Kulturni identitet mađarske zajednice u Vojvodini

Drugi panel iz projekta Uloga mađarske zajednice u Srbiji održan je u Subotici. Iako je posvećen kulturnom identitetu Mađara u Vojvodini rasprava je pokazala da je pitanje identiteta mađarske zajednice interesantna i za pripadnike drugih etnokulturnih zajednica. Jer, kako je na panelu istakao Alpar Lošonc, profesor univerziteta, kulturni identitet vojvođanskih Mađara se oblikuje u trouglu srpske, mađarske i autentične kulture Mađara u Vojvodini.

Ne postoje samostalne kulture, postoji samo, po rečima profesora Janoša Banjaija, razmena između kultura, utoliko intenzivnija ukoliko su istorijske veze među njima složenije i raznovrsnije, ukoliko ih vezuje zajednička istorija. Ne postoje ni delimične kulture, jer manjinska kultura nije deo većinske - ona je celovita i autentična, ili nije nikakva. On je naglasio da je manjinska kultura otvorena za uticaje drugih kultura, ali je pogrešno uverenje da manjinske kulture samo primaju, a ništa ne daju.

Podsećajući da se u Evropi već duže vreme govori o konceptu kulturnog previđenja, Pavel Domonji je rekao da bi bilo vrlo interesantno kada bi se neko poduzeo istraživanja kako bi se otkrilo prisustvo drugog u onome što smatramo svojom kulturom. Time, po njegovim rečima, mađarska kultura ne bi izgubila ništa na značaju, ali bi smo onda s pravom mogli reći kako mađarska kultura nije samo mađarska.

Ukazujući da na kreiranje identiteta utiču istorijska kretanja i socijalne prilike, u raspravi je ukazano da je bilo perioda kada su vojvođanski Mađari predstavljali avangardu u odnosu na matičnu kulturu, dok su u oblasti popularne kulture imali najbolji prostor i tržište baš u Mađarskoj, sa znatnim uticajem na tamošnje stvaraoce.

Više učesnika u raspravi je istaklo da građani Vojvodine u velikoj meri ne poznaju i ne govore jezike svojih suseda, te da multilingvalnost, bez intervencije države, kao deo suživota nikada neće zaživeti.

Danas je, po rečima Žuže Serenceš, ugledne novinarke iz Novog Sada, politički je veoma oportuno govoriti o multikulturalnosti, ali manjkaju napori da se uspostavi prava interetnička komunikacija.

Pozivajući se na rezultate empirijskog istraživanja Iren Molnar Gabrić, profesorica iz Subotice, je rekla da su kod Mađara u Vojvodini prisutni i nacionalni i regionalni identitet. Nacionalni identitet određuje pre svega jezik, a regionalni objektivni elementi (prirodni, društveni i kulturni karakter mesta življenja), komunikološki i emocionalni. Mađari, po rečima Iren Molnar Gabrić, osećaju da im slabi i kolektivni i pojedinačni identitet, kao i politički i kulturni uticaj u pokrajini. Umesto jalovog nacionalističkog politiziranja, za sve veći broj Mađara ekonomski elementi postaju izuzetno važni u stvaranju identiteta. Ona je istakla da više od polovine ispitanika smatra da im je Vojvodina - domovina.

Dobro je da je ovakav skup organizovan, ali ovakve rasprave treba organizovati pre u Beogradu, nego u Subotici ili Novom Sadu. Građani Vojvodine, pripadnici različitih etničkih zajednica znaju jedni o drugima i problemima koji ih opterećuju znatno više, nego što to znaju građani Beograda, na primer. Zato ovakve skupove treba, po rečima Endre Papa, predsednika VANU, organizovati tamo gde se o Mađarima i drugim manjinama malo zna.

GALERIJA:::