Ko kontroliše svaki centimetar teritorije severnog Kosova, i to od
graničnih (oprostite, administrativnih) prelaza Jarinje i Brnjak do
čuvenog mosta u Kosovskoj Mitrovici? Ko je osoba koja je dovoljno
moćna da odluči da li će i kada Borislav Stefanović (i Goran
Bogdanović) biti dobrodošli na sever, odnosno ko je taj koji može
sebi da dopusti da otvoreno preti (fizičkom odmazdom) šefu
pregovaračkog tima Srbije u razgovorima sa Prištinom? I, na kraju,
ko je čovek koji kontroliše balvan revoluciju na severu Kosova i
pali granične prelaze?
Sudeći prema pisanju medija (i u Srbiji i na
Kosovu) zagonetna osoba je neki tip sa severa Kosova, ali čije ime
ne mogu da napišem (u daljem tekstu On). Mediji ovih dana kažu da je
taj čovek novi Arkan, da je moćniji od države (i srpske i kosovske).
Taj čovek je većem delu javnosti u Srbiji potpuno nepoznata figura.
Slično legendarnom Šariću, i ovaj junak se poslednjih godina "vešto
skrivao" od medija, što mu je omogućilo da razvije posao težak
nekoliko miliona evra mesečno.
Sve što se zna o ovoj zagonetnoj osobi je na nivou
spekulacija. Posle završetka rata u Bosni (gde je imao istaknutu
ulogu kao patriota i dobrovoljac jedne ozloglašene paramilitarne
jedinice), svoju poslovnu karijeru započinje krajem devedesetih
godina, da bi se početkom 2004. nametnuo kao neformalni lider Srba
na severu Kosova, uz svestranu pomoć isturenog odeljenja jedne
bezbednosne agencije iz Srbije. Od ulaska NATO snaga na Kosovo njega
je promovisao Oliver Ivanović, čiji je On bio odani "čuvar mosta".
Posebno je interesantno to da se ime ovog čoveka u
kontinuitetu povezuje sa većim brojem teških krivičnih dela u našoj
bivšoj koloniji (tu je i ubistvo jednog policajca), ali pravosuđe na
Kosovu protiv njega već duži niz godina nije u stanju da izgradi
pristojnu krivičnu prijavu. Njegovo ime se nekoliko puta nalazilo na
poternicama kosovske policije, ali su, zahvaljujući bliskim
poslovnim odnosima sa kosovskim političarima i mafijašima, ove
poternice i krivične prijave najčešće padale iz proceduralnih
razloga (nedovoljno dokaza).
Zanimljiva je i tesna povezanost ovog čoveka sa
svim političkim garniturama koje su bile na vlasti u Beogradu od
2000. Njegove bliske kontakte sa DSS-om zamenili su kontakti sa
DS-om, da bi se ovih dana vratio u sigurne ruke prijatelja iz DSS-a,
jer žutima On više ne veruje - ali o ovom preokretu nešto kasnije.
Naravno, junak ove priče najradije agituje za naprednjake, ali će za
njih glasati kada budu na vlasti. Do pre godinu dana, Goran
Bogdanović i On blisko su sarađivali (štaviše, On je rado i često
finansirao određene političke aktivnosti DS-a na Kosovu), jer je
Srbiji takav čovek bio koristan. Uostalom, ko će braniti sever
Kosova od Albanaca? Pa, naravno, On i njegovi ćelavi momci.
On je u poslednjih desetak godina izgradio pravo
malo carstvo. Nema poreske policije, nema regularne policije i,
najvažnije, nema carine, već samo šverc (svega i svačega) i čisti
keš. Obavešteni ljudi na severu Kosova i u Prištini tvrde da je
vrhunac političke karijere On doživeo ovoga leta, kada je po nalogu
određenih krugova u Beogradu sa svojim momcima zapalio granične
prelaze na severu - i tako ušao u "visoku politiku". Ta odluka
doneta je na štetu tzv. državne politike Srbije na Kosovu i izazvala
je konsternaciju u kabinetu Tadića, ali se pokazalo da je prekasno,
odnosno da čudovište nema više ko da kontroliše. Paljenje prelaza
predstavlja prvu od tri ključne greške koju su Srbi na Kosovu
napravili na sopstvenu štetu, ali pre svega na štetu cele Srbije.
Šta je dalje bilo? Zatim je na severu Kosova NN lice uz pomoć
snajperske puške teško ranilo pripadnika specijalnih policijskih
snaga na Kosovu Envera Zumberia. Teško povređeni policajac ubrzo
nakon ranjavanja preminuo je od posledica teških povreda. I, na
kraju, treća greška bila je pokušaj nasrtaja "golorukog naroda" na
pripadnike KFOR-a. Istinu je u osnovnim crtama u više navrata opisao
Vuk Drašković. Tokom spornog incidenta, zaista su uglavnom stradali
nenaoružani civili srpske nacionalnosti, koji su kao ovce dovedeni
na kritičnu tačku nekoliko trenutaka nakon što je nepoznata osoba na
devet pripadnika KFOR-a bacila eksplozivnu napravu kućne izrade.
Međutim, iako trenutno moćan pojedinac, gore
opisani gospodin samo je jedan u nizu tehničkih lica zaduženih za
terenski rad, i to ovog puta za terenski rad na severu Kosova.
Neverovatno je kako Srbija ne može da živi bez ovakvih tipova. Da li
je njihovo ime Arkan, Bagzi, Zvezdan ili Legija - sasvim je
irelevantno. Treba pak obratiti pažnju na važnu ulogu Koštunice dr
Vojislava i njegove ekipe sa severa Kosova (Marko Jakšić, Milan
Ivanović i sl.) u poslednjem dešavanju naroda. Paljenje graničnih
prelaza na severu nije bilo izvodljivo bez konsultacija sa
legalistima, jer je i za ovo bilo presudno njihovo iskustvo paljenja
Beograda iz 2007. Mnogo važnije, DSS-u je ova vrsta destabilizacije
idealna podloga za pokušaj aktuelizacije kosovskog epa.
Još zanimljivije bi bilo proveriti da li je tačno
da jedan akreditovani ambasador u Beogradu (šifra: ima li Srba u
ovoj sali?) voli s vremena na vreme da poseti ćelave momke i da sa
njima popije piće u čuvenoj kafani "Vožd" u Mitrovici. Naravno,
popiti kafu sa prijateljima je legitiman izbor, ali podrivanje
nacionalnih interesa zemlje u kojoj je neko akreditovani ambasador
već je nešto drugo. I tako ukrug.
I, na kraju, malo o Evropi. Evropljani smatraju da
je pred Srbijom na kraju ostao poslednji i to sasvim prost izbor:
ili sever Kosova ili evropske integracije. Plan o podeli Kosova
(sada se to zove razgraničenja) možda je bio pregovaračka opcija (i
to ne vrlo mudra opcija) do proglašenja nezavisnosti Kosova.
Međutim, tada Srbija o tome nije htela ni da razgovara. Sada ta
opcija više ne postoji. Poslednja mogućnost za Srbiju je da dobije
maksimalno rastegnut Ahtisarijev plan za sever. Međutim, sada smo
svi u klopci. Tadić se upustio u rovovsku bitku sa svetom koju ne
može da dobije. U isto vreme, slab i politički netalentovan kakav
jeste, on se ne usuđuje da izađe iz fantazma u kojem danas živimo. A
vreme mu ističe. Dok pišem ovaj tekst, ističe poslednji rok KFOR-a
Srbima na Kosovu da se sklone sa svojih balvana. I na sve to dolaze
izbori, a to je vreme kolektivnog ludila, laži, prevare i suludih
obećanja. I to vam je to - red Kosova red Evrope. A rezultat će biti
- ni Kosovo ni Evropa, samo povratak u devedesete. |
