|
Vodič je predstavljen na konferenciji „OEBS i
zaštitnici ljudskih prava: 20 godina od Budimpeštanskog dokumenta“
koju su organizvali Švajcarska kao predsedavajuća OEBS i Kancelarija
za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) u Bernu 10.
i 11. juna 2014. Konferenciji je prisustvovala i izvršna direktorka
Helsinškog odbora Izabela Kisić.
Vodič je zasnovan na međunarodnim standardima,
obavezama i najboljim praksama i predstavlja do sada
najsveoubhvatniji dokument koga je izdala jedna međunarodna
međuvladina organizacija. Uputstva za zaštitu ljudskih prava do sada
su izdale i Evropska unija, Švajcarska i Norveška.
U mnogim zemljama, članicama OEBS opstruktivna
politika vlasti, kao i zakonodavstvo su u suprotnosti sa
međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. „U nekim
slučajevima naše kolege su platile životom svoju posvećenost
ljudskim pravima. U drugima su izloženi dugim zatvorskim kaznama ,
kao što je naš kolega Ales Bialiatsky, vodeći beloruski zaštitnik
ljudskih prava, Azimzhan Askarov - advokat u Kirgistanu, Evgenz
Visthisko – ruski ekološki aktivista i Anar Mammadii – posmatrač na
izborima u Azerbejdžanu“, ističe se u saopštenju Civic Solidarity
Platform.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji očekuje
da Vodič uskoro bude preveden na lokalne jezike i da ga Vlada
Srbije, kao članica OEBS primenjuje u odnosu na zaštitnike ljudskih
prava u zemlji , ali i na međunarodnom nivou u okviru međunarodnih
organizacija.
Na otvaranju konferencije, predsedavajući OEBS,
šef švajcarske diplomatije Didije Burkhalter istakao je važnost
političke volje u odbrani zaštitnika ljudskih prava: „Implementacija
normi ljudskih prava, na prvom mestu i iznad svega, zahteva jednu
stvar: političku volju. Dozvoliti da se čuju glasovi zaštitinika
ljudskih prava i civilnog drustva - čak i ako ti glasovi nisu
prijatni - je osnova za dobro funkcionisanje demokratije“. „Ti
miškarci i žene koji rade na tome da poboljšaju svest i poštovanje
ljudskih prava, često na sebe preuzimaju rizik da pomognu svojim
sugrađanima da žive dostojanstveno. Potrebna im je podrška koju
zaslužuju“, dodao je Burkhalter.
Specijalni predstavnik Evropske unije za ljudska
prava Stavros Lambrinidis poručio je „da jake vođe ne privode
zaštitnike ljudskih prava već vode dijalog sa njima“. „Jezik
nemoćnih protiv moćnih je univerzalni jezik i uvek je to unutar
jedne kulture a ne protiv druge kulture. Zaštitnici ljudskih prava
mogu da budu fini, ali to nije njihova uloga, već je njihova uloga
da pokreću pitanja koja ’uznemiravaju’. Onaj ko unapređuje ljudska
prava je nosilac promene u svakoj zemlji“, poručio je Lambrinidis.
On je kazao da sloboda izražavanja ima smisla kada se „ne slažemo, a
posebno kada se veoma ne slažemo“. „Vlade nemaju obavezu da se slažu
sa civilnim društvom; one imaju jasnu obavezu da osiguraju bezbedno
okruženje za zaštitnike ljudskih prava“, rekao je Lambrinidis.
Savetnik predsednika Srbije Ivan Mrkić rekao je da
je „sprečavanje napetosti izazvanih kršenjem ljudskih prava prvi
korak ka ostvarenju mira i bezbednosti za sve na području OEBS“.
Ambasador i šef radne grupe za srpsko predsedavanje OEBS Dejan
Šahović je izjavio da će prioritet Srbije biti saradnja sa
organizacijama civilnog društva i dijalog sa zaštitnicima ljudskih
prava“.
O Vodiču za zaštitu branitelja ljudskih prava
negativan stav imali su samo zvanični predstavnici Rusije i
Vatikana.
Platforma smatra da bi članice OEBS trebalo da
slede Vodič, postavljajući zaštitu branitelja ljudskih prava na novi
nivo. Organizacije okupljene oko Platforme smatraju da bi 2016,
trebalo oceniti kako se Vodič primenjuje u zemljama članicama OEBS.
Nakon toga mogao bi da počne proces izrade nacrta novih,
nadograđenih i proširenih obaveza o sigurnosti branitelja ljudskih
prava.
Guidelines on the Protection of Human Rights Defenders >>>
|
