|
Predstavljanje godišnjeg izveštaja
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
„Srbija: geopolitičko i vrednosno
opredeljenje“
Sonja Biserko - Prezentacija godišnjeg izveštaja za 2024 >>>
Helsinški odbor za ljudska prava u
Srbiji predstavio je na konferenciji u Medija centru godišnji
izveštaj za 2023. - „Srbija: geopolitičko i vrednosno opredeljenje“.
Izveštaj je nastao u sklopu projekta „Saradnja u regionu Zapadnog
Balkana: preduslov za evropsku bezbednost“, a uz podršku Evropske
unije.
Ovogodišnji izveštaj nadovezuje se na prethodni, koji ima za cilj da
stavi u fokus specifične teme koje Helsinški odbor smatra ključnim
za društvenu transformaciju i prihvatanje vrednosti koje doprinose
demokratskim principima. Rešavanje izazova kao što su radikalni
nacionalizam, zarobljene institucije i mediji, etnokonfesionalna
kultura i obrazovanje i revizionizam - ovaj tekući proces zahteva
kontinuirani i zajednički napor svih segmenata društva. Sveobuhvatno
pitanje koje se postavlja je: Šta je naš identitet i u kom pravcu
idemo?
Izveštaj su predstavili autori: Sonja Biserko, predsednica
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Tomislav Marković,
novinar, Milan Mića Jovanović, predsednik Foruma za bezbednost i
demokratiju, Aleksandar Radić, vojni analitičar, i Izabela Kisić,
izvršna direktorka Helsinškog odbora.
Da je Srbija daleko od opredeljenja za članstvo u EU istakla je
Sonja Biserko na početku predstavljanja izveštaja.
„Aktuelna vlast se ne trudi da taj put ubrza reformama već samo
onoliko koliko je potrebno da ostane na evropskim fondovima i
investicijama. Srbija nikad nije bila udaljenija od Evropske unije,
a odnos Srbije prema Rusiji je ključni test jer je pre svega
vrednosno pitanje. Decembarski izbori demonstrirali su suštinu
vladavine ovog režima i pokazali da se neće birati sredstva za
opstanak na vlasti. Rastakanje demokratskih vrednosti koje su ionako
bile krhke nastavljeno je i 2023. sa izraženom tendencijom ka
autoritarnosti“.
Ona je istakla da Srbija živi u stalnoj napetosti i nekoj vrsti
vanrednog stanja i da ne uspeva da se politički stabilizuje i
demokratizuje.
„Držanje srpskog nacionalnog pitanja središnjom tačkom nacionalne
politike poslednjih četrdeset godina unazadilo je društvo i
politički život. Spregom kriminala, crkve i politike uništene su sve
moralne vrednosti na kojima bi društvo trebalo da počiva“, rekla je
Biserko.
Ona je navela je da je slučaj Banjska dramatično promenio odnos
Zapada prema Zapadnom Balkanu, posebno prema Srbiji.
Odnos SPC i SNS karakteriše čvrsta saradnja i sinhronizovano
delovanje koje ozbiljno ugrožava sekularni karakter države. SPC
snažno utiče na sužavanje ljudskih prava, namećući tradicionalne
hrišćanske vrednosti, što posebno pogađa manjinske grupe, LGBT i
žene.
Sonja Biserko je napomenula da izveštaj obuhvata preporuke u vezi sa
državnim strategijama – politika državnog identiteta, bezbednosne
politike, politike zdravstva, obrazovanja, medija, političke
alternative, decentralizacije, spoljne politike i religije.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da međunarodna zajednica
prema slučaju Banjska može da pokaže neki nivo tolerancije zbog
ideje stabilnosti Balkana, ali da bi za srpsko društvo trebalo da
bude opomena i da se zapita „kako je moguće da imamo društvo koje
toleriše paravojno organizovanje“.
On je istakao da je Vojska Srbije odavno politički servis, nema
samostalnost, te da bi u društvu trebalo da postoji svest šta i
političar i vojnik sme, a šta ne sme ni da pomisli.
Radić je naveo da su osnovni problemi „poltroni u vojnom vrhu“ koji
ne donose odluke ni o čemu, a oružje im se predstavlja kao „poklon
političara“.
Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Mića Jovanović
podsetio je na pitanje koliko je sektor bezbednosti u celini
doprineo da bude garant uspešnosti približavanja Srbije Evropskoj
uniji.
„U izveštaju je akcenat na četiri grupe pitanja za koja smo mislili
da su bila indikativna. Prva je nacrt zakona o unutrašnjim poslovima
– nacrt je povučen iz javne rasprave koja je bila kratka, neuspešna,
uz veliku zabrinutost civilnog društva. Pre svega, jer su policiji
bila data mnogo veća ovlašćenja nego što ih ima sada. Drugo,
upotreba biometrijskog nadzora nad građanima. Nacrt je povučen, ali
još uvek ne znamo šta se sa njim zbilo“, rekao je Jovanović.
Sledeća tema je politička instrumentalizacija granične policije.
„Još uvek nismo čuli od Saveta za nacionalnu bezbednost šta se tačno
dešavalo u Banjskoj. Takođe smo u izveštaju obratili pažnju na
pretnje koje su doživljavali predstavnici ruskog demokratskog
društva, na zastrašivanja i da im se ne dozvoli da neki od njih
borave u Srbiji“, istakao je predsednik Foruma za bezbednost i
demokratiju.
Posebna pažnja posvećena je uzbunjivačima u policiji, što otvara
jednu posebnu temu, a to je tema ljudskih prava u okviru policije,
pa i samih bezbednosnih službi. Jovanović je naveo da se protiv
MUP-a vodi 15.133 sudskih sporova, potencijalne vrednnosti 5,6
milijardi dinara. Ova cifra, kako napominje, najviše govori o stanju
ljudskih prava i kako ih doživljavaju oni koji rade u sektoru
bezbednosti i policiji.
Na kraju svog izlaganja podsetio je da srpska policija već dve
godine nema direktora, a da su velika ovlašćenja data ministru
unutrašnjih poslova.
Novinar Tomislav Marković je govorio o civilnom sektoru, medijima i
njihovoj slobodi koje ima sve manje u Srbiji. Evropska komisija i
brojne organizacije već godinama upozoravaju na loše stanje u
medijima, novinari trpe ogroman pritisak, a krivična dela protiv
njih ostaju nekažnjena. Postalo je uobičajeno da predstavnici vlasti
napadaju i blate novinare. U progonu je svako ko je kritički
nastrojen prema društvu u kom živi i naprednjačkoj vlasti.
Kao vid pritiska na medije, naveo je i sve više SLAP tužbi, i što
regulativna tela ne rade svoj posao.
„Nakon završene javne rasprave o donošenju medijskih zakona, vlast
je dodala dve odredbe u član 110 bez znanja radne grupe i ostalih
aktera u kreiranju zakona. Režim Aleksandra Vučića je i u 2023.
godini nastavio da radi na uspostavljanju totalne kontrole nad
medijima. Na taj način Vučić kontroliše javno mnjenje i koristi
medije za opstanak na vlasti. U Srbiji je sloboda medija u slobodnom
padu. Šanse da se taj pad zaustavi ravne su nuli jer postizborna
politička kriza nagoveštava još mračnije dane za slobodu u medijima
u Srbiji“, rekao je Marković.
O položaju organizacija civilnog društva u Srbiji i braniocima
ljudskih prav, govorila je Izabela Kisić, izvršna direktorka
Helsinškog odbora.
Ona je navela da su uništene nezavisne institucije i da nijedna više
nije u funkciji građana. Najbolji primer kampanja protiv
organizacija civilnog društva je kampanja protiv organizacije Crta
koju kontinuirano vodi vlast.
„Civilno društvo je na meti vlasti, predsednika, premijerke Ane
Brnabić, ali takođe na meti desničara, huligana, desničarskih
organizacija, privatnih kompanija, institucija, kao i SPC. SPC ima
ogromnu odgovornost za sužavanje prostora za delovanje organizacija
civilnog društva i prava nekih manjinskih grupa“, ocenila je Kisić.
Izvršna direktorka Helsinškog odbora je skrenula pažnju na sve veći
rast Gongo organizacija, nevladinih organizacija koje su ustvari pod
kontrolom vlasti, i na sve veći broj napada na građane na mirnim
protestima koji prolaze nekažnjeno.
Pozvala je tužilaštvo da krene da ispituje slučaj Dragoslava Bokana
i njegove uključenosti u ratne zločine.
„Kao preporuka šta bi jedna demokratska vlast mogla da učini kao
poboljšanje položaja organizacija civilnog društva je unapređenje
određenih zakona koji se tiču pre svega mirnog okupljanja - svi
slučajevi fizičkog nasilja moraju da budu procesuirani. Svaka
demokratska vlast je dužna da osudi ovakve napade, nacionalizam i
rasizam i da se suprotstavi uplivu SPC kada je reč o ljudskim
pravima“, rekla je Izabela Kisić.
Uprkos svemu navedenom, organizacije civilnog društva u Srbiji su
jake i najvažniji su akter demokratizacije društva i zagovaranja
evropskih vrednosti, zaključila je.
Izveštaj 2023 (1.67mb) >>>
|
