Završen je prvi deo programa „Kultura bez granica” namenjenog mladim
umetnicima sa ciljem podsticanja interkulturnog dijaloga i razvoja
saradnje. Mladi umetnici su se okupili u Beogradu i Prištini.
Prva faza programa trajala je od 27. maja do 5. juna 2023. godine.
Učesnici su prisustvovali predavanjima relevantnih stručnjaka,
učestvovali u inspirativnim razgovorima s afirmisanim umetnicima,
posećivali kulturne institucije i javna mesta, i povezivali se sa
kulturnim radnicima u Beogradu, Prištini, Novom Sadu i Prizrenu.
Takođe, bavili su se praktičnim radom na osmišljavanju i planiranju
zajedničkog umetničkog stvaralaštva.
Ovu sveobuhvatnu inicijativu osmišljenu da promoviše interkulturalni
dijalog, saradnju i razmenu između srpske i albanske zajednice
sprovodi Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (HO) u saradnji
sa organizacijom ArtPolis iz Prištine i uz podršku Evropske unije.
Susret grupe u Prištini
Prvi dan u Prištini počeo je predstavljanjem i upoznavanjem učesnika
tokom radionice sa psihološkinjom Tamarom Tomašević – “Kontekstualna
relavitizacijia identiteta”. Predavanje o temama - kako se gradi
identitet, kako nastaju stereotipi i predrasude i koja je uloga
kulture u tome aktivno je uključilo u razgovor sve učesnike. Kroz
interaktivne igre otkrivali su koji su to stereotipi formirani u
društvima iz kojih dolaze, kako da ih mapiraju i šta je moć
umetnosti u njihovoj razgradnji.
Drugi dan bio je predviđen za posete ArtPolisu i Fakultetu dramskih
umetnosti. Tokom posete ArtPolisu mladi umetnici razgovarali su sa
Zanom Hodža (Zana Hoxha), izvršnom direktorkom i pozorišnom
rediteljkom o borbi za ženska prava, radu na jačanju kapaciteta
umetnika, učenju kritičkom razmišljanju tokom rada na predstavama,
angažovanju mladih i učestvovanju u izgradnji mira. Zana je govorila
i o problemima sa kojima se susreću u radu, kao i o izazovima sa
pronalaženjem kreativnih prostora za rad.
Na Fakultetu dramskih umetnosti, tokom razgovora s asistentkinjom
More Raca (More Raca) umetnici su imali priliku da saznaju više o
načinu rada sa studentima u Prištini po međunarodnim standardima –
kako studente angažovati da govore o problemima u društvu, tabu
temama, rodnoj ravnopravnosti. Takođe, i o važnosti podsticanja
odgovornog i etičnog razmišljanja, kao i o podršci različitosti.
Mladi umetnici su imali priliku da pogledaju i film studentkinje
druge godine o tradicionalnim običajima i ritualima vezanih za
udaju. Film je kritika literature koja govori o rodnim ulogama,
pričama koje devojčicama obećavaju “princa na belom konju”.
More je navela da je položaj žena u kinematografiji sve bolji i da
ne postoje problemi kao ranije koji se vezuju za diskriminaciju
žena, ali da još uvek mora da se radi na tome. Dodala je da su
najveći izazovi sredstva i infrastruktura.
Nakon toga grupa je posetila izložbu „Bilo jednom, ne ponovilo se“
Fonda za humanitarno pravo postavljenu u Dokumentacionom centru
Kosova, koja je posvećena deci ubijenoj i nestaloj tokom rata. Lični
predmeti i fotografije, kao i imena dece ispisana na zidu, bili su
veoma emotivan trenutak za sve učesnike. Ova izložba je poziv na
suočavanje i razmišljanje i potragu za istinom.
Potom je usledio razgovor sa Adeom Kondrioli Adea kondriolli) i
poseta Organization for Increasing Quality of Education (ORCA) koja
ima ulogu nadgledanja visokog obrazovanja koje je bilo degradirano
devedesetih. Ona takođe pruža podršku studentskom aktivizmu. Adea je
govorila o istraživanjima, načinu na koji prate rad profesora i
Ministarstvo prosvete koje omogućava akreditaciju visokoškolskim
ustanovama i problemima zloupotrebe. ORCA ne rešava problem, ali
aktivno učestvuje u procesu pronalaženja rešenja.
Učesnici su se interesovali koliko vrede diplome i koje su procedure
za prijavu zloupotrebe, kao i o mogućoj saradnji sa organizacijama
iz Srbije.
Nakon toga, predavanje i razgovor sa istoričarem Škljzenom Gaši
(Skelzen Gashi) otvorio je mnoga pitanja. Koja istorija se uči u obe
države, koji podaci se koriste i zašto je to veliki problem u
suočavanju sa prošlošću? Razgovaralo se o korišćenju jezika mržnje,
predstavljanju samo zločina koje su počinili drugi i poricanju
sopstvenih. Učesnici su iznosili svoja iskustva sa časova istorije,
razgovarali o filtriranju podataka, problemu nepostojanja izvora
informacija koji su relevantni, manipulaciji podacima sa obe strane.
Da bi došlo do bilo kakve promene moraju se promeniti udžbenici
istorije. Mediji takođe imaju jednu od glavnih uloga, naveo je
Gashi.
Poseta Prizrenu
Poseta Prizrenu bila je posebno zanimljiva zbog lepote samog grada.
Počela je u Muzeju Albanske prizrenske lige. Učesnici su slušali
izlaganje o mitovima i nastanku nacija, diskutovali o različitim
nacionalističkim narativima, a zatim posetili izložbeni prostor.
U prostorijama DokuFesta mladi umetnici su se upoznali sa počecima i
nastankom ovog festivala osnovanog 2002. godine sa ciljem
revitalizacije bioskopa i kulturnog života u Prizrenu, Razgovaralo
se o tome kako je DokuFest rastao, dosežući do najznačajnijeg
festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u jugoistočnoj
Evropi, i o uspostavljanju saradnje sa umetnicima iz Srbije.
Put za Novi Sad i Beograd
Poseta Novom Sadu počela je razgovorom sa Aleksandrom Đurić Bisnić
na temu “Sistem vrednosti i savremenosti”. Ona je istakla da je
privilegija Novog Sada multikulturalnost.
Razgovor se nastavio o tome koliko je kultura moćna, kakav je
odgovor kulture na savremenost, koja je cena neodustajanja od borbe,
umetničkim delima iz regiona koja pokreću promene.
“Ima nas onih koji verujemo da nam ponekad političke elite ne
dozvoljavaju da znamo jedni o drugima jer je populistima neophodan
konflikt u društvu. Konflikti na Balkanu počinju na svesno kreiranim
stereotipima”.
Nakon toga je usledio razgovor sa Jelenom Božić iz organizacije
“Kultura nova”, gde su učesnici podelili svoja iskustva o kulturi i
sistemu vrednosti, kao i aktivističkom i angažovanom pristupu
umetnosti. Usledila je šetnja Novim Sadom i razgledanje grada.
Istoričar umetnosti Branko Dimitrijević govorio je narednog dana o
“Umetnosti i novinskoj vesti”, o značaju i uticaju fotografije kroz
istoriju i danas.
Reditelj Stevan Filipović pričao je na temu “Savremeni film u
Srbiji”, o značaju regionalne saradnje, kako se dolazi do sredstava
i šta je ključno za snimanje filma u aktuelnoj situaciji. Učesnici
su pokazali veliko interesovanje za ove teme brojnim pitanjima za
reditelja.
Razgovor sa osnivačicama Dah teatra bio je na temu – kako koristeći
tehnike savremenog teatra stvarati angažovanu umetnost s namerom da
se utiče na razvoj društva u pozitivnom smeru i globalno i lokalno.
Koji su načini za stvaranje uslova za usavršavanje reditelja,
glumaca i ostalih umetnika u svim pozorišnim oblastima?
U Kući ljudskih prava u Beogradu, grupa umetnika se narednog dana
susrela i razgovarala sa Sonjom Biserko, osnivačicom Helsinškog
odbora za ljudska prava u Srbiji. Ona je govorila o nastanku i ulozi
Helsinškog odbora u našem društvu, izazovima na koje nailazi i
poljima angažovanja.
Dan kasnije mladi umetnici su imali priliku da pogledaju predstavu
“Autentična tumačenja ’68.” u režiji Ane Miljanić, koja je odigrana
u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Prvi deo programa je završen sa puno entuzijazma, uz mnogo ideja za
zajedničke radove i sa željom da što pre dođe do sledećeg susreta.
GALERIJA::: |