč je otvorenom i interaktivnom konceptu predavanja, gde su
učesnici pored teorijske nastave, učestvovali i u brojnim
radionicama, i svakodnevno pohađali radionice na teme “(Zlo)upotreba
identiteta”, “Dekonstrukcija stereotipa i predrasuda” i “Kritičko
mišljenje – traganje za činjenicama” sa psihološkinjom Tamarom
Tomašević.
U Srbiji je od 2010. godine Helsinški odbor organizovano preko 100
lokalnih Škola ljudskih prava za mlade, gde je učestvovalo više od
2000 srednjoškolaca. Takođe, organizovali smo i 25 regionalnih Škola
u saradnji sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana.
Škola ljudskih prava za mlade koja je organizovana u novembru 2019.
godine se sprovodi u okviru projekta “Škole ljudskih prava za mlade”
koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.
U nastavku se nalazi tekst jednog od učesnika Škole, Davida
Sujdovića, napisan inspirisan učešćem na Školi:
“Budimo ljudi
Do kada ćeš spavati? Do kada će žrtve biti samo broj? Do kada će
samo srpske žrtve biti jedine bitne? Do kada će ljudski životi biti
bitni samo kao broj, broj koji se koristi samo da bi se pokazalo ko
je više stradao i da bi se opravdali zločini, genocid? Do kada ćemo
dopustiti da osuđivani ratni zločinac širi govor mržnje sa
poslaničke klupe?
Noćima već me muči to kako svi znamo te toponime Omarska, Trnopolje,
Sarajevo, Košare i mnoge druge, ali nikada ne zastanemo da
razmislimo, makar i na minut, svaka od mnogo žrtava je imala svoj
životnu priču, punu uspona, padova, lepih i ružnih trenutaka, svaka
od tih nevinih duša je volela nekoga, nešto, svaka žrtva je imala
nekoga voljenog, nekoga kome još uvek nedostaje. Zapitajte se samo
šta ta osoba nije uradila, pomislila, osetila samo zbog nečijeg
hira, besa. Zbog glupave nacionalističke politike, politike mržnje,
laži i manipulacije. Zapitajte se sada i zašto kada znamo ili kada
možemo saznati istiniti i provereni narativ mi biramo da mislimo da
smo mi jedine žrtve i da smo bezgrešni. Zašto odbijamo kolektivnu
odgovornost, zašto dozvoljavamo ne samo da se po žrtvama pljuje nego
i da se one negiraju iako već imamo more presuda, preko milion i
šesto hiljada dokumenta. Zašto ako ove "velike glave" nemaju ni
trunku srama, empatije i ljudskosti mi ne povedemo primerom i
pokažemo da smo ljudi.”
GALERIJA::: |