I dalje tvrd stav Beograda prema Kosovu
16.01.2008, HCHRS
Kraj pregovora o Kosovu pod pokroviteljstvom "trojke"
,i odluku međunarodne zajednice da nakon njihovog neuspeha više ne
odlaže rešavanja statusa Kosova, politička elita u Srbiji ne samo da ne
prihvata, već ovaj povod koristi kao izgovor za blokiranje ubrzanog
približavanja Evropskoj uniji. Naime, polovinom decembra, kada je i
formalno okončan pokušaj pregovaračke trojke da se između Beograda i
Prištine postigne dogovorno rešenje, Brisel je vlastima u Beogradu
uputio signal da bi već krajem januara 2008, sa Srbijom mogao da bude
potpisan Sporazum o asocijaciji i pridruživanju (SSA), bez obzira na
činjenicu da je Srbija praktično obustavila saradnju sa Haškim
tribunalom. Ta evropska dobronamernost u Srbiji je izazvala obrnuti
efekat, jer javnim diskursom dominira stav da se ova navodno licemerna
ponuda odbija. U tome prednjači stranka premijera Koštunice (DSS),
njegovi narodnjački koalicioni partneri i opoziciona Srpska radikalna
stranka. Iz drugog tabora koga predvodi stranka predsednika Tadića (DS)
javnosti se upućuje poruka da su pregovori o statusu Kosova još uvek
realna opcija i ističe neslaganje pojedinih članica EU da priznaju
nezavisnost Kosova.
Boris Tadić, predsednik Srbije:
Pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije trebalo
bi da budu nastavljeni, kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.
On je za Tanjug naglasio da bi sve odluke koje se tiču
budućeg statusa Kosova, ako se ima u vidu legalnost i legitimnost,
morale da budu dovršene i okončane u samom Savetu bezbednosti. To važi i
za odluku o budućem statusu Kosova i za eventualnu promenu međunarodne
misije na Kosovu - kazao je Tadić i dodao da je premijer Vojislav
Koštunica u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti na dobar način branio
interese Srbije.
Reagujući na najave deklaracije o unilateralnom
proglašenju nezavisnosti Kosova, Tadić je podsetio na to da takve najave
iz Prištine dolaze već godinama.
"Tako nešto je međutim uvek moguće, ali naš posao je
da se borimo za to da većina zemalja u svetu ne prihvata tako
deklarisanu nezavisnost, jer bi to bilo ne samo kršenje međunarodnog
prava, već i uvođenje novog elementa u međunarodni poredak. Posebno u
ovim delovima sveta u kojima postoje separatistički pokreti. Ubeđen sam
da i kada bi došlo do unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova,
ono ne bi postalo članica UN zato što to Savet bezbednosti ne bi
odobrio. Tamo ne postoji većina za jednu takvu odluku. Ali, i nezavisno
od toga, to bi bio akt koji bi proizveo veliku štetu i opasnosti, ne
samo za Srbiju, već i u čitavom regionu - naglasio je predsednik Srbije.
(Večernje Novosti, 22. decembar 2007)
Stav rumunskih čelnika protiv nezavisnosti Kosova ne
iznenađuje. On, pre svega, počiva na fundamentima rumunskih nacionalnih
interesa. Bukureštu je neprijatna i pojava Moskve kao jedinog oslonca
Beogradu, pa je logičan njihov interes da se omekša prilaz Brisela
Srbiji. Tradicija razumevanja Bukurešta i Beograda duga je. To je možda
najbolje formulisano u dnevniku "ZIUA" 8. decembra: "Uvek kada je trpela
Srbija, ni Rumunija se nije dobro osećala".
(NIN, 20. decembar 2007)
Rumunski parlament sa 238 glasova za i samo
sedam uzdržanih usvojio deklaraciju kojom se odbacuje nezavisnost Kosova
i Metohije!
Rumunski parlament usvojio je juče skoro jednoglasno
"političku deklaraciju" o budućem statusu Kosova u kojoj se traže
nastavak pregovora i organizovanje samita EU na tu temu.U ovoj
deklaraciji kategorički se odbacuje svaki spomen nezavisnosti južne
srpske pokrajine.
(Press, 21. decembar 2007)
Albanci planiraju munjevitu akciju proterivanja svog
nealbanskog stanovništva a veterani OVK obilaze kuće Albanaca i donose
im oružje i opremu, tvrdi Momir Stojanović
(Glas Javnost, 20. decembar 2007)
Velika Albanija do 2013. godine.
Albanski premijer Sali Beriša obećava svim Albancima
novu zajedničku državnu zastavu, a Kosovu poklon - struju u slučaju
"srpske blokade"
(Kurir, 20. decembar 2007)
Srbija je već napravila svoj izbor i donela odluku. Ni
po koju cenu i nikada nećemo odustati od prava koja su utvrđena Poveljom
UN, a koja nam garantuje nepovredivost međunarodno priznatih granica
Srbije. Iskreno želima i spremni smo da odmah nastavimo pregovore o
zajedničkom životu s kosovskim Albancima unutar Srbije. Ako smo mogli
skoro deset vekova da živimo zajedno, kako je moguće da se danas - kada
se ceo svet zalaže za multietničnost - kategorično tvrdi suprotno. U ime
Srbije tvrdim da je moguće da živimo zajedno, a u Ustavu Srbije je
zapisana i garantovana kosovskim Albancima Suštinska autonomija koja im
omogućava da slobodno odlučuju o svojim životima, svekolikom napretku i
svojoj budućnosti - poručio je juče Koštunica obraćaju ći se
ambasadorima država članica SB UN.
(Politika, 20. decembar 2007)
Pošto je manifestacija "Vredne ruke" koja je održana
8. novembra 2007. godine,u Bujanovcu, ne kojoj su Srbi i Albanci zajedno
izlagali rukotvorine, otvorena na albanskom jeziku, a potom na srpskom,
kao i 14. novembra, na dan gradske biblioteke, kada je pozdravni govor
održan na albanskom pa potom preveden na srpski, Svetislav Veličković,
predsednik opštinskog odbora za zaštitu ljudskih prava, izjavio je:
Preko ova dva, za Srbe u Bujanovcu, neprijatna događaja, nećemo preći
čutke.Tražićemo odgovornost Nedžapa Alijua, načelnika Odeljenja za javne
službe i društvene delatnosti, kao i Vioce Sadiuka, zbog nepoštovanja
zakona i Ustava Srbije. Obavestićemo o tome i međunarodne organizacije.
Srbima nije svejedno ni saznanje o promeni generalnog urbanističkog
plana kojim je uskraćeno pravo Srbima na izgradnju pravoslavnog hrama u
centru Bujanovca.
(Svedok, 18. decembar 2007)
Ljiljana Smajlović, glavni urednik Politike:
Biti Evropljanin znači boriti se i za svoje za svoje
pravo, i za svoje mišljenje, i ne priklanjati se većinskom stavu samo
zato što je većinski.... "Na pitanje o evropejstvu glavna urednica
Politike, kaže da ona uzvraća pitanjem da li evropske ideje (koje po
njenoj tvrdnji, itekako žive u Srbiji), žive i na Kosovu "gde postoje
svi izgledi da jedan bivši ubica, trgovac drogom i ratni mafijaš
dogodine postane prvi albanski političar sveta i čovek koji će svoju
novopriznatu zemlju uvesti u Evropu", pa dalje kaže: "Biti Evropljanin,
drugim rečima, znači odvažiti se i na neka protiv pitanja. Da nam je
neko pre 30 godina rekao da će tako izgledati Evropa 2008, da će jedan
njen kutak biti etnički očišćen, pod vlašću mafije i ratnim zločincem na
čelu, rekli bismo - to je nemoguće, to ni Staljin ne bi dozvolio. Rekli
bismo - Evropa nikad neće prihvatiti takvu državu..." ..."I da,
Evropljani smo po tome što ovde žive evropske ideje. Ne želimo postati
deo Evropske unije da bismo za milijardu evra prodali Kosovo, već da
bismo se u Evropskoj uniji borili za Kosovo... A ako nam dogodine
proteraju manjine i spale manastire, neka se evropske birokrate ne
nadaju da će za to da optuže nas. Mi smo ti koji smo upozoravali da se
separatističko nasilje ne sme nagrađivati, da se nezavisnost
samoproglašenih tvorevina ne sme priznavati i da se integritet suverenih
država ne sme gaziti.
(Politika, 31. decembar 2007 - 1. i 2. januar
2008).
Premijer Vojislav Koštunica poručio je Evropskoj uniji
da će 28. januara (za kada je predviđeno eventualno potpisivanje SAA sa
Srbijom) morati da bira da li će na Kosovo da pošaljhe svoju misiju, ili
će sa Srbijom da potpiše Sporazum o asocijaciji i pridruživanju: "Došli
smo, dakle, do tačke kada EU mora da napravi izbor da li hoće celu i
međunarodno priznatu Srbiju za svog partnera ili pak hoće da stvara
kvazidržavnu tvorevinu na teritoriji Srbije...Ako se bude opredeljivala
pod rastućim pritiskom SAD doneće protivpravnu i samim tim antievropsku
odluku o slanju svoje misije. Dakle, 28. januara EU bira da li hoće da
učestvuje u razbijanju Srbije ili hoće da potpiše Sporazum sa Srbijom
kao sa svojim partnerom. Jedno isključuje drugo, tako da EU ne može 28.
januara da istovremeno rasparča Srbiju i da sa tavom Srbijom potpiše
Sporazum."
(Politika, 4. januar 2008)
Vijislav Koštunica, predsednik Vlade:
Kosovo nikada nijedan srpski naraštaj nije izdao i
svaki ga je branio u granicama svojih moći. Zato i mi treba da učinimo
onoliko koliko možemo i ono što nam dužnost i savest nalažu. A neke
bolje buduće generacije neka učine više.
(Politika, 6. i 7. januar 2008.)
Svetlana Vasović-Mekina, novinar:
Zemlja koja ne može odmah da sprovede zacrtanu
politiku - treba da čeka i dugoročno poradi na svom cilju. Jer čak da
Kosovo i priznaju neke zemlje iz sveta i EU, sa stanovišta međunarodnog
prava jedino Srbija poseduje snagu da legalizuje ili odbaci nezavisnost
Kosova, tog "evropskog Tajvana" uspostavljenog po modelu nekih drugih
kvazi država. A ako su mnogi u Evropi i na Balkanu ovako dugo čekali na
ostvarenje svojih snova, onda i Srbija može da sačeka svoj istoriski
trenutak za poništenje nepravde. Nije li, uostalom, Češka potpisala
međunarodni ugovor kojim je izgubila Sudete, ali je u istoriji taj
pristanak ožigosan kao sraman čin nezakonite okupacije.
(Politika, 6. i 7. januar 2008.)
Srđan Đurić, savetnik premijera:
Dobro bi bilo kada Dimitrij Rupel ne bi sebi davao
takvu slobodu da odlučuje u ime Srbije. Da li je lažna dilema da će EU
morati da bira između potpisivanja sporazuma sa Srbijom i odluke o
slanju misije za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana, Dimitrij
Rupel će videti 28. januara. Srbija ima svoje legitimno izabrane
institucije koje donose odluke u ime Srbije i bilo bi u najmanju ruku
pristojno da Rupel uvažava tu činjenicu i ima u vidu da on, kao ni
Slovenija, niti mogu niti će ikada moći da govore u ime Srbije.
(Danas, 9. januar 2008.)
Marijan Rističević, kandidat Narodne seljačke
stranke za predsednika Srbije:
Šaljem vojsku na Kosovo. Ako su Britanci branili
Foklande hiljadama milja daleko, obaveza predsednika je da stane pred
vojsku, ne rezerviste i regrute, već pred profesionalce i da ih povede
na Kosovo kao princ Čarls na Foklande... Seljak svoj posed brani
motikom, a predsednik zemlju vojskom.
(Danas, 11. januar 2008)
Svetlana Vasović-Mekina, novinar:
Srbija, u službenoj Ljubljani ima podršku za brže
potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.to bi bila sjajna
vest da slovenačka bezrezervna podrška "brzom putu Srbije ka EU" nema
tamnu stranu na koju srpski političari rado zaboravljaju, srećni zbog
deklarativne podrške koju im odašilje "predsedavajuća EU". Nema
slovenačkog političara koji se ne zalaže za priznavanje državnosti
Kosova.
(Politika, 13. januar 2008.)
Pesma "Kosovska večera"
"Zima stegla glas kosovskih ptica,
Pehar diže Vojo Koštunica:
"Zdravo, braćo i gospodo moja,
Zdravo, snage Kosovskoga boja.
Srbiju je opkolila zmija,
Ime joj Evropska unija.
Ovu čašu ja podižem svijem,
S vama mislim zmiju da ubijem." "
(Kurir, 12. januar 2008)
Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije
upozorio je u intervjuu za nedeljnik Špigel da bi Srbima nastanjen sever
Kosova mogao da se odvoji, iako Srbija podelu Pokrajine ne želi.
"Praktično svi Srbi na Kosovu neće da prihvate nezavisnost" i da je
sticaj okolnosti takav da oni zgusnuto žive na severu Kosova. "Tamo bi
mogla da se otvori Pandorina kutija i da izazove podelu Kosova koju
Srbija ne želi".
(Danas, 14. januar 2008)
Aleksandrar Popović, ministar rudarstva i
energetike i potpredsednik Demokratske stranke Srbije:
Ukoliko do toga dođe, doći će voljom EU, ne Srbije.
Upravo Unija mora da donese odluku da li će da potpiše Sporazum ili će
da pošalje misiju. Kada EU donese takvu odluku, a ja verujem da će ta
odluka biti u skladu s međunarodnim pravom, verujem da Eu neće kršiti ni
nalaze Badinterove komisije koju je svojevremeno sama osnovala, biće
jasno u kakvoj se situaciji nalazimo. Svakako, da bi iz ekonomskih
razloga bilo dobro da se Sporazum potpiše, ali ako zbog toga treba da
damo deo svooje teritorije, za nas u DSS nema nikakve dileme. Država je
važnije i starija od bilo čega pa i od IPA fondova.
(Danas 14. januar 2008) |
