|
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao
je 5. februara 2016. godine u Beogradu, radionicu „Regionalno pomirenje:
dometi i problemi“. Učesnici su bili predstavnici organizacija civilnog
društva i aktivisti iz zemalja Zapadnog Balkana, kao i Norveške,
Ukrajine, Moldavije, Švajcarske, predstavnici Misije OEBS u Srbiji,
međunarodne i akademske zajednice i medija.
Učesnici radionice govorili su o napretku postignutom
u procesu regionalnog pomirenja i suočavanja sa prošlošću u
postjugoslovenskim zemljama, problemima koji ometaju te procese i ulozi
različitih aktera u procesu regionalnog pomirenja – državnih
institucija, političkih elita, organizacija civilnog društva, akademskih
i građanskih krugova, itd. Učesnici su takođe razgovarali o ulozi
međunarodnih institucija – pre svega Haškog tribunala i institucija
Evropske unije – u procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu. Zaključili su
da se proces regionalnog pomirenja odvija sporo, da je tokom 20 godina
od raspada Jugoslavije i završetka rata učinjeno manje nego što je bilo
neophodno, kao i da postjugoslovenska društva nisu spremna za ozbiljno
suočavanje sa prošlošću. Ključnu ulogu u procesu pomirenja imaju
vladajuće političke elite koje, po mišljenju većine učesnika, osim
nedostatka političke volje, nemaju ni legitimitet ni kapacitet da dovedu
do iskrenog pomirenja u postjugoslovenskim zemljama. Neophodno je,
stoga, aktivnije učešće nevladinih organizacija, civilnog društva,
akademske zajednice, mladih i drugih građana.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u
Srbiji Sonja Biserko istakla je da je suočavanje sa prošlošću
transgeneracijski proces, ali da “ipak možemo konstatovati da se region
nalazi u regresiji u svakom pogledu“. „Sve novonastale države”, dodala
je prolaze kroz važne transformativne procese, konsolidacija država nije
dovedena do kraja, u većini njih tranzicija je manje-više bila
neuspešna, a usvajanje novih vrednosti gotovo nije ni počelo. U tom
kontekstu treba pomenuti i stvaranje novih nacionalnih identiteta koji
imaju unutrašnju i spoljnju komponentu. Nažalost, sve pokazuje da oni
samo produbljuju tenzije u regionu, jer se u njih ugrađuju narativi i
stereotipi koji produbljuju nerazumevanje“. Što se Srbije tiče, rekla
je: „interpretacija nedavne prošlosti mora biti zasnovana na konkretnim,
dokazanim činjenicama ma koliko one bile neprijatne. Suočavanje
istovremeno pokazuje i meru zrelosti srpskog društva i njegove
spremnosti da prihvati aktuelne civilizacijske vrednosti. Od naše traume
možemo pobeći samo ukoliko tu prošlost razumemo“.
Istoričar Hrvoje Klasić rekao je: „Nažalost sve više
ljudi sve aktivnije obračunava s onim delom prošlosti koji im ne
odgovara ili ističe onaj koji im odgovara... Povjest jeste učiteljica
života, ali mi smo veoma loši učenici. Na neke stvari bi i mogli
posegnuti u prošlost, pa recimo usporediti kako je izgledao rat u
Hrvatskoj, a kako je izgledao rat u Evropi od 1939. do 1945. godine, a
onda otići 15-20 godina kasnije i pogledati što se događa u toj istoj
Evropi i na području bivše Jugoslavije. Kako izgledaju odnosi izmežu
Nemačke i Francuske 1965. i kako izgledaju odnosi između Hrvatske i
Srbije 2015. godine? Koliko smo napravili i jesmo li napravili dovoljno
možete sami proceniti“.
Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da se u nerazvijenim
društvima kakva su balkanska istoriografija nije oslobodila pragmatične
funkcije izgrađivanja i homogenizacije nacionalnog identiteta i
postrojenja ideologije političkog nacionalizma. „Zbog toga će borba za
interpretaciju ratova devedesetih koja nama neminovno sledi biti „borba
za istoriju”, borba za racionalno i kritičko mišljenje u društvu koje
jedino može napraviti distancu prema politici velikodržavlja, etničkog
čišćenja, zločina i genocida“, rekao je Bešlin.
Psiholog Žarko Korać rekao je da se ljudi teško
suočavaju sa zločinima i stvarima koje su učinjene u ime njihove nacije
i u njihovo ime: „To je otpor koji je veoma stabilan i značajan. Zapravo
je potrebna vrlo svesna akcija političke, intelektualne elite koja bi to
promenila i tu vrstu suočavanja uradila. Mi, nažalost, moramo da idemo
protiv nečega što je deo ljudske prirode, zato mi koji o tome govorimo
nismo popularni“.
Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka
Pavićević istakla je važnost uspostavljanja kulture mira, dodajući da ne
može doći do „plodonosnog povratka u normalno ljudsko stanje dok u
Bosni, Hrvatskoj i Srbiji vladaju ljudi koji imaju ratno iskustvo“.
Univerzitetski profesor Obrad Savić zaključio je da se
„proces pomirenja kao normativni i politički zadatak za buduću
demokratsku državu ne može izvesti na osnovu kapaciteta koji bi nam
nudile zaraćene etnije“.
Organizaciju radionice su podržali Nacionalna
zadužbina za demokratiju (NED) i Fondacija za promociju otvorenog
društva (OSF).
GALERIJA::: |
