TALOG
Vladimir Gligorov
16. april 2009.
Nije, po mom mišljenju, rasizam u poznatom navodu iz najnovije knjige
Dobrice Ćosića nešto što bi bilo koga trebalo da zaprepasti. Etnički nacionalizam je
jedan vid rasizma. Taj je rasizam veoma rasprostranjen, samo što uljudnost u mnogim
društvima zahteva jedan ili drugi vid samokontrole. No, ima li nekoga ko se iznenadi kada
se on u Srbiji otvoreno izražava? Pa čitava se javna rasprava, gotovo o bilo čemu,
zasniva na etničkom nacionalizmu, već nekoliko decenija. U njoj Ćosić ima istaknuto
mesto, a značajan su doprinos dali toliki intelektualci. To je naprosto deo svakodnevne
javne i svake druge komunikacije.
Rasizam je shvatanje o moralnoj hijerarhiji ljudi različitog etničkog
porekla. Tamo gde se etničnost određuje biološki, ili kvazibilološki, moralni je
rasizam najčistiji. Druge vrste rasizma polaze od moralne superiornosti kulture,
civilizacije, načina života, verske pripadnosti, jezika čak, ili već nekog drugog
svojstva po kojem se definiše kolektivni identitet ili identitet pojedinaca kao
pripadnika, članova jednog naroda. Taj se etnički identitet shvata kao kolektivno
moralno svojstvo i podložan je uspostavljanju moralne hijerarhije. Rasizam, dakle, koji
se ovim navodom izražava, nije ništa neobično, zapravo je banalan.
Rene Magrit - Prevara slika Zapanjuje, međutim, koliko besmislenosti
može da sadrži jedna jedina rečenica. Piše dakle: "Taj socijalni, politički i
moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u
borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda -
srpskog naroda."
Šta je to "moralni talog"? A isto pitanje važi i za
"socijalni i politički talog". Nije nemoguće da se želi reći da postoje
više ili manje moralni narodi, s tim da je talog, moglo bi se pretpostaviti, narod koji
je najmanje moralan. Trebalo bi, u stvari, razumeti da je reč o nemoralnom narodu, ali to
se verovatno doima kao nedovoljno ekspresivno; moralni talog izražava potrebnu emociju
autora: on se gnuša nad moralom, zapravo nemoralom toga naroda. Jedino što se dodatno
želi reći da je to nešto što je tom narodu svojstveno, što se nekako u njemu
nataložilo, kao moral toga naroda, što je naravno dodatno za osudu, zapravo za moralnu
diskvalifikaciju. I to jednu pogrešnu tvrdnju, da je neki narod nemoralan, da neki narod
uopšte može da bude nemoralan jer mu je to etnička karakteristika, to jednu pogrešnu
tvrdnju čini besmislenom, jer se zapravo tvrdi da je nemoral tome narodu, po tome što ga
čini narodom, zapravo, njegov moral. Jer se čini da se inače ne bi izrekla dovoljno
jaka osuda etničkih svojstava toga naroda.
Isto se može reči i za "socijalni i politički talog".
"Socijalni talog" se ne može razumeti ni da znači suprotno od onoga što se
kaže, kao u slučaju moralnog, što će reći nemoralnog taloga. Jer nema smisla govoriti
o nesocijalnom narodu. Ili o nepolitičkom narodu. Mogla bi se možda naći neka slična
karakterizacija radničke klase kod Karla Marksa, a i kod drugih socijalnih pisaca, koji
su na taj način hteli da ukažu na neljudske uslove u kojima se mogu naći siromašni,
neobrazovani, razvlašćeni i obespravljeni. Ljudska stoka, kako se to ponekad u tom
kontekstu govorilo. Tu, međutim, nije bila reč o moralnoj ili društvenoj osudi tih
ljudi, već onih drugih koji su predstavljali socijalnu i političku (a pre svega bogatu)
elitu. U ovom se navodu, pak, ne govori o siromašnima i obespravljenima, već se osuđuje
narod za socijalnu i političku niskost. Izriče se zgražavanje nad time kako on
socijalno i politički živi. Što je bez sumnje uvredljivo, ali na neki besmislen način,
jer je potpuno nejasno šta se zaista želi reći, konstatovati, a još manje objasniti?
Naprosto zato što se moral ne taloži i ne sadrži talog, ni bukvalno niti metaforički,
a još se manje to može reći za društvo i za politiku. Moralni je talog metafora, ali
besmislena, dok su socijalni i politički talozi naprosto nemetaforične, neposredne
besmislice.
Besmisleno je i ono što se kaže o srpskom narodu. To je najlakše
videti u tome što se on karakteriše kao superiorniji od svih balkanskih naroda, po
demokratičnosti, prosvećenosti i civilizovanosti. Koji su to balkanski narodi? Recimo da
su to oni koji žive na balkanskom poluostrvu, recimo grčki, bugarski, crnogorski,
albanski, makedonski. Kada je reč o moralnom i drugom talogu, budući da je reč o
nečemu što ne može imati smisla, nije ni potrebno pitati se koje su mu karakteristike.
No, kada je reč o demokratičnosti, prosvećenosti i civilizovanosti, to su empirijske
karakteristike, te je prirodno očekivati da se one svakako mogu relativno precizno
odrediti i porediti. Na primer, po čemu je srpski narod demokratičniji, prosvećeniji i
civilizovaniji od grčkog? Bilo bi zanimljivo znati na koje pokazatelje ovih svojstava se
misli i kako je izvršeno poređenje. Namerno uzimam za primer grčki narod, jer ako bih,
recimo, pitao po čemu je srpski narod ispred bugarskog naroda, mnogi bi čitaoci mogli
automatski da reaguju u smislu da je to jasno samo po sebi, da to uopšte nije potrebno
dokazivati. No, slutim da tako nije u slučaju grčkog naroda. Naravno, ne bi imalo smisla
pitati zašto su makedonski i crnogorski narodi gori od srpskog po navedenim kriterijima,
jer bi to moglo čak da izazove podsmeh, jer je to jasno kao beli dan - prvo nisu narodi,
a potom su takvi narodi... O albanskom, pak, govori dovoljno sama navedena rečenica.
Ne pominjem druge balkanske narode, kao što su rumunski, hrvatski i
slovenački, jer oni i nisu samo balkanski, po političkoj geografiji. Kao što to nije ni
srpski narod. To su, jednim delom, i srednjoevropski narodi. Naravno, ako bismo hteli da
uzmemo u obzir i sve druge moguće odrednice iz političke geografije, balkanski su narodi
i mediteranski i crnomorski i, naravno, evropski. Tako da je i ta odrednica balkanskih
naroda prilično besmislena, sve dok se precizno ne odredi. No, kako god da se odredi, ne
može se izgubiti iz vida da je srpski narod heterogen, bar u tom smislu da je balkanski i
srednjoevropski. Tako da je teško videti kako bi se on uopšte mogao uporedivati sa
balkanskim narodima, a o tome koji bi bio ishod tih poređenja i da ne govorimo.
Kada bi se ta empirijska poređenja vršila, šta bi se tačno poredilo?
Može se, naime, postaviti pitanje na koga se tačno misli kada se kaže da je neki,
recimo srpski, narod, na primer, prosvećen ili civilizovan ili demokratičan? Ovo je
važno, jer bi se time odredili podaci koje valja prikupiti da bi se željeno poređenje
izvršilo. Je li reč o savremenoj generaciji ili čak o trenutnom stanju stvari, ili se
misli na celokupnu istoriju ili možda samo na noviju istoriju ili, konačno, samo na
vreme kada su narodi koji se žele porediti imali državu? Još važnije od toga, trebalo
bi odrediti šta je ono što se može pripisati samom narodu, a šta nekim drugim
uticajima. Ovde bi se postavila daleko najveća prepreka: šta se naime podrazumeva pod
narodom i njegovim istorijskim kontinuitetom, istorijskim u tom smislu da je on akter te
istorije? Šta, međutim, ako tog aktera nema i ako se zbog toga ne može ustanoviti
postojanje istorijskog kontinuiteta (koji i inače ne mora da postoji)? Jer jedno je narod
kao lik, recimo glavni lik, u nekom literarnom delu, a drugo je narod kao akter u naučnoj
istoriji. Ovo pogotovo može da bude problem ako se tom akteru pripisuju svojstva koja
podrazumevaju značajan stepen homogenosti. Recimo, da pripadnici naroda imaju identitet
samo ukoliko su pripadnici naroda, jer je on taj koji svoj identitet prenosi na svoje
članove. Kolektivni se identitet može definisati na više načina, ali etnička
definicija obično u središte stavlja neku moralnu specifičnost i homogenost. Tako da,
na primer, Boris Tadić, koji je veliki pobornik postojanja srpskog kolektivnog, etničkog
identiteta, ne bi imao identitet ukoliko narod kome pripada ne bi imao identitet. Što je,
naravno, besmisleno, čak i da ideja etničkog identiteta nije lišena smisla, kao što
jeste. Jer niti se može naći ta moralna specifičnost, niti je reč o homogenom svojstvu
koje se ne menja iz generacije u generaciju i isto je svuda gde jedan narod živi - recimo
na Balkanu ili u srednjoj Evropi.
Ne bi, takođe, trebalo prevideti kako se određuje sam Balkan, u
socijalnom i kulturnom smislu. Naime, ni onaj balkanski narod koji je najprosvećeniji,
najcivilizovaniji i najdemokratskiji nije baš visoko na etničkim i rasnim lestvicama,
jer pripada tribalnom, varvarskom Balkanu. U opštem besmislu ove rečenice, nije čudno
da i ovo o tribalnom i varvarskom Balkanu nije najjasnije napisano. Budući da je reč o
moralnom i drugom talogu, jasno je da je tribalizam i varvarizam značajna karakteristika
balkanskih naroda. Među njima je srpski narod najprosvećeniji, najdemokratskiji i
najcivilizovaniji. Što se može shvatiti da je on to, zato što to, u stvari, nije. Tako
da je zbrka kompletna.
Na kraju, ima smisla videti kako bi trebalo razumeti onaj deo rečenice
koji je naizgled sasvim nedvosmislen. Naime, kaže se da je "moralni talog" uzeo
"za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv" moralno i na svaki drugi
način daleko superiornijeg srpskog naroda. Šta se time tačno kaže? Da je to neprirodno
savezništvo. Ali ostaje potpuno nejasno kako je ono sklopljeno? Kako je to moralni talog
mogao da uzme za saveznika Ameriku i Evropsku uniju? Želi li se reći da su i oni
socijalni, politički i moralni talog? To bi bilo logično, ali nije jasno zašto se onda
superiornost srpskog naroda ograničava na tribalni i varvarski Balkan? Moglo bi da se
razume da je srpski narod moralno superioran svakom narodu, pa i američkom i narodima
Evropske unije, ali je po prosvećenosti, demokratičnosti i civilizovanosti superioran
samo na triblanom i varvarskom Balkanu. Ali to nema smisla, jer bi to podrazumevalo da su
američki i narodi Evropske unije prosvećeniji, civilizovaniji i demokratičniji, a to su
sve veoma pozitivna svojstva, ali su u moralnom smislu talog. Što je besmisleno, ali što
ne znači da tako ne misli popriličan broj ljudi, pa i intelektualaca.
Eto, sve to u jednoj jedinoj rečenici.
Peščanik.net, 16.04.2009. |
