Izgubljena
godina
Godišnji izveštaj za 2007. godinu
Acrobat PDF (4.59mb) >>>
Karakter političkih promena u Srbiji 5. oktobra 2000.
godine i kasnije, u decembru 2003 (nakon ubistva premijera Đinđića),
nije obezbedio konsenzus u pogledu temeljnih savremenih vrednosti,
uključujući i ljudska prava na kojima srbijansko društvo treba da
počiva. To se odražava i na javni diskurs kojim dominira argumentacija o
"ugroženosti srpstva" i "zaveri sveta" protiv Srba zbog njihove
slobodoljubivosti. U tom smislu poricanje odgovornosti za zločine i
masovna kršenja ljudskih prava je "logična" posledica strategije srpskih
elita koje sprečavaju otvaranje dijaloga na tu temu, konstatuje godišnji
izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Prihvatanjem (mada
nevoljno i nepotpuno) međunarodnog prava - koje će dugoročno imati važnu
ulogu u zaštiti ljudskih prava, Srbija je dobila okvir neophodan za
promicanje koncepta ljudskih prava. Međutim, u toku 2007, kao i
prethodnih godina, Srbija nije u potpunosti sarađivala sa Haškim
tribunalom. Štaviše, u toku prošle godine ta saradnja je takoreći
zaustavljena, a izručenje Ratka Mladića i još trojice optuženih prestali
su biti tema u domaćoj javnosti. Medijska manipulacija o tome gde se
nalazi najpoznatiji haški optuženik i slepo verovanje Karle del Ponte,
glavne tužiteljice, da će ubediti srbijanskog premijera da preda Ratka
Mladića doveli su do banalizacije i marginalizacije ove važne teme.
Prema ocenama izveštaja za 2007. godinu, u senci
rešavanja statusa Kosova, kroz medije i sa skupštinske govornice
sugerišu se "uniformnost i homogenizacija, vrednosno jednoumlje,
jedinstvo nacije i vere". Paralelno sa retoričkom odbranom Kosova, kroz
medije se prebacuje krivica za celokupno stanje i gubitak Kosova na
"domaće izdajnike" koji se tako pretvaraju u "žrtvene jarce".
U najnovijem godišnjem izveštaju pod naslovom "Srbija
2007: Samoizolacija - realnost i cilj " Helsinški odbor ističe je 2007.
godina je za Srbiju još jedna izgubljena godina u traganju za vlastitim
identitetom i vizijom budućnosti. U suštini, nacionalizam bio i ostao
dominantna politička opcija koja do sada nije dobila respektabilnu
alternativu. Srpska politička klasa i elita nisu se odrekli
teritorijalnih pretenzija, čak ni u godini kada je nekadašnja
Jugoslavija, rešavanjem kosovskog statusa, ušla u završnu fazu raspada.
Srbija nije mogla ostvariti funkcionalnu modernu državu, jer je državnom
pitanju (ekspanziji) uvek davala prioritet na štetu civilnih vrednosti,
suvereniteta građana i participativne demokratije.
Na preko 500 stranica teksta, izveštaj Odbora za 2007.
godinu, pored uvoda, pokriva oblasti grupisane u sledeća poglavlja -
"Elita i alternativa", "Društveno-ekonomski procesi", Transformacija
struktura državne sile", "Verske zajednice", "Ustavno-pravni okvir",
"Regionalni izazovi", "Obrazovanje", "Medijska scena", " Nationalne
manjine", "Srbija i Haški sud", "Redefinisanje spoljopolitičke
orijentacije", "Nezavisnost Kosova" i "Srbija i susedi".
Sa osvrtom na prethodnu godinu, Helsinški odbor
ukazuje da poruke da Srbija može biti partner Evropskoj uniji samo ako
je cela dovode u pitanje njenu privrženost procesima evropskih
integracija. Optužbe na račun SAD i NATO da podstiču fragmentaciju
Srbije i stvaranje "lažne države", protivljenje dolasku misije EU na
Kosovo, povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost
Kosova, pohvale na račun policije nakon skandaloznog mitinga u Beogradu
i izostanak oštre osude nasilja i pljački, vode oštroj polarizaciji u
društvu i izazivaju zabrinutost ne samo manjina, nego i liberalnog
građanstva.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji preporučuje:
- Da nova vlada odmah vrata diplomatske odnose sa svetom na nivo pre
proglašenja nezavisnosti Kosova;
- Da u što kraćem roku stabilizuje unutrašnji politički ambijent kako bi
se obnovilo poljuljano poverenje stranih investitora i banaka:
- Da se što hitnije nastave pregovori sa EU za pristupanje Sporazumu o
stabilizaciji i približivanju (SSP) kako bi se otvorila perspektiva
pristupa fondovina EU, neophodnim za ekonomski i društveni oporavak
zemlje:
- Da se što pre završi proces privatizacije javnih preduzeća;
- Da vlada vodi stimulativnu politiku prema malim i srednjim
preduzećima;
- Da konstruktivno priđe saradnji sa Haškim tribunalom i u tom smislu
preda sve tražene optuženike koji se kriju u Srbiji;
- Da sprovede reformu obrazovanja u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i
zahtevima vremena bez čega Srbija trajno ostaje bez ljudskog resursa
neophodnog za strukturne promene društva i privrede;
- Da se stvori povoljan ambijent za otvaranje društvene rasprave o
Miloševićevom nasleđu kako bi se napravio bilans dvodecenijske promašene
politike i stvorili uslovi za raspravu o alternativnim opcijama za
budućnost Srbije;
- Da se spreči partokratija i omogući profesionalizacija državne uprave
i drugih relevantnih ustanova i institucija;
- Da se stvori atmosfera za promovisanje koncepta ljudskih prava i
posebno definiše politika uključivanja manjina u politički, društveni i
ekonomski život na ravnopravnim osnovama;
- Da se organi države sa posebnim senzibilitetom odnose prema socijalno
ugroženim kategorijama stanovništva kao što su deca, stari,
hendikepirani i druge osetljive grupe;
Izveštaj za 2007. godinu, štampan na srpskom i
engleskom jeziku, objavljen je zahvaljujući pomoći Švedskog helsinškog
komiteta za ljudska prava. Uskoro će biti dostupan na sajtu
www.helsinki.org.yu
, a sada već u kancelariji Odbora - Ulica Rige od Fere 20/V.
Beograd, 2. juni 2007.
Acrobat PDF (4.59mb) >>> |