Potpisala sam Deklaraciju u ime svoje odanosti nekim ljudima sa
kojima sam u prošlosti radila, ali i sa onima koje sam decenijama
proučavala. Svi su oni davno poboli evropsku zastavu u Srbiji.
Pomalo sam, priznajem, uzbuđena poverenjem
Liberalnodemokratske partije da budem prvi potpisnik Deklaracije.
Ali kažem, ne iz lažne skromnosti, da sam srećna što sam samo jedna
od vas.
Nije nikakva tajna da ja podržavam
Liberalnodemokratsku partiju od početka. Kao predstavnika novih
generacija koje, oslobođene svake dogme, imaju prava da traže
odgovore na pitanja koja smo im ostavili otvorena. Ali i na ona
pitanja koja je njihovo vreme stavilo pred njih. Kao generacije koje
imaju pravo na život.
U temelju Liberalnodemokratske partije bilo je
nemirenje sa ubistvom Zorana Đinđića. Bio je to i izraz šireg
nemirenja Srbije sa egzekucijom reformatora, sa zaustavljanjem
reformi. Mnogo rada, strpljenja i poverenja je uloženo u razvoj
Liberalnodemokratske partije, u sazrevanje njenog evropskog
programa. Sigurna sam da danas možemo reći: nije bilo uzalud!
Deklaracija koju smo potpisali i koja će se u
danima koji dolaze potpisivati u Srbiji proizašla je iz našeg
ubeđenja, ali i iz egzaktnih procena stručnjaka, da je trenutak u
kome se zemlja nalazi dramatičan. Nije lako ni onima koje smo
demokratski izabrali da u naše ime donose teške odluke. Želimo da
pomognemo Predsedniku Republike Srbije. Ne pozivamo ga sa barikada
da izvrši svoje državničke obaveze. Za trenutak smo izašli iz svojih
radionica, kabineta, ateljea i laboratorija, sišli sa pozorišnih
scena da kažemo da nas u formulisanju državnog interesa i politike
ne može ignorisati a da se ne povredi naše lično i građansko
dostojanstvo.
Treba napraviti preokret i napustiti politiku koja
je već odavno poražena. To nije kukavičluk već hrabrost. Ali je i
odgovornost, jer nastavljanje poražene politike po inerciji
proizvodi stagnaciju, siromaštvo, neuverljivost i nesporazume i sa
susedima i sa svetom.
Sa stanovišta zdravog razuma je uvredljivo reći da
Srbiju u Evropi zagovara samo manjina građana u Srbiji. Uz svu svoju
skepsu, koja je posledica godina, iskustva, pa ako hoćete i znanja,
ne mogu da se pomirim sa tim da bi većinska Srbija pristala da bude
jedina zemlja na Balkanu koja odbija da uđe u Evropsku uniju.
Ne treba narod učvršćivati u uverenju da je
zaostao, infantilan i inferioran, da nije u stanju da prepozna svoj
interes i da su mu potrebni staratelji. Moramo se svi, bez izuzetka,
jasno suočiti i sa kratkoročnim i sa dugoročnim posledicama izbora
koji ćemo napraviti: za i protiv Evropske unije. Uslovi su isti za
sve članice te asocijacije; posebni uslovi za Srbiju proizlaze iz
ratova i zločina počinjenih u ratovima.
Evropska unija je maksimalno spustila kriterije za
kandidaturu Srbije. Ostalo je samo pitanje odnosa Beograda i
Prištine. Pa ako je tako, neće li Srbija svojim odbijanjem da taj
minimalni uslov ispuni, zapravo reći da ne želi Evropsku uniju? Ali,
šta onda želi?
Ne dramatizujemo mi situaciju: ona je sama po sebi
dramatična. Naša je građanska dužnost da otvoreno kažemo da ne
pristajemo na relativizovanje drame. Utoliko pre, što smo od
inicijative za Deklaraciju do dolaska sa njom pred vas proverili
efikasnost evropskih i pravila i vrednosti.
Deklaracija je nastala u dijalogu. Uvažavan je
svaki argument. Težilo se zajedničkom minimumu. Poštovana je svačija
ličnost: niko se nije osećao kao upotrebljen, svako je imao osećaj
da je neizostavno potreban. Nijednom nije izgovorena reč
neprijatelj. Bili smo solidarni u osećanju da radimo jedan važan
posao na dobro svakog pojedinca i cele zemlje. I što je, barem za
mene, najvažnije, mi smo na evropskoj perspektivi kao zajedničkoj
perspektivi ostvarili pomirenje levih i desnih, radikalnih i
liberalnih, tradicionalnih i modernih, starih i mladih, žena i
muškaraca, politički, etnički, verski i seksualno različitih u
Srbiji. Bez tog širokog pokreta za evropsku Srbiju, bez demokratske
mobilizacije društva, nema ni moderne države, vladavine prava,
uređenog društva koje mora da se profesionalizuje i, oprostite,
hijerarhizuje.
Hajte, da sve to proverimo u dijalogu sa
građanima. Kao osnovu nudimo Deklaraciju i obećavamo samo napor bez
koga nema ni razvoja ni slobode. Dobro zemlje nije u nadležnosti
samo ovlašćenih i prosvećenih: ono je u rukama svakoga od nas. Imamo
sistem koji omogućuje da vlast demokratski biramo, kontrolišemo i
smenjujemo. Odgovornost je, dakle, na nama - građanima.
Mi nikoga na javnoj političkoj sceni u Srbiji -
arogantno i sa visine - ne pitamo: ko ste vi? Mi samo koristimo
mogućnost koju demokratsko društvo, a ono je takvo samo ako je
pluralno, kažemo ko smo mi: građani ujedinjeni u pokretu za Srbiju u
Evropskoj uniji, za Evropu u Srbiji. |
