EDUKACIJA

Literatura  |  Omladinske grupe  |  Škole ljudskih prava

 

EDUKACIJA

STRANA 2/2 ::: 1 | 2

INFO   :::  Edukacija - STRANA 2 > Škola ljudskih prava za mlade

 

Škola ljudskih prava za mlade

Vrdnik, 14-19. novembar 2019. godine

 

 

Helsinški odbor za ljudska prava u saradnji sa Inicijativom mladih organizovao je desetu u nizu Školu ljudskih prava za mlade od 14. do 19. novembra 2019. godine u Vrdniku. U pitanju je napredni nivo Škole na kojem je učestvovalo 20 srednjoškolaca iz različitih srednjih škola iz različitih gradova širom Srbije.

Cilj Škole je, između ostalog, da upozna srednjoškolce sa teorijom i idejom ljudskih prava, principima demokratije, tolerancije, solidarnosti, nenasilne komunikacije, i da kod njih podstakne razvoj kritičkog mišljenja. Putem škola, želimo da podstaknemo i osnažimo mlade osobe (uzrasta od 15 do 19 godina) za poštovanje ljudskih prava i integraciju prakse zaštite ljudskih prava u njihovom svakodnevnom životu.

Na naprednom nivou Škole bavili smo se suočavanjem s prošlošću, gde su mladi mogli od različitih predavača da nauče mnogo toga o ovoj veoma važnoj temi. Tako su prvog dana na uvodnom predavanju razgovarali sa politikologom Milošem Ćirićem na temu “Šta su to ‘90e?”. Istog dana imali su i radionicu “Zašto je važno da pričamo o ratnoj prošlosti?” sa Urošem Jovanovićem i Stefanom Bojović iz Inicijative mladih za ljudska prava. Sledećeg dana krenuli smo sa predavanjem istoričarke Marijane Toma na temu “Uvod u tranzicionu pravdu” i “Ratovi ‘90ih u udžbenicima istorije“. Trećeg dana srednjoškolci su pogledali reportažu „Umetnička scena Kosova“ i razgovarali o srpsko-albanskim odnosima i saradnji sa Bobanom Trajkovićem iz PG Mreža. Nakon toga sa mladima je razgovarala novinarka Snežana Čongradin u okviru izlaganja „Mediji pre, tokom i posle rata“. I poslednjeg dana Škole učesnici i učesnice su gledali film „Srbenka“ u režiji Nebojše Slijepčevića, nakon čega je usledila diskusija sa politikologom Pavel Domonji. Školu smo završili sa radionicom „Aktivizmom protiv rata“ Marka Milosavljevića iz Inicijative mladih za ljudska prava. Polaznici su tokom Škole pogledali i film „Dubina dva“ u režiji Ognjena Glavonića.

Reč je otvorenom i interaktivnom konceptu predavanja, gde su učesnici pored teorijske nastave, učestvovali i u brojnim radionicama, i svakodnevno pohađali radionice na teme “(Zlo)upotreba identiteta”, “Dekonstrukcija stereotipa i predrasuda” i “Kritičko mišljenje – traganje za činjenicama” sa psihološkinjom Tamarom Tomašević.

U Srbiji je od 2010. godine Helsinški odbor organizovano preko 100 lokalnih Škola ljudskih prava za mlade, gde je učestvovalo više od 2000 srednjoškolaca. Takođe, organizovali smo i 25 regionalnih Škola u saradnji sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana.

Škola ljudskih prava za mlade koja je organizovana u novembru 2019. godine se sprovodi u okviru projekta “Škole ljudskih prava za mlade” koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

U nastavku se nalazi tekst jednog od učesnika Škole, Davida Sujdovića, napisan inspirisan učešćem na Školi:

 

“Budimo ljudi

Do kada ćeš spavati? Do kada će žrtve biti samo broj? Do kada će samo srpske žrtve biti jedine bitne? Do kada će ljudski životi biti bitni samo kao broj, broj koji se koristi samo da bi se pokazalo ko je više stradao i da bi se opravdali zločini, genocid? Do kada ćemo dopustiti da osuđivani ratni zločinac širi govor mržnje sa poslaničke klupe?

Noćima već me muči to kako svi znamo te toponime Omarska, Trnopolje, Sarajevo, Košare i mnoge druge, ali nikada ne zastanemo da razmislimo, makar i na minut, svaka od mnogo žrtava je imala svoj životnu priču, punu uspona, padova, lepih i ružnih trenutaka, svaka od tih nevinih duša je volela nekoga, nešto, svaka žrtva je imala nekoga voljenog, nekoga kome još uvek nedostaje. Zapitajte se samo šta ta osoba nije uradila, pomislila, osetila samo zbog nečijeg hira, besa. Zbog glupave nacionalističke politike, politike mržnje, laži i manipulacije. Zapitajte se sada i zašto kada znamo ili kada možemo saznati istiniti i provereni narativ mi biramo da mislimo da smo mi jedine žrtve i da smo bezgrešni. Zašto odbijamo kolektivnu odgovornost, zašto dozvoljavamo ne samo da se po žrtvama pljuje nego i da se one negiraju iako već imamo more presuda, preko milion i šesto hiljada dokumenta. Zašto ako ove "velike glave" nemaju ni trunku srama, empatije i ljudskosti mi ne povedemo primerom i pokažemo da smo ljudi.”

 

GALERIJA:::

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

EDUKACIJA

STRANA 2/2 ::: 1 | 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment