|
Pogled sa Petrovaradina
od koga zastaje dah pružio mi je snažan osećaj o duboko ukorenjenoj
domišljatosti i snalažljivosti vašeg naroda, i ulio mi je sigurnost
u budućnost Novog Sada i Srbije kao članova evropske porodice
gradova i država.
Srbija na evropskom putu – status pregovora
Neću okolišati: nemam ni trunku sumnje u budućnost Srbije jer je ona
definisala pristupanje EU kao svoj ključni strateški cilj, a čitava
Unija – Evropska komisija, Parlament i 28 država članica – čvrsto su
posvećene evropskoj perspektivi Srbije.
Zajedno naporno radimo na postizanju ovog cilja. Pregovori o
pridruživanju su započeli januara prošle godine. Proces skrininga će
biti završen naredne nedelje. Moram da kažem da smo svi u Briselu
impresionirani posvećenošću i profesionalizmom srpskog pregovaračkog
tima.
Postavljanje temelja
Pristup primenjen u ovim pregovorima jeste onaj u kom se prvo
postavljaju sledeći temelji:
1) vladavina prava
2) ekonomsko upravljanje i
3) javna uprava
Vladavina prava je jako važna iz mnogo razloga:
1) ona će Srbiji obezbediti primenu pravnih tekovina EU nakon
pristupanja Uniji;
2) obezbediće primenu trgovinskih sporazuma i stvoriti okruženje
koje će ulivati poverenje u privredu u kojoj će svi učesnici biti
ravnopravni;
3) konačno, vladavina prava će garantovati poštovanje ljudskih i
prava manjina, slobodu medija i izražavanja, čime će demokratija
biti osnažena;
Ekonomsko upravljanje je u EU dodatno razvijano kao odgovor na
privredne i monetarne potrese koje je EU pretrpela poslednjih
godina. Cilj ekonomskog upravljanja je da uskladi ekonomske i
fiskalne politike država članica te da stvori uslove koji pogoduju
ulaganjima u poslovanje, a čiji će efekat biti rast i otvaranje
radnih mesta.
Usredsređeni smo na javnu upravu kao zaštitnika prava građana i
osnove za pravilno funkcionisanje države koja svojim građanima i
preduzećima pruža neophodne usluge. Uloga nezavisnih regulatornih
tela je u ovom procesu od ključnog značaja.
Nameravamo da pri postavljanju ovih temelja naporno radimo sa
Srbijom. Napredak će obezbediti uspostavljanje osnove zahvaljujući
kojoj se mogu voditi uspešni pregovori o poglavljima i zahvaljujući
kojoj će Srbija biti u poziciji da preuzme obaveze i ostvari prava
članstva u EU.
Srbija mora da ostvari napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom,
kako u ranoj fazi tako i tokom čitavog pristupnog procesa. Tempo
normalizacije odnosa će odrediti tempo čitavog procesa pristupanja.
Pridruživanje EU je društveni projekat koji u krajnjoj liniji
pripada građanima. Važno je da zainteresovane strane, civilno
društvo, studenti i akademska zajednica znaju da je proces u
njihovim rukama te da se reforme koje se odvijaju u ovom procesu
tiču upravo njih.
Napredak u vladavini prava ne sme biti ugrožen
Poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa, osnovnih prava, borbe
protiv korupcije i organizovanog kriminala, zahtevaju korenite
reforme. Srbija je započela proces reforme pravosuđa i ima snažan
politički zamah u borbi protiv korupcije, ali ti procesi još uvek
nisu završeni. Pred nama je još posla.
Srpske vlasti, u okviru akcionih planova za poglavlja 23 i 24,
trenutno rade na rešavanju ovih ključnih pitanja.
Akcioni planovi su važni iz dva razloga:
1) oni će otvoriti put za sprovođenje zdravih i dubinskih reformi
koje su usmerene na postizanje konkretnih rezultata. Građani Srbije
moraju imati poverenja u efikasnost i nezavisnost pravosuđa.
2) Osim toga, akcioni planovi su važno političko oruđe koje će
Srbiji dati viziju za razvoj savremenijeg društva zasnovanog na
osnovnim vrednostima. Kao primer ću navesti slobodu medija i
nezavisna regulatorna tela kojima se bavi poglavlje 23. Komesar Han
stalno ističe da je sloboda medija osnovno pravo o kom neće biti
kompromisa te da će biti ključni uslov za napredak zemalja
kandidata, konkretno Srbije, na evropskom putu. Isto važi i za
poštovanje uloge i nezavisnosti tela poput ombudsmana. Nadzor nad
primenom akcionih planova za poglavlja 23 i 24 će omogućiti državama
članicama da vide da Srbija ne odstupa od uspostavljanja ovih
osnovnih vrednosti EU, što će biti ključno i za sam tempo pregovora.
Nadam se da će kredibilni, sveobuhvatni i održivi akcioni planovi
povećati mogućnost otvaranja poglavlja 23 i 24 do kraja godine.
Kontinuirana posvećenost ekonomskim i strukturnim reformama je
ključna
Kao što sam pomenuo na početku, oživljavanje privrede i otvaranje
radnih mesta je u vrhu naših prioriteta. Učestvujemo u dijalogu sa
Srbijom o ekonomskoj politici i sveobuhvatnoj reformi javne uprave;
restrukturiranju i privatizaciji preduzeća u državnom vlasništvu;
rasterećivanju procedura za dobijanje građevinskih dozvola i onih za
tržište rada; restrukturiranju loših kredita u bankarskom sektoru.
Usvajanjem novih zakona o radu, privatizaciji i stečaju, kao i
zakona o građevinskim dozvolama, Srbija je pokazala posvećenost i
počela da ostvaruje rezultate na ovim poljima. Istovremeno, aranžman
koji je u februaru postignut sa MMF-om povećava angažman Srbije u
sprovođenju strukturnih reformi.
Zbog čega podržavamo ekonomske i strukturne reforme u Srbiji? Zato
što su naši zajednički ciljevi jasno definisani: podsticanje rasta i
otvaranje radnih mesta; unapređenje konkurentnosti i priprema za
globalne izazove koji su pred nama, bilo da se oni tiču digitalne
ere, trke u inovacijama i veštinama, nestašice prirodnih resursa,
bezbednosti hrane, energetskih troškova, efekata klimatskih promena
ili starenja stanovništva.
Znamo koje će koristi članstvo u EU doneti građanima Srbije: slobodu
da putuju, žive, rade, penzionišu se ili da se obrazuju bilo gde u
EU. Članstvo u EU će vašim preduzećima olakšati poslovanje širom
najvećeg svetskog tržišta. Članstvo u EU znači da će potrošači
uživati bolju zaštitu, da će putna infrastruktura biti unapređena,
te da će kvalitet vazduha i vode biti podignut na viši nivo.
Povećana konkurentnost će rezultirati većom raznovrsnošću proizvoda
na srpskom tržištu što može dovesti do smanjenja cena. Uistinu,
građani svih država koje su pristupile EU svedoče povećanju životnog
standarda, životnog veka, kao i poboljšanju širokog spektra
socijalnih i zdravstvenih pokazatelja. Srbija će u okviru EU, kao
deo evropske porodice, sačuvati svoje kulturne specifičnosti. Broj
turista na Petrovaradinu i u Novom Sadu, koji će se diviti vašem
istorijskom i kulturnom nasleđu i uživati u veseloj atmosferi vašeg
grada, biće povećan.
Muzički festival EXIT će privlačiti još više mladih iz cele Evrope.
Studenti i profesori iz Srbije će imati više mogućnosti za učešće u
programima razmene poput Erazmus+. U 2014. je u programu Erazmus
učestvovalo preko 200 studenata iz Srbije. Kada su u pitanju
studenti na postdiplomskim studijama, u proteklih 10 godina je u
sličnim programima učestvovalo njih skoro 1500. Nadam se da će ovaj
broj u budućnosti biti još veći.
Čvrsto sam uveren da je sve ovo vredno truda i da se može postići
zajedničkim snagama!
Komisija je posvećena pružanju podrške Srbiji
Naša posvećenost evropskom putu Srbije se ogleda i u značajnoj
finansijskoj pomoći EU koja iznosi oko 200 miliona evra bespovratne
pomoći, a koja će u periodu od 2014. do 2020. dostići 1,5 milijardi
evra.
Pomoć se ogleda i u činjenici da je EU odmah reagovala i pokazala
solidarnost kada su Srbiju pogodile poplave u maju 2014. EU je
najveći donator čija je pomoć usmerena na oporavak nakon poplava
iznosom od oko 170 miliona evra bespovratne pomoći . Preduzimanje
delotvornih preventivnih mera koje će sprečiti pojavu sličnih
poplava u budućnosti, sada su naš najveći prioritet.
EU je daleko najveći partner Srbije u pogledu trgovine, investicija,
pomoći i davanja povoljnih kredita. Uzmimo na primer bespovratnu
pomoć. EU je od 2000. godine Srbiji obezbedila bespovratnu pomoć u
iznosu od 2,9 milijardi evra, pri čemu nije uračunata bilateralna
pomoć država članica. Srbija je sa 200 miliona evra godišnje jedan
od najvećih korisnika sredstava EU na svetu, a svakako je najveći
korisnik fondova na Zapadnom Balkanu. EU je u Srbiji investirala u
transportnu infrastrukturu, zdravstvo, kvalitet vazduha i vode,
upravljanje čvrstim otpadom i unapređenje javnih usluga.
Osim toga, EU je obezbedila bezmalo 5,8 milijardi evra u povoljnim
kreditima.
Osim što je učestvovala u izgradnji prelepe nove zgrade fakulteta
koju smo upravo otvorili, EU i Evropska investiciona banka su dale
doprinos u još dva projekta u okviru ovog Univerziteta – u pitanju
su zgrade Rektorata i Naučno-tehnološkog parka. Doprinos je dat i u
pogledu unapređenja infrastrukture istraživanja i razvoja.
Bespovratnom pomoći u iznosu od 30 miliona evra, EU je podržala
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i 27 fakulteta na
pet državnih univerziteta. Ovo je obuhvatilo renoviranje
laboratorija, istraživačkih i studentskih kabineta i komunalnih
prostorija na fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu,
Kraljevu, Novom Pazaru, Boru, Vrnjačkoj Banji, Čačku i Leskovcu.
Vidite, mi zajedničkim radom razvijamo ljudski potencijal Srbije,
višestruke talente i kreativnost srpskog naroda i ja ne sumnjam da
će od vaših talenata koristi imati i Srbija i Evropa!
Proces proširenja je i dalje od presudnog značaja za očuvanje
reformskog zamaha. Strateški izbor o budućnosti Srbije nam je svima
jasan.
Za Srbiju ovo znači veće blagostanje i stabilnost u regionu.
Za EU, pregovori o pristupanju imaju isti prioritet kao i ranije:
nastavljaju se u istom duhu i sa jednakom posvećenošću. EU će
nastaviti da aktivno podržava Srbiju u pripremama za pristupanje.
Hvala vam na pažnji.
|
