REGION

Hrvatska  |  Bosna  |  Kosovo  |  Crna Gora  |  Makedonija

 

KOSOVO

STRANA ::: 1

INFO   :::  Region > Kosovo - STRANA 1 > Fantasyland

 

Fantasyland

Daniel Serwer

19. decembra 2012.

Svako ko je, poput Ekonomista i drugih, pomislio da Srbija omekšava stav prema Kosovu i da će popustiti pred zdravim razumom morao se danas razočarati. Beogradska platforma za pregovore o Kosovu predstavlja ogroman korak unatrag u stavu Srbije, jer pretenduje da ispuni zahteve međunarodne zajednice za raspuštanjem ilegalnih srpskih institucija na Kosovu time što bih ih legalizovala i ujedinila, zajedno sa celom „autonomnom“ pokrajinom, pod suverenitetom Srbije. Srbi na Kosovu bi trebalo da dobiju ne samo svoje posebne i ravnopravne instituticije, već i pravo na zakonodavni veto, svoj pravosudni i policijski sistem i mnoga druga ovlašćenja.

To bi se odnosilo ne samo na severno parče Kosova, koje Srbija još uvek kontroliše, već i na zajednice južno od Ibra, koje su delimično prihvatile kosovske institucije i uključile se u njih.

Ono što je Beograd propustio da uradi jeste da prihvati nezavisnost i suverenitet Kosova. To nije nikakvo iznenađenje, ali jeste važno: to znači da Kosovo treba da se pripremi za budućnost u kojoj će se Srbija neprestano pozivati na svoj suverenitet nad celom teritorijom. Nimalo ne zavidim Prištini. Koliko je meni poznato, ne postoje dve zemlje koje se nisu uzajamno priznale i utvrdile jasne međusobne granice, a da imaju neopterećene odnose. Srbija je Kosovu najmoćniji i najopasniji sused, njegovo najveće potencijalno tržište i istorijska metropola. Dobri susedski odnosi bili bi veliki plus za Kosovo. Ali do toga neće doći imajući u vidu platformu koju je Beograd napisao za sebe.

Beograd je takođe propustio da svoje predloge podvrgne jednostavnom, ali ključnom testu ravnopravnosti: koliko je od svega što predlaže spreman i voljan da ponudi Albancima na jugu Srbije ili Bošnjacima u Sandžaku? Gotovo ništa. Ujedno je i tužno i smešno što Beograd potražuje za Srbe koji su napustili Kosovo (uključujući i njihove potomke) pravo na povratak kada su to isto pravo tako grubo narušili Srbi u Bosni i Hercegovini. Video sam da u Beogradu malo ljudi izražava žaljenje zbog toga (moram odmah dodati da se tu radi o nekolicini izvanrednih ljudi).

U ovom trenutku je vrlo važno kako će reagovati međunarodna zajednica. Biće to ogromno iskušenje za Evropsku uniju i Sjedinjene Države, koje su toliko dugo čekale na ovu platformu i bez sumnje pokušavale da utiču na njen sadržaj, da bar neke njene delove sagledaju u pozitivnom svetlu ili barem kao osnovu za pregovore. To bi bila greška. Ova platforma samo što nije objava rata kosovskim institucijama i onim makar delimičnim uspesima međunarodne zajednice u izgradnji demokratskih institucija na Kosovu. Gotovo da nema ničega u njoj o čemu bi Priština, da se ja pitam, mogla da razgovara. Vašintog i Brisel bi trebalo da budu duboko razočarani i da to i kažu.

I šta sada? Beograd je nezadovoljan tehničkim dijalogom koji se sa Prištinom vodi već više od godinu dana, jer smatra da zadiru u politička pitanja. Tu je u pravu. Dok je Beograd svaki od postignutih dogovora predstavljao kao srpsku pobedu, dotle su razgovori postepeno Beograd i Prištinu uspostavljali kao ravnopravne partnere. To je i bila namera kako Brisela, tako i Vašingtona. Ali su se ti razgovori istovremeno približavali granici onoga što se može postići bez zadiranja u status Kosova: da li je ono autonomna pokrajina Srbije, kako je Beograd stalno tvrdio, ili je suverena država, kako to priznaje polovina zemalja-članica UN? Odgovor za ovo pitanje je više nego očit, ali EU mora pažljivo da odmerava svoje poteze zbog pet svojih članica koje ne priznaju Kosovo.

Razume se da Priština treba i dalje da bude spremna na susrete sa Beogradom na ravnopravnoj osnovi i očekuje da teme budu, i duhom i slovom, recipročne. Ako Beograd hoće da razgovara o upravljanju severnim Kosovom, treba da bude spreman i na razgovor o upravljanju jugom Srbije. Pošto je ovo nemoguće, Priština i ne treba da razgovara sa Beogradom o unutrašnjem političkom uređenju Kosova. To uređenje je vrlo jasno definisano Ahtisarijevim planom koga se pridržavaju i EU i SAD. Priština je pokazala dobru volju u naporima da ga sprovede.

Opaska za one koji ne priznaju Kosovo: ako ste mislili da vaše nepriznavanje na bilo koji način doprinosi omekšavanju stava Beograda ili dogovornom rešenju, platforma Beograda za pregovore je sasvim dovoljna da vas uveri u suprotno. Najbolji odgovor za tako pogrešnu procenu jeste priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Prištinom.

Opaska Albancima: Mogu samo zamisliti koliko će ovaj dokument Srbije naljutiti one među vama koji su se odista trudili da uspostave ozbiljne demokratske institucije sposobne da korektno tretiraju Srbe i druge manjine. Ispravan odgovor je miran odgovor, bez obzira na snažne emocije. Sve drugo ide naruku priči Beograda da ne može biti mira na Balkanu sa suverenim i nezavisnim Kosovom.

Opaska Srbima: Beograd više nema suverenitet nad Kosovom. Zaštita Srba na Kosovu je i dalje legitiman interes. O tome treba razgovarati sa Prištinom, a ne o statusu Kosova, koji je rešen političkim procesom predviđenim u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. To što vam se ishod nije dopao neće ga promeniti. Možete blokirati članstvo Kosova u UN, ali bi bilo pogrešno pokušavati promeniti činjenice na terenu. Pokušaj da Srbima upravljaju isključivo srpske većine na njihovim teritorijama nekoliko puta je u prošlosti uveo Beograd u rat. Bilo bi veoma pogrešno ostati pri tome. Otidite na Kosovo: uverite se vlastitim očima u realnost. Onda se vratite i recite mi da li i dalje želite da živite u Fantazilendu.

 

KOSOVO

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment