|
Na Kosovu se šestog oktobra desio
zemljotres. Po prvi put od 2007. godine, dve opozicione stranke –
Pokret Samoopredeljenje (LVV) Aljbina Kurtija i Demokratski savez
Kosova (LDK) Ise Mustafe, odnele su ubedljivu pobedu nad strankama
“ratnog krila” i tako će biti u mogućnosti da formiraju novu vladu,
na čijem će čelu biti energični levičarski političar, Aljbin Kurti.
Razlika glasova između LVV i LDK je
manje od jedan odsto, koja će se povećati u korist LVV za više od
jedan odsto, kad se izbroje više od 10.000 glasova dijaspore,
poslati poštom, a koja po pravilu glasa za LVV. Obe te stranke će
imati 62 ili 63 poslanika, dovoljan broj za formiranje nove vlade,
bez uključivanja drugih stranaka, koje bi ucenjivale i trgovale oko
ministarskih mesta. Ta vlada, kako je najavio njen budući šef Kurti,
će imati 12 ili 13 ministra sa po dva zamenika i mali broj
savetnika. Deo kabineta po Ustavu Kosova su predstavnici Srba, u
ovom slučaju Srpske liste, kao pobednici na izborima, i predstavnici
ostalih etničkih zajednica. Njegova vlada neće zavisiti od glasova
Srpske liste, kao što je bio slučaj sa prethodnom vladom, kada su se
ponašali kako im se prohtelo, donosno da učestvuju ili napuštaju
skupštinu i vladu, a istovremeno da koriste sve beneficije vlasti.
Kurti je i tokom predizborne kampanje i nakon objavljivanja
rezultata izneo konkretan program vlade u 100 tačaka, gde su borba
protiv korupcije, nepotizma i kriminala, kao rak rana kosovskog
društva, među prioritetima.
Stranke “ratnog krila” Demokratska
partija Kosova, (PDK) na čijem je čelu Kadri Veselji, koja je u
koaliciji sa drugim strankama vladala 12 godina na Kosovu, je na
trećem mestu sa 21 odsto, odnosno 23 poslaničkih mesta, na četvrtom
je Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja sa 11 odsto,
odnosno 13 mandata, dok stranka Fatmira Ljimaja, Socijaldemokratska
inicijativa (NISMA), koji je bio u predizbornoj koaliciji sa stankom
Bedzeta Pacolija nije uspela da pređe cenzus od pet odsto i ostala
van parlamenta.
Ove tri stranke, prevođene komandantima
rata, su i najveći gubitnici ovih izbora, zbog činjenice jer njihov
učinak proteklih 12 i više godina bio je katastrofalan. Građani nisu
više mogli da podnose ih da podrže te političare koji su kao
“oslobodioci Kosova” i koristeći “ratnu slavu” ponašali se kao
jahači apokalipse, te postali vlasnici života građana Kosova. I
Veselji i Haradinaj su priznali poraze i izjavili da će poštovati
volju naroda i otići u opoziciju, mada je Haradinaj izrazio
spremnost da bude deo buduće vlade. Međutim i Kurti i Mustafa su
odlučni u tome da te stranke ne mogu biti deo vlade, a Kurti je još
dodao da, ukoliko ne bude koalicije sa LDK, onda će zemlja ići na
vanredne izbore. Ali tu dilemu za sada je otklonila kandidatkinja za
premijera iz LDK, Vjosa Osman,i koja je rekla da će njena stranka
ući u koaliciji sa LVV. Po svemu sudeći gospođa Osmani će biti
budući predsednica parlamenta, kako je ranije najavio sam Kurti.
Razgovori ovde dve stranke o mogućoj koalicionoj vladi već se vode
van javnosti a zvanični će početi tek kad se objave zvanični
rezultati izbora. Time je i otklonjen i strah o mogućoj koaliciji
između LDK i stranaka “ratnog krila”.
Duh promjena
Ovakvi rezultati su i očekivani budući
da su građani umorili od dugogodišnjih lažnih obećanja, korupcije,
nepotizma, kriminala, ogromne nezaposlenosti, siromaštva,
nefunksionisanja institucije sistema, lošeg prosvetnog i
zdravstvenog sistema.., zbog čega Kosovari masovno odlaze na lečenje
u Beograd, Skoplje, Tiranu ili Istanbul. Sami rezultati izbora
pokazali su želju za promenom, a duh tih promena, koji je kružio
Kosovom poslednje dve godine, dali su mladi kojima su prethodne
vlade ubili nadu i perspektivu, zbog čega je njihov jedini cilj bio
napuštanje zemlje zbog boljeg života.
Analitičari ocenjuju da su izbori
pokazali podizanje političke svesti i zrelosti građana Kosova za
političkim promenama, koji jedino veruju u mlade i nekompromitovane
ljude, koji imaju viziju, volju i odlučnost da promene dosadašnje
teško stanje, i vrate nadu i perspektivu građanima, a pre svega
mladoj populaciji koja čini većinu stanovništva Kosova i koja jedini
cilj ima napuštanje zemlje zbog nemogućnosti zapošljavanja i
normalnog života.
Kurti je jedini od svih političara
Kosova koji je čistih ruku jer nije bio na vlasti i ne sumnjiči se
ni za korupciju niti se sumnjiči za ratne zločine. Energičan je i
odlučan političar koji ima viziju, znanje, sposobnosti, koji je
moralan, odlučan i beskompromisan. On poseduje, kako kažu mladi,
revolucionarni duh Če Gevare i levičarske ideje Aleksisa Ciprasa.
Zbog toga, građani Kosova, a pre svega mladi, veruju Kurtiju, jer
kako je rekao i on sam, pobedom Samoopredeljenja “za Kosovo dolazi
novi dan”.
U prvom obraćanju građanima nakon
objavljivanja prvih rezultata izbora, Kurti je rekao da je “6.
oktobar 2019. početak trećeg entuzijazma za našu zemlju i naš narod.
Prvi entuzijazam bio je oslobođenje Kosova 1999, drugi – proglašenje
nezavisnosti 2008, a treći oktobar 2019. godine”. Kurti je ovu
pobedu nazvao drugim oslobođenje Kosova od zarobljivanja dosadašnjih
vlada i dodao da “u našoj vladi neće biti lopova, jer ćemo se protiv
njih boriti, istražiti, osuditi i kazniti gde god da budu. Častan
život će biti lak, život kriminalaca biće težak do gubitka slobode,
jer smo izgubili dosta vremena ovih 20 godina“.
Američka očekivanja
Dilema i strahovanje koje su postojale u
javnosti, a plasirana od strane protivnika Kurtija, pre svega
Demokratske partije Kosova, nazvali su Kurtija teroristom i vođom
“Crvenih brigada” koje je stvorio sa svojom strankom, zbog primene
nasilja i suzavca u skupštini, zbog čega “neće imati podršku
Vašingtona i Brisela za formiranje vlade”, je brzo otklonjena,
susretom američkog ambasadora na Kosovu, Philip Kosnetta, dan nakon
izbora koji se sreo sa Kurtijem, kao i susreti i čestitke koje su
stizale iz evropskih centara moći.
I Stejt Department se “raduje prilici”
da sarađuje sa novom vladom “koja će biti za dijalog, kada bude
formirana, vladom koja će biti posvećena jačanju demokratije i
obezbeđivanju mira, pravde i prosperiteta za sve građane Kosova”.
Američka administracija dodaje da “jasno smo stavili do znanja da
očekujemo da novo kosovsko rukovodstvo bude pripremljeno da se odmah
upusti u razgovore sa Srbijom i radi na sporazumu o normalizaciji
odnosa”.
O značaju dijaloga za SAD govori i
poseta dvojice visokih američkih diplomata Prištini dva dana posle
izbora, specijalnog predstavnika za Balkan Metjua Palmera i
izaslanika američkog predsednika za posredovanje u dijalogu između
Beograda i Prištine, ambasadora Ričarda Grenela, koji su sastali sa
Kurtijem i preneli mu “očekivanja Vašingtona za skori nastavak
dijaloga.”
Politički analitičari procenjuju da će
se Kurtijeva vlada suočiti sa puno problema kako bi stopirala
sunovrat države i društva, ali najteža će biti tri: ukidanje tarife
od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koju je uvela
Haradinajeva vlada novembra prošle godine, nastavak i dijaloga i
brzo postizanje sporazuma sa Srbijom, i saradnja sa Specijalnim
sudom za ratne zločine protiv osumnjičenih pripadnika OVK u Hagu.
Što se tiče dijaloga sa Srbijom Kurti je
rekao da će kao premijer preuzeti obavezu koja mu pripada po Ustavu
i da će predvoditi razgovore ali u tim razgovorima neće se postaviti
pitanje šta će Kosovo dati Srbiji u zamenu za priznavanje, već dug
Srbije prema Kosovu od okupacije.
Kurti je rekao da je protiv tarife od
100 odsto, ali umesto toga njegova vlada će uvesti reciprocitet sa
Srbijom u svim sferama. On je izjavio da dijalog nije na prvom mestu
njegove rang liste prioriteta i da će prvo razgovarati oko toga šta
se desilo sa 36 sporazuma postignutih u Briselu, između Prištine i
Beograda. Rekao je da će još prve sedmice njegove vlade, početi
dijalog sa kosovskim Srbima, i da će to biti razgovor za njihov
razvoj i integrisanje u kosovsko društvo, a ne dijalog o pomirenju
jer, kako je rekao, “mi nismo u svađi sa kosovskim Srbima, već sa
Srbijom sa kojom možemo da se pomirimo kada bude priznala
nezavisnost Kosova i isplati ratnu štetu”.
Kosovski Robin Hud
Kurti je poznat kosovskoj i evropskoj
javnosti po svojim aktivnostima i stavovima. Krajem devedesetih
godina bio je vođa studentskih protesta u Prištini za oslobađanje
Univerziteta od strane srpske vlasti. Godine 1998. postao je
portparol političkog predstavnika OVK na Kosovu Adema Demačija i
osoba za kontakte sa stranim diplomata. Kurti je u aprilu 1999.
uhapšen od strane srpske policije u stanu svojih roditelja zajedno
sa ocem i bratom koji su brzo oslobođeni, a on je zadržan. Nakon
okončanja sukoba Kurti je, sa još 2.000 albanskih zatvorenika,
prebačen iz kosovskih u zatvore u Srbiji. Tamničio je u Požarevcu i
bio je najpoznatiji politički zatvorenik u Evropi. Na suđenju u
Okružnom sudu u Nišu, 13. marta 2000. godine Kurti je osuđen na 15
godina strogog zatvora “za neprijateljsku delatnost i ugrožavanja
integriteta države SRJ i Srbije. Zbog junačkog držanja i svojih
stavova u kojima je rekao: “Ne priznajem ni ovaj sud, ni ovu državu,
ni ovu vlast jer nisu moje, moje je nezavisno Kosovo. I možete me
kazniti koliko želite, jer to ništa neće promeniti u mom stavu prema
Kosovu”. Mnogobrojni inostrani i domaći novinari rekli su tada:
“Ovaj će biti budući lider Kosova”. Na šta sam reagovao ironičnim
osmehom: “Kakav lider ukoliko izdržava 15 godina zatvora? I kad bude
izašao iz zatvora, niko ga neće prepoznati”. Izgleda da su moje
kolege bili u pravu.
Zakonom o opštoj amnestiji za albanske
zatvorenike sa Kosova, koji su donele nove demokratske vlasti u
Beograda, nakon rušenja režima Slobodana Miloševića, početkom 2001.
godine, Kurti je oslobođen sa svim ostalim albanskim zatvorenicima.
Kurti je posle izlaska iz zatvora
formirao nevladinu organizaciju KAN (Kosova Action Network), a 2005.
godine i Pokret Samoopredeljenje, koji od 2010. učestvuje sa
centralnim i lokalnim izborima na Kosovu, sa stalnim rastom da bi
2017. godine bila prva stranka sa najviše glasova. Taj rezultat,
iako je stranka prošle godine pogođena izlaskom 12 najuticajnijih
članova, koji su formirali novu stranku Socijaldemokratsku partiju,
(koja je na ovim izborima išla u koaliciji sa strankom Haradinaja, i
nijedan njihov kandidat nije dobio dovoljan broj glasova za
parlament). Time su i ostvarene prognoze kolege novinara, od pre 19
godina, da će Kurti biti novi lider Kosova.
Kurti je kosovski Robin Hud, mada ga
mnogi upoređuju sa Če Gevarom zbog njegovog revolucionarnog duga ili
sa Aleksisom Ciprasom zbog levičarskih ideja. Da li će Kurti
opravdati te epitete i poverenje građana, ostaje da se vidi.
|
