|
Smatramo da će
puno i proverljivo sprovođenje dogovora o pravosuđu, zatvaranje
"civilne zaštite" i svih srpskih paralelnih struktura obezbediti
potrebne uslove za otvaranje pitanja asocijacije, kaže u elektronski
vođenom razgovoru za Danas Edita Tahiri, ministarka bez portfelja u
Vladi Kosova zadužena za dijalog sa Beogradom.
* Zbog čega Priština insistira da se o zajednici
srpskih opština (ZSO) razgovara posle sprovođenja svih dogovora i da
li je to zapravo kontrazahtev u odnosu na odbijen stav Beograda da
"ništa nije dogovoreno, dok se sve ne dogovori"?
- Pitanje sprovođenja Briselskog sporazuma je
zapravo mnogo važnije od samih dogovora - njegova dokaziva primena
podstiče napredak dijaloga i omogućava postizanje i drugih dogovora.
Ali, Srbija ne samo da je neefikasna u njihovom sprovođenju, nego ih
i krši. Između ostalog, ona još podržava paralelne opštinske
strukture na severu Kosova, što je u suprotnosti sa Briselski
sporazumom. Negativnim potezima, koji sprečavaju normalizaciju
stanja u severnom delu Kosova, Srbija šteti sama sebi, jer kao što
je poznato, EU joj od januara 2014. ne dopušta da otvori pristupne
pregovore. Vreme hipokrizije je prošlo, potrebna je doslednost i
kada je reč o "ispunjenju onog što je dogovoreno", u skladu sa
evropskim sistemom integracija.
* Da li je Priština spremna da sa Srpskom listom
napravi neku vrstu nagodbe - "ZSO za zakon o vojsci Kosova", jer je
za donošenje ovog zakona potrebna izmena kosovskog Ustava, a za nju
su neophodni glasovi Srpske liste u kosovskom parlamentu?
- To su dva odvojena pitanja i ni pod kojim
uslovom se ne mogu dovesti u vezu. U našoj državi, nadležnosti i rad
institucija definisani su Ustavom Kosova. Vojska Kosova je ustavna
kategorija i mi napredujemo u izgradnji bezbednosne arhitekture naše
države u skladu sa savremenim NATO standardima. Asocijacije nisu
institucije niti su ustavne kategorije u državnoj praksi bilo gde u
svetu.
* Koliko su tačne najave da će i srpska prosveta i
zdravstvo preći u kosovski sistem?
- Kosovo je suverena i nezavisna država koja
sprovodi suverena ovlašćenja u svim segmentima javnog života u
skladu sa Ustavom i manjinama garantuje prava u skladu sa
međunarodnim standardima, uključujući i zdravstvo i obrazovanje.
Treba naglasiti da Srbi uživaju veća prava od drugih manjina na
Kosovu i u regionu. Na primer, ovlašćeni su da vode više od 25 odsto
kosovskih opština, što je petostruko više od njihovog učešća u
celokupnom kosovskom stanovništvu; imaju pravo na visokoškolsko
obrazovanje; srpski je zvaničan jezik na Kosovu... U poređenju sa
pravima manjina u Srbiji, posebno Albanaca u Preševskoj dolini,
prava kosovskih Srba su daleko veća. Srbija bi trebalo da unapredi
poštovanje legitimnih prava Albanaca i prekine sa diskriminacijom,
kao i da prestane da traži specijalna prava za srpsku manjinu dok ih
ne obezbedi za manjine koje u njoj žive.
* Da li su Beograd, Priština i Brisel makar
okvirno dogovorili plan i dinamiku političkog dijaloga? Da li
postoji krajnji rok da se pregovori završe i potpiše pravno
obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa?
- Poslednji susret na visokom političkom nivou
između premijera Kosova i Srbije, uz posredovanje visokog
predstavnika EU dao je novi zamah budućnosti i uspehu dijaloga. To
je posebno značajno zato što normalizacija odnosa između dve države
koje su u prošlosti ratovale doprinosi održivom miru i stabilnosti u
regionu i Evropi. Briselski dijalog takođe služi za normalizaciju
prilika na severu Kosova i da omogući da se kosovski Srbi na tom
području integrišu u kosovski državni sistem. Imajući u vidu dnevni
red nastavka dijaloga, Vlada Kosova je u bilateralnim susretima sa
EU predstavila svoju poziciju koja obuhvata: demarkaciju
međudržavnih granica, poštovanje dobrosusedskih odnosa i nemešanje u
suverenitet, gašenje svih njenih paralelnih struktura Srbije na
Kosovu, uspostavljanje bilateralne saradnje u oblastima od
obostranog interesa u skladu sa evropskim i evroatlantskim
standardima, međusobno priznavanje dve države, ratnu reparaciju,
sukcesiju po principu raspada Jugoslavije, u kojoj je Kosovo bilo
jedna od osam federalnih jedinica, kao i da obe države ne smetaju
jedna drugoj na putu na evro i evroatlantskim integracijama,
uključujući i UN. Dijalog u Briselu smatraće se uspešnim kada se
ostvari njegov cilj - da i Kosovo i Srbija postanu članice EU.
* Kako se u Prištini gleda na to što je Ustavni
sud Srbije prvi Briselski sporazum proglasio političkim dokumentom,
a sada se čuju i tumačenja da kao takav nije obavezujući?
- Srbija interno i za potrebe kućnog političkog
marketinga može da razmišlja i tumači Briselski sporazum kako hoće,
iako je svesna da je to međunarodna obaveza i standard EU. EU je
zakonski obavezala Srbiju na normalizaciju dobrosusedskih odnosa sa
Kosovom i taj uslov je oličen u Poglavlju 35 u procesu pridruživanja
za Srbiju. Srbija je takođe svesna i da će pre ulaska u EU mora da
prizna državu Kosovo.
* Da li Priština ima međunarodne garancije kad
kategorično tvrdi da se u Briselu neće razgovarati o imovini na
Kosovu, iako je formalno reč o teritoriji države Srbije, članice UN
u njenim ustavnim i međunarodno priznatim granicama, čijom imovinom
pod protektoratom UN upravlja Unmik?
- Kao glavni pregovarač Kosova u briselskom
dijalogu od njegovog početka, uveravam vas da imovina nikada nije
bila niti će biti tema pregovora u Briselu. Pokušaji Srbije da se to
pitanje otvori naišli su na nepokolebljivo odbijanje Kosova.
Suverenitet nad imovinom i sredstvima pripada kosovskoj državi jer
je, naglašavam, Međunarodni sud pravde 2010. potvrdio legalnost
deklaracije o nezavisnosti Kosova.
* Kako komentarišete procene mnogih albanskih
političara u Prištini da zakon o specijalnom sudu za zločine OVK
neće proći u kosovskom parlamentu i šta bi to politički značilo za
aktuelnu kosovsku vlast, pogotovo ako bi sud bio pod okriljem UN?
- Nacrt zakona odnosi se na pojedince, a ne na
OVK. Ona je međunarodno priznata kao oružana borba kosovskog naroda,
čiji je cilj bio pravedan rat protiv srpske genocidne agresije.
Oslobodilačku borbu je podržala Severnoatlantska alijansa predvođena
SAD, što je rezultiralo NATO intervencijom protiv Srbije i donelo
slobodu i mir na Kosovu. Proces izgradnje mira je veoma važan
momenat. Podržavamo međunarodnu pravdu i spremni smo da sarađujemo
kako bi istina preovladala neosnovane optužbe protiv naših boraca za
slobodu, iako je suštinski reč o nepravednom procesu.
Razlozi za migraciju
* Da li bi izjave kosovskih zvaničnika, poput
tvrdnje ministar za dijasporu Valjona Muratija da se kosovski
Albanci iseljavaju zbog "privilegovanog položaja nealbanskih
zajednica, posebno srpske zajednice" mogla da izazove novi talas
nasilja nad Srbima na KiM?
- Ne znam za tu izjavu, ali mogu reći da je taj
fenomen masovne neprirodne migracije izazvan mnogim spoljašnjim i
unutrašnjim razlozima, među kojima su najznačajniji nedostatak
slobode kretanja građana Kosova u EU i traganje za boljim ekonomskim
uslovima. Ovaj fenomen postoji i u drugim zemljama regiona.
Srpski ministri u kosovskom timu
* Kada se u Briselu bude razgovaralo o ZSO, u
čijoj bi delegaciji trebalo da bude kosovski ministar za lokalnu
samoupravu Ljubomir Marić, inače član Upravnog tima za ZSO na KiM,
koji je imenovala Vlada Srbije?
- Ministar Marić i drugi srpski ministri u Vladi
Kosova položili su zakletvu u kosovskom parlamentu i potpisali
izjavu da će poštovati Ustav Kosova. Na osnovu toga oni rade kao
ministri države Kosovo, koju predstavljaju i u inostranstvu,
uključujući i briselski dijalog. |
