|
Branitelji ljudskih prava u Srbiji nisu adekvatno
zaštićeni i zbog toga su veoma često meta napada, zaključeno je na
Konferenciji o braniteljima ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana u
kontekstu Smernica za zaštitu ljudskih prava u zemljama OEBS-a, koju je
izradila Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a.
Konferenciju su organizovali Helsinški odbor za
ljudska prava u Srbiji i OEBS Kancelarija za demokratske institucije i
ljudska prava uz pomoć OEBS Misije u Srbiji. Predstavnici organizacija
za ljudska prava i aktivisti iz zemalja Zapadnog Balkana govorili su o
izazovima koje imaju u radu i mogućim rešenjima brojnih problema sa
kojima se suočavaju.
Regionalnu konferenciju otvorili su izvršna direktorka
Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić, Jan
Lueneburg, šef Odeljenja za demokratizaciju OEBS Misije u Srbiji,
Katarzyna Jarosiewicz Wargan direktorka Odeljenja za ljudska prava
ODHIR, Milena Banović iz Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom
Republike Srbije i Attila Mraz iz Unije za gradjanske slobode Madjarske
(Hungarian Civil Liberties Union).
Branitelji ljudskih prava su ključni u uspostavljanju
pravne države i dekriminalizacije regiona, kao i u vraćanju društava u
civilizacijski okvir, rekla je izvršna direktorka Helsinškog odbora za
ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić. U svim zemljama Zapadnog Balkana,
uz sličnosti i razlike, branitelji ljudskih prava su ugroženi, posebno
oni koji se bave temama suočavanja s prošlošću, položaja LGBT osoba, kao
i oni koji istražuju korupciju. Ona je kazala da je u Srbiji suočavanje
s moralnom i političkom odgovornošću za rat i ratne zločine "ključna
pretpostavka za razvoj civilnog društva".
"Oni koji pokreću pitanje suočavanja s prošlošću
izloženi su stigmatizaciji i brutalnim medijskim kampanjama koje
predstavljaju otvorenu pretnju i poziv na linč", rekla je ona i dodala
da su "najžešćim napadima izloženi oni koji se bave temama ratnih
zločina i borbom protiv nacionalizma i klerikalizma".
Kako je ocenila, ekstremne desničarske organizacije
"samo su glasnogovornici i najvidljiviji akteri napada" iza kojih stoje
intelektualci, državni funkcioneri i poslanici, kao i glavne verske
institucije, a pre svega Srpska pravoslavna crkva.
Izabela Kisić je rekla da društva u Srbiji i okruženju
nisu pogodna za rad branitelja ljudskih prava kao i da u Srbiji nema
dovoljno javne debate, te da jačaju mizoginija i homofobija.
Govoreći o Smernicama za zaštitu branitelja ljudskih
prava koje su predstavljene, Katarzyna Jarosiewicz Wargan iz ODIHR,
kazala je da je rad sa braniteljima ljudskih prava za ODIHR centralni
posao. “Ove smernice mogu pomoći da se smanji razlika između teorije i
njene primene u kontekstu zaštite branitelja ljudskih prava. Međutim,
bez suštinskog partnerstva države, civilnog društva i drugih važnih
aktera, zaštita branitelja ljudskih prava ostaće samo slovo na papiru”,
kazala je ona.
Saradnja civilnog društva i države pokazatelj je
stepena demokratizacije društva a Vlada Srbije se za to opredelila
otvaranjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, kazala je
Milena Banović. Ona je istakla važnost te saradnje i dodala da je ona
multisektorska. Prema njenim rečima, do kraja godine biće usvojen
strateški dokument o stvaranju podsticajnog okruženja za rad civilnog
društva. “Taj dokument biće obavezujući. U primeni ove strategije treba
da se uključe sve OCD iz Srbije. Saradnja sa OCD je politički kriterijum
za EU integraciju i ona je prepoznata i u predsedavanju Srbije OEBS.
Takođe, saradnja je važna zbog sveukupnog napretka našeg društva”, rekla
je ona.
Istoričar Milivoj Bešlin je rekao da su na meti napada
i oni branitelji ljudskih prava koji se protive višegodišnjoj
sistematskoj relativizaciji istorijske istine i rehabilitaciji kvislinga
i fašističkih ideja. On je naveo primere javne defamacije i pretnji
kojima su izloženi istoričari Hrvoje Klasić i Dragan Markovina u
Hrvatskoj i aktivistkinja Sonja Biserko i novinar Dinko Gruhonjić u
Srbiji.“U Srbiji je borcima protiv istorijskog revizionizma ipak teže
nego u Hrvatskoj u meri u kojoj je hrvatsko društvo pluralnije nego ono
u Srbiji”, rekao je Bešlin.
O izazovima sa kojima se suočavaju branitelji ljudskih
prava u zemljama zapadnog Balkana i o grupama branitelja koje su posebno
ugrožene u prvom panelu govorili su Valon Ramadani iz Center for
Equality and Liberty sa Kosova, Sidita Zaja iz Alliance against
Discrimination of LGBT People iz Albanije, kao i Milena Čalić-Jelić iz
hrvatske organizacije Documenta. O povoljnom okruženju za rad branitelja
ljudskih prava, odnosu policije i pravosuđa prema njima, slobodi
mišljenja i izražavanja, okupljanja i udruživanja, kao i o obrazovanju o
ljudskim pravima govorili su Alma Mašić iz Inicijative mladih za ljudska
prava iz Bosne i Hercegovine, Milivoj Bešlin, istoričar iz Beograda, Tea
Gorjanc Prelević iz Akcije za ljudska prava iz Crne Gore, Venera Çoçaj
iz Inicijative mladih za ljudska prava sa Kosova i Milena Vasić iz
Komiteta pravnika za ljudska prava.
Jedno od pitanja koje je postavljeno na trećem panelu
bilo je šta može da uradi civilno društvo za stvaranje povoljnog
okruženja za rad branitelja ljudskih prava? O tome su govorili Uranija
Pirovska iz Makedonskog helsinškog komiteta, Daliborka Uljarević iz
Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore, Ivan Novosel iz Kuće
ljudskih prava u Hrvatskoj, Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za
ljudska prava i Snježana Ivandić iz Asocijacije za demokratske
inicijative iz Bosne i Hercegovine.
GALERIJA::: |
