Evropeizacija - dometi i ograničenja
Godišnji izveštaj za 2009.
Acrobat PDF (2.23mb) >>>
GODINA U KOJOJ JE DEFINISANA EVROPSKA BUDUĆNOST
- godišnji izveštaj za 2009 -
Ovo je deseti po redu izveštaj Helsinškog odbora za
ljudska prava u Srbiji, koji sagledava ostvarivanje ljudskih prava, kao
vrednosnog odraza svakog društva, u kontekstu političkih, ekonomskih i
društvenih kretanja u protekloj godini. Srbijansko društvo je još uvek u
velikoj meri opterećeno nedavnom prošlošću prema kojoj još nije
izgradilo stav koji bi pomogao u prevazilaženju nagomilanih problema, pa
i na polju ljudskih prava. Sa druge strane, Srbija je tokom 2009.
napravila neophodan iskorak u definisanju svoje budućnosti kao evropske
zemlje. Stoga je i izveštaj za 2009. godinu objavljen pod naslovom
"Evropeizacija - dometi i ograničenja".
Poduhvat da se Srbija veže za evropske integracije
nije bio jednostavan, jer mu se suprotstavljao izuzatno jak
konzervativni blok koji nije lako prihvatio poraz na izborima iz 2008.
Relativna pobeda demokratskog bloka otežala je konsolidaciju vlasti na
lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U atmosferi stalnog
osporavanja, Vlada je ipak ispunila uslove neophodne za aktiviranje
Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i za pristupanje šengenskom viznom
režimu. Kad je o ovom drugom reč, Ministarstvo unutrašnjih poslova je
takoreći, napravilo podvig koji niko nije očekivao. U međuvremenu je i
konzervativni blok prilagodio svoju retoriku novim okolnostima -
prihvatio proevropski diskurs - što mu je otvorilo vrata za komunikaciju
sa Zapadom. Ovo se, između ostalog, konstatuje u najnovijem godišnjem
izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i ističe:
"Kosovska nezavisnost, odnosno nepristajanje na tu realnost, i dalje je
bila prioritet na spoljnopolitičkom planu i u diplomatskim aktivnostima,
ali je ekonomska realnost ipak dobila prevagu u odnosima sa svetom.
Odnosi sa susedima, međutim, ostali su na veoma niskom nivou, a u
pozitivnom smeru pomicali su se samo pod pritiskom Evropske komisije i
članica zemalja EU, kao i SAD".
Osvrćući se na proteklu godinu, izveštaj navodi da je
ona bila "prelomna" i po tome što je vlast po prvi put sprovodila
kaznene mere protiv nasilnog ponašanja i diskriminacije, i time u
izvesnoj meri neutralisala negativne efekte prethodne vlade na sve
oblike poštovanja ljudskih prava. Pa ipak, kada je reč o društvenoj
atmosferi i vrednosnom sistemu, Srbija se još uvek nalazi na radikalnom
desnom krilu, što znači da radikalni nacionalizam, ksenofobija i
netolerancija i dalje preovladuju kao osnov vrednosnog sistema u kojem
funkcioniše društvo i, nažalost, mlade generacije.
Na gotovo 600 stranica teksta, izveštaj Odbora za
2009. godinu - "Evropeizacija - dometi i ograničenja - pored uvodnog
dela i teksta pod naslovom "Nasilje: sa političkog na društveni teren"
pokriva oblasti grupisane u sledeća poglavlja - "Mehanizmi državne
prinude, "Pravni sistem", "Parlament i nezavisna tela", "Sloboda vere",
"Haški tribunal: uticaj na društvo", "Manjine: mera demokratije,
"Socijalna i ekonomska prava", "Vojvodina, Sandžak i jug Srbije",
"Ekonomija", "Mediji", "Srbija i svet" i "Srbija i susedi".
Helsinški odbor u godišnjem izveštaju za 2009, između
ostalog, preporučuje Vladi Republike Srbije:
- Da što je moguće pre ispuni sve preduslove za dobijanje statusa
zemlje-kandidata EU, što podrazumeva i hitno hapšenje Ratka Mladića i
Gorana Hadžića;
- Da učini napor za što bržu normalizaciju odnosa u regionu, uključujući
i priznanje Kosova;
- Da podrži reviziju Dejtonskog sporazuma u cilju stabilizacije Bosne i
Hercegovine i njene evropske perspektive;
- Da nakon usvojene Deklaracije o Srebrenici pokaže spremnost za
istinsko priznanje genocida;
- Da nastavi sa suštinskom decentralizacijom zemlje, uz poštovanje
specifičnosti svih regiona, posebno multietničkih i multikonfesionalnih,
kao što je Sandžak;
- Da predloži novi zakon o informisanju radi adekvatnijeg uređenja
medijskog prostora;
- Da suštinski podrži rad svih nezavisnih regulatornih tela;
- Da u kontekstu ljudske bezbednosti angažovanije promoviše nove
vrednosti i pripremi građane za članstvo u NATO;
- Da do kraja sprovede reformu pravosuđa kao osnovne karike u
uspostavljanju vladavine prava;
- Da promoviše atmosferu i vrednosti tolerancije i ljudskih prava, i
pokaže iskreni interes za dobrim odnosima sa svim manjinama;
- Da uspostavi instrumente saradnje sa predstavnicima civilnog društva i
omogući im primereno učešće u radu parlamanta;
- Da efikasno deluje protiv svakog oblika narušavanja međuetničkih
odnosa i da konstruktivno doprinosi rešavanju sukoba unutar pojedinih
manjinskih, odnosno verskih zajednica;
Neke od preporuka Odbora međunarodnoj zajednici su
sledeće:
- Da ubrza proces kandidature Srbije za članstvo u EU, koji opozicione
konzervativne snage pokušavaju da spreče;
- Da ne tretira Srbiju kao regionalnog lidera, jer to stvara nedoumice u
regionu i istovremeno potstiče još uvek prisutne teritorijalne
pretenzije u samoj Srbiji;
- Da što pre zatvori pitanje granica u regionu kako bi se zaustavio
trend njegove etnifikacije;
- Da insistira na transparetnosti i departizaciji političkog života, kao
i na suzbijanju organizovanog kriminala i pranja novca;
- Da insistira na ozbiljnom procesu suočavanja sa prošlošću unutar same
Srbije i na reformi obrazovanja na svim nivoima, i podrži alternativno
obrazovanje zasnovano na konceptu ljudskih prava;
Izveštaj za 2009. godinu, štampan na srpskom i
engleskom jeziku, objavljen je zahvaljujući pomoći Civil Rights
Defenders. Dostupan na sajtu www.helsinki.org.rs,
kao i u kancelariji Odbora - Ulica Rige od Fere 20/V.
Beograd, 23. juni 2010.
Acrobat PDF (2.23mb) >>> |
